Foto: Tanjug
Predsednik Srbije se najkomotnije oseća kad sam samcit vodi zemlju. Demokratska skupština, kompetentna vlada i slobodni mediji samo bi ga ometali
Narodna skupština ponovo radi. Izbori u Velikom Trnovcu okončani su iz petog pokušaja, Šaip Kamberi je postao poslanik i konačno se može zakazati konstitutivna sjednica saziva izabranog prije tri mjeseca. Uf, još jedna politička kriza je uspješno prebrođena, vatromet može početi…
Ali – iskreno – da li ikome nedostaje skupštinski život? Na stranu prostakluk vladajuće većine, poltronska lupetanja, šikaniranje opozicije i slično. Stvar je u tome da se već dvanaest godina tamo ni o čemu ne raspravlja što već unaprijed nije odlučio Aleksandar Vučić. Poslanici mu dođu poput dekora, sasvim u skladu sa skulpturama „Igrali se konji vrani“ na ulazu u Narodnu Skupštinu.
Isto je i sa vladom. Čim polože zakletvu, premijer i ministri prelaze u tehnički mandat sa neograničenim rokom trajanja (čuvaju ih na suhom i tamnom mjestu). Inicijative ili reformatorski potezi nisu u njihovom djelokrugu, već isključivo zahvaljivanje Vučiću u svakoj prilici na mudroj politici i vođstvu. Zato je savršeno irelevantan sastav buduće vlade. Neka imena će biti nova, sve ostalo ostaje po starom.
A kako bi drugačije? Predsjednik Srbije čak i u dobu krajnje neizvjesnosti ne odustaje od decenijske prakse da sam samcat vodi zemlju. Ništa mu ne fali – demokratska skupština, kompetentna vlada i slobodni mediji samo bi ga ometali.
Ukoliko je na početku ruskog napada na Ukrajinu djelovalo da bi okolnosti mogle natjerati Vučića da prelomi na evropsku stranu, sada je nada na aparatima za reanimaciju. Razlog je zadržavanje čuvene „slobode odlučivanja“. Naime, priklanjanje Evropskoj uniji podrazumijeva i prihvaćanje njenih institucionalnih procedura i pravila – čisto da Srbija i na unutrašnjem planu napravi distancu od Putinovog modela vlasti.
U takvom ambijentu Vučić se osjeća osujećeno i sputano. Mnogo je komotniji u zaostavštini devedesetih godina. Tada je veći dio svijeta išao u jednom smjeru, a Srbija u suprotnom. Vučiću je i onda bilo super, pa ne vidi nikakav razlog da se otrgne od svog formativnog perioda. Da jeste, ne bi – „da narodu bude jasno“ objašnjavao današnji svijet i prilike kroz „Oluju“, „Bljesak“ i NATO bombardovanja prsta uprtog u kule Kremlja. Ništa tu nije slučajno.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
