Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Nas ne zanima šta se desilo, nama je ispod časti da raspravljamo o pukom događaju, nas prevashodno zanima čije je sve to maslo, ko iza svega stoji
Najsvesniji deo novosadske univerze odlučio je, pre desetak dana, da svog inače omiljenog profesora prijavi zbog finansijske bigamije: kako to, upitala se Studentska avangarda Srbije (SAS) da profesor Grubač, koji je na čelu saveznog ustavnog suda, prima platu i na univerzitetu? Savesni i preduzimljivi studenti objavili su faksimile o isplatama, bilo im je dozlogrdilo da se naš ustav (koji je, sećate se, najdemokratskiji na svetu, ali i da nije!) toliko gazi i nipodaštava. Dostavu su sačinili pri čistoj svesti, nenagovoreni od bilo koga, nekako ubrzo pošto je savezni ustavni sud stao na stranu skupštinskih prognanika tj. isteranih poslanika DSS-a; bilo kako bilo, na potezu je bila oklevetana strana, i zaista, na radiju čujem poznat, usporen glas zaštićenog svedoka, profesor Grubač objašnjava kako se protiv njega vodi besprimerna haranga, potpis na dokumentu nije njegov…
Shvatim da je čovek za neke kolike god pare redovno radio izvan ustavnog suda, hm, možda je to poželjno, šta ćete ako vam profesor Grubač sad očita da je za ustavni sud baš jako dobro kad predsednik suda još negde redovno privređuje: držeći predavanja održava mentalnu i stručnu kondiciju, usavršava retoriku, prati savremenu teoriju i praksu u drugim zemljama, drugo, ili prvo, blagodareći redovnom prihodu izvan ustavnog suda obezbeđuje nezavisnu poziciju kao sudija! Ništa od toga, profesor Grubač izrazio je negodovanje što potpis na faksimilu nije njegov, tu je jedino video ogrešenje o zakon i o etiku, ali nije rekao: „Slušaj amo! Od univerziteta nisam primio nijedan prokleti dinar otkako sam došao na čelo Ustavnog suda! Tačno je da predajem, nemam srca da nekoliko pokolenja lišim onoga što znam o procesnom krivičnom pravu, ali novac primio nisam!“
Idemo dalje. Ministarstvo za rad, nenagovoreno ni od koga, isto kao i Studentska avangarda, naložilo je novosadskom Pravnom fakultetu da u roku od osam dana raskine sramni pakt sa profesorsudijom Grubačem, ali se onda razgoropadio Centar za ljudska prava, kakva je to haranga tamo, čoveku koga je imenovao zna se ko pripisujete niske koristoljubive motive, sram da vas bude…
Da nije Ustavne povelje i da ne beše polemike F. D. sa G. T., afera Grubač bila bi najdosadnija stvar koja se u poslednje vreme dogodila. Ne vidim šta bi bilo nisko u motivaciji građanina da zaradi koliko (god) može, a ne vidim (pogotovo!) ni šta bi u komercijalnom Grubačevom aranžmanu sa Pravnim fakultetom bilo toliko nekoristoljubivo, od prevelike galame ne uspevam da postavim dva jednostavna pitanja:
1. Sme li predsednik (član) Ustavnog suda da ima redovan posao i redovan prihod izvan Ustavnog suda? Da? Ne?
2. Da li je narečeni građanin Grubač imao redovan posao i redovan prihod izvan Ustavnog suda? Da? Ne? Hvala lepo, nemam više pitanja!
Ako ima pravo to da radi, neka radi, neka radi na dva svoja razboja, i da više niko nije zucnuo o tome, koga god poželi Grubač neka dâ na sud zbog krivotvorenog potpisa i klevete u pokušaju! Ako je pak prekršio zakon, neka pokupi pinkle iz Ustavnog suda, a ja bih skromno sugerisao i sa Univerziteta – ako je svesno kršio zakon, onda zato, ako nije znao da čini nešto što se kosi sa zakonom i etikom, onda zato!
Ispostavlja se, međutim, da smo postali potpuno nesposobni za dihotomije „sme – ne sme“, „jeste – nije“, a zašto, zato što nas ne zanima šta se desilo, nama je ispod časti da raspravljamo o pukom događaju, nas prevashodno zanima čije je sve to maslo, ko iza svega stoji. Dakle, nije važno je li visoki državni činovnik prekršio zakon, nego je važno ko ga je provalio i iz kakvih pobuda! „Pa moramo tako da razmišljamo!“- uzvraća hor. „Kako niko ranije nije primetio da se Grubač vrzma oko amfiteatra, pa i oko blagajne?“
Verovatno se neko , ah, opet taj neko, kaži ko, verovatno se neko nadao da mu Grubač neće smetati ili da će mu za nešto možda i ustrebati, za šta, možda da odugovlači sa zakazivanjem sednice Ustavnog suda, otkud znam. Pa je Grubač očekivanja tog nekoga, neka tome radni naziv bude Zoran Đinđić, izneverio i sada je na Grubača odapeta fatva. Možda, ali kakve to, zaboga, ima veze?! Ako muž bije ženu i njena majka koja zeta ne voli nasilje prijavi policiji, šta je tu važno, zlostavljanje ili taštinska osveta? Hajde svi da pljujemo tužibabu a kućnom nasilniku da se smeškamo sa punim razumevanjem!
*
„Danas“ je 4. novembra objavio tekst „Haranga po nalogu političkih moćnika“; u ovoj takoreći studiji Marka Ivanića obznanjeno je da iza napada stoje „listom članovi podmlatka DS-a“, mesta se našlo za Grubačev jecaj da „njegov predmet nije imao ko da predaje“ (pa što niste predavali besplatno, građanine Grubač!), da je njegov čas koštao 10 do 12 eura, dok drugi profesori (koji doduše nisu predsednici Ustavnog suda) dobijaju od 100 do 150 eura po času (možda ova nepravda može retroaktivno da se ispravi); u stilu osnovca kojeg je upravitelj škole ocrnio kod oca, Grubač ponavlja da nije samo on, mnogi imaju više poslova, neki su ministri a imaju firme, na radiju je pre toga sebe već ožalio kao nežnu klicu nezavisnog sudstva, u „Danasu“ govori o harangi koja podseća na najbolje staljinističke dane, žesti se što su indeksi studenata objavljeni bez njihovog znanja, to je, kaže, „krivično delo neovlašćenog objavljivanja fotografija ili dokumenata“, hvala profesore, nemam ništa protiv da i za to odgovara ko treba, ali dajte da se vratimo na početak: jeste li protivno zakonu imali još jedan redovan posao i redovan prihod? Da ili ne? Dža ili bu?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve