Vulinove laži o Zdravku Ponošu imaju samo jedan cilj. A to je pokušaj režima da se kontrolom nad vlastitom ružnom prošlošću uspostavi kontrola nad budućnošću. Otud i svo to sluđivanje naroda i nasilje nad zdravim razumom
Potpredsjednik vlade zadužen za polaganje vijenca na Staljinov grob, teorije zavjere i „Srpski svet“ napao je lidera Srbija Centar, generala Zdravka Ponoša, da je nosio uniformu a da nije učestvovao u ratu…
Čemu komentar o još jednom Vulinovom baljezganju, sigurno se pita čitalac. Zar već odavno nije dokazano da je taj čovjek lišen sposobnosti da išta suvislo i istinito izgovori?
Čitalac bi bio u pravu da Vulin ne otjelovljava revizije naše novije istorije. Lako je ustanoviti da je Ponoš učestvovao u ratu na svom formacijskom mjestu u protiv-elektronskim dejstvima i sličnim visokospecijaliziranim aktivnostima. Svako koga to zanima, lako može provjeriti biografiju bivšeg Načelnika generalštaba Vojske Srbije. Ona najbolje govori i zašto je Ponoš imenovan na najviši položaj u vojsci.
Stvar sa Vulinom dijametralno je suprotna. Dok se pucalo po Sloveniji, Hrvatskoj, Krajini, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Srbiji, tadašnji generalni sekretar JUL-a zviždukao je pjesme Džonija Štulića i vrtio palčevima. Niko to ne zna, ali da mu je zaprijetila mogućnost da zaista omiriše rat sasvim je moguće da bi stupio u Žene u crnom ili – kud i kako vjerojatnije – zapalio preko granice. Te opasnosti, naravno, za Vulina nije bilo. Držao se maksime – bolje živ i zdrav uz skute Mire Marković, nego mrtav ili osakaćen kao Mladićev vojnik.
A onda su došli mir, „prethodne vlasti“ i u Vulinu je uzavrela ratnička krv. U serijalu „Bombardovanje“ koji je radilo Vreme film emitiranom na RTS-u, mrtav-‘ladan je slagao u kameru da se 1999. prijavio u dobrovoljce, ali da je odbijen jer su vojsci trebali pripadnici PVO-a, a on je, eto, pješadinac. Kada je potom pukla bruka da nije ni služio vojsku, vadio se na visoku dioptriji. No, ona mu nije smetala da odsluži petnaestodnevni „dug državi“ kao ministar obrane u četrdeset i sedmoj godini…
Sve ovo o Ponošu i Vulinu javnost dobro i odavno zna. Zašto uprkos svemu režim nastavlja sa lažima?
Odgovor je prost: zato da bi prikrili ružnu prošlost i prigrabili tuđe zasluge; zato da bi ispalo da na rat nisu huškali Vućić, Šešelj i Sloba Milošević, već Lazović, Ponoš, Đilas i Miki Aleksić; zato da bi iz javnog prostora uklonili svaki argument; zato da bi svoje srljanje iz poraza u poraz prikazali kao niz velikih pobjeda; zato što vjeruju da će kontrolom nad prošlošću, zavladati i budućnošću.
U svemu ovome, Vulin dođe poput laboratorijskog miša koji stalno pomjera granice laži, sluđivanja i nasilja nad zdravim razumom. Kako stvari stoje, trenutno im je samo nebo granica.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je studente i građane izazvao da mu 15. marta u Beogradu izađu na crtu - ako smeju. Odluka na Andrićevom vencu je pala: nema više foliranja da je režimska vrhuška tolerantna, počinje tvrda igra represije
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Ako je junaštvo učinak borbe sa strahom i prevazilaženja straha, ako se junaštvo događa kao svesni i promišljeni čin, onda su istinski junaci ove borbe protiv diktature nastavnici i srednjoškolski profesori
Svakodnevni protesti, zasedanja skupština na svim nivoima uz prisustvo policije, prosveta u rasulu, univerziteti u otvorenoj pobuni, a Vučić i društvo „brane“ stabilnost. O čemu pričate gospodo? Baš ste vi destabilizirali Srbiju
U odmeravanju snaga u Narodnoj skupštini da li je sve u Srbiji normalno, ili nije, pobedu je ovog puta odnela opozicija – dimnim bombama i bakljama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je studente i građane izazvao da mu 15. marta u Beogradu izađu na crtu - ako smeju. Odluka na Andrićevom vencu je pala: nema više foliranja da je režimska vrhuška tolerantna, počinje tvrda igra represije
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Ako je junaštvo učinak borbe sa strahom i prevazilaženja straha, ako se junaštvo događa kao svesni i promišljeni čin, onda su istinski junaci ove borbe protiv diktature nastavnici i srednjoškolski profesori
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
