Teško roditeljima koji se ne razumeju u računare, ali su ponosni na svoje maloletno dete koje na kompjuteru „sve zna“. Sudeći prema najnovijem trendu, moraće makar elementarno da se obrazuju, ili da se pripreme na mogućnost da do kraja života otplaćuju dečije „poduhvate“. Naravno, tema ovog teksta je najnovija inicijativa u Britaniji da se kazne oni koji na interenet postavljaju piratizovane muzičke fajlove.
Slična akcija, pre nešto manje od dve godine, pokrenuta je u Americi, a potom i u još nekim zemljama Evrope, a sajber policija se nije snebivala da na odgovornost pozove i dvanaestogodišnje devojčice. Zakoni se razlikuju od zemlje do zemlje, tako i status maloletnika. Argument „šta zna dete“ slabo prolazi, jer su vlasti najozbiljnije odlučile da zaštite autorska prava izvođača, odnosno profite izdavačkih kuća. Budući da se ne može stati u kraj svakome ko spušta muzičke fajlove sa interneta, za sada se gone oni koji su fajlove na internet postavili i ponudili ih drugima „na izvol’te“. Kazna se određuje na osnovu broja ponuđenih pesama što se množi sa brojem skidanja da bi se dobila konačna cifra. Nekoliko hiljada funti smatra se donjom granicom i to pod uslovom da dođe do vansudske nagodbe. Inače su u pitanju desetine pa i stotine hiljada funti (dolara, evra, šta ko voli). Očekujte da ta moda stigne i do Srbije i Crne Gore u nekom trenutku, verovatno kao jedan od uslova za pridruživanje EU-u i to na oba koloseka.
Baš kao i u Americi, i u Evropi je došlo do oštrih podela i reakcija po ovom pitanju. Bendovi poput Franca Ferdinanda tvrde da im ilegalno kopiranje uopšte ne smeta i da ljudima treba omogućiti da čuju muziku koju vole. Odgovaraju im oni manje popularni, koji kažu da je velikim zvezdama lako da budu galantne s obzirom na pare koje su već zaradili, ali da je ostalima svaki peni važan. S druge strane, korisnici kažu da je skidanje fajlova sa interneta vađenje „mačke iz džaka“ i da većina njih, nakon što presluša i stekne neki sud o muzici, ode da kupi disk u radnji.
I dok se muzička industrija rve sa internet piraterijom, izdavači knjiga upravo se upuštaju u sličan posao, ali sa Guglom i Amazonom. Gugl je na sajmu knjiga u Frankfurtu ovih dana promovisao svoj plan da skenira knjige i petinu sadržaja ponudi na pretraživaču. Knjige će se pretraživati na osnovu ključnih reči, baš kao i ostali internet sadržaji, a u cilju zaštite autorskih prava neće biti moguće štampanje već samo čitanje sa ekrana. Knjiga direktno povezana sa pojmom koji tražite pojavljuje se pri vrhu rezultata pretraživanja, posebno obeležena sličicom nekoliko šarenih knjiga (više na print.google.com). Naravno, pod uslovom da je njen izdavač na to pristao.
Izvestan broj izdavača bez rezerve se uključio u projekat i ubeđeni su da je ovo najbolji put do potencijalnih čitalaca (i budućih kupaca), dok se većina još uvek oprezno raspituje.
Interes Gugla je da ponudi što više sadržaja za pretraživanje, uz koje će plasirati reklame (od kojih je prošle godine prihodovao milijardu i po dolara). Interes izdavača je da se nađu na jednoj ovako moćnoj lokaciji, besplatno, što im omogućuje direktniji kontakt sa kupcima, a možda i preskakenje posrednika („onlajn“ knjižare) i njegove marže.