Foto: Tanjug
Predsednik Srbije se najkomotnije oseća kad sam samcit vodi zemlju. Demokratska skupština, kompetentna vlada i slobodni mediji samo bi ga ometali
Narodna skupština ponovo radi. Izbori u Velikom Trnovcu okončani su iz petog pokušaja, Šaip Kamberi je postao poslanik i konačno se može zakazati konstitutivna sjednica saziva izabranog prije tri mjeseca. Uf, još jedna politička kriza je uspješno prebrođena, vatromet može početi…
Ali – iskreno – da li ikome nedostaje skupštinski život? Na stranu prostakluk vladajuće većine, poltronska lupetanja, šikaniranje opozicije i slično. Stvar je u tome da se već dvanaest godina tamo ni o čemu ne raspravlja što već unaprijed nije odlučio Aleksandar Vučić. Poslanici mu dođu poput dekora, sasvim u skladu sa skulpturama „Igrali se konji vrani“ na ulazu u Narodnu Skupštinu.
Isto je i sa vladom. Čim polože zakletvu, premijer i ministri prelaze u tehnički mandat sa neograničenim rokom trajanja (čuvaju ih na suhom i tamnom mjestu). Inicijative ili reformatorski potezi nisu u njihovom djelokrugu, već isključivo zahvaljivanje Vučiću u svakoj prilici na mudroj politici i vođstvu. Zato je savršeno irelevantan sastav buduće vlade. Neka imena će biti nova, sve ostalo ostaje po starom.
A kako bi drugačije? Predsjednik Srbije čak i u dobu krajnje neizvjesnosti ne odustaje od decenijske prakse da sam samcat vodi zemlju. Ništa mu ne fali – demokratska skupština, kompetentna vlada i slobodni mediji samo bi ga ometali.
Ukoliko je na početku ruskog napada na Ukrajinu djelovalo da bi okolnosti mogle natjerati Vučića da prelomi na evropsku stranu, sada je nada na aparatima za reanimaciju. Razlog je zadržavanje čuvene „slobode odlučivanja“. Naime, priklanjanje Evropskoj uniji podrazumijeva i prihvaćanje njenih institucionalnih procedura i pravila – čisto da Srbija i na unutrašnjem planu napravi distancu od Putinovog modela vlasti.
U takvom ambijentu Vučić se osjeća osujećeno i sputano. Mnogo je komotniji u zaostavštini devedesetih godina. Tada je veći dio svijeta išao u jednom smjeru, a Srbija u suprotnom. Vučiću je i onda bilo super, pa ne vidi nikakav razlog da se otrgne od svog formativnog perioda. Da jeste, ne bi – „da narodu bude jasno“ objašnjavao današnji svijet i prilike kroz „Oluju“, „Bljesak“ i NATO bombardovanja prsta uprtog u kule Kremlja. Ništa tu nije slučajno.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
