Prosečan Amerikanac bolju polovinu svog trezvenog vremena, dakle kada ne spava, provede koristeći tehnologiju ili medije. Najviše vremena tokom dana provodi gledajući video (više od pet sati), uglavnom televiziju. Generacije rođene posle 2000. televiziju gledaju polovinu od tog „video“ vremena, ostalo provode gledajući video sa kompjutera ili mobilnog telefona. Bejbi bumeri su uglavnom pred teveom, tek deset odsto vremena troše na ostale ekrane. Ukratko, više od osam sati dnevno u životu prosečnog Amerikanca na raspolaganju je onima koji se bore za njegovu pažnju. Samo treba da prepoznaju trendove, ponude pravu stvar i mogu se nadati parčetu od 1,7 biliona (hiljada milijardi) dolara koliko će se u toj industriji godišnje trošiti. Prognoze su da će u naredne četiri godine tržište porasti za 500 milijardi.
Ovo precizno i opsežno istraživanje uradio je Majkl Volf, analitičar i nekadašnji član borda kompanije Jahu. Cilj mu je bio da predvidi trendove u narednoj godini kako bi uputio investitore na šta da stave svoj novac, a preduzimače u šta da se upuštaju. Najkraće rečeno, proizvodnja video-sadržaja je zlatni rudnik, samo treba znati kopati. A što važi u Americi, važi u velikoj meri i u Srbiji, pokazalo se prečesto.
Volf primećuje još nekoliko zanimljivih stvari. Amerikanci neće odustati od kablovske televizije u korist interneta, bolje rečeno pre će se opredeliti za neku vrstu internet kablovske poput Netfliksa. Audio-sadržaji su ispred društvenih medija po vremenu korišćenja, s tim da DM rastu brže. Instant poruke postaju ključni način komunikacije, posebno će ugroziti SMS jer su višestruko isplativije (više od sto puta ako šaljete poruku u daleko inostranstvo). Najzanimljiviji biznisi prave se na platformama za slanje poruka, odnosno kao njihov deo. Bilo da koriste IM kao sistem za logovanje ili prepoznaju reči u porukama koje razmenjujete i odmah vam nude uslugu (i komunikaciju te usluge). Ukratko, ono za šta danas koristite aplikaciju na kompjuteru ili mobilnom telefonu sutra ćete raditi na nekom od mesindžera, bilo da je u pitanju plaćanje, praćenje leta aviona ili čitanje novina, to jest praćenje vesti.
Osim bitke za oči, vodi se i velika bitka za vaše uši. Klasičan radio i dalje vlada (naročito onaj u kolima ili na radnom mestu), ali je slično kao i kod tevea. Najstariji ga slušaju 94 odsto vremena, najmlađi (od 13 do 17) u 55 odsto slučajeva zvuk uzimaju sa audio-strima. Daleko najpopularniji servis za slušanje ili praćenje muzike je Jutjub.
Fiksna telefonija polako se gasi, ali ne treba je još otpisati. Više od polovine ljudi je i dalje koristi mada 91 odsto koristi mobilni telefon. Taj Rubikon je pređen još 2008. kada je mobilni preuzeo primat. Po tom modelu slično bi moglo da se dogodi i kablovskoj televiziji, odnosno video preko interneta bi mogao da postane gledaniji oko 2019. S tim da su tu prognoze opreznije.
Gledalac u Americi „naliva“ se televizijom, poručuje istraživanje, posebno onaj koji za gledanje koristi kompjuter, dakle oni najmlađi. Gleda se svašta, ali preovlađuje visoko kvalitetan sadržaj (filmovi i serije) na velikom, što većem ekranu. To znači da konkurencija kablu neće biti jeftiniji internet sadržaji, naprotiv. Korisnici će biti spremni da plate više ako dobiju bolji paket. Kao što danas trošimo više na pametne telefone nego što smo pre sedam godina na „obične“.
