Eto nam naše odvajanje Crkve od države! Sveštenika sedme vranjske parohije stiže božja kazna zato što se kao svedok pojavio u slučaju koji država u ime vernika i ateista vodi protiv njemu nadređenog funkcionera. Pop se beše prostodušno odazvao pozivu suda da kaže ko je koga zlostavljao – vladika decu, ili obesne pubertlije vladiku, vladika pokrenuo crkvenu istragu protivu svedoka i brata u Hristu momentalno suspendovao: vrati mantiju i epitrahilj, nećeš činodejstvovati doklen crkveni sud ne rasplete sablazan kojoj si i ti, grešan, itekako mnogo doprineo! Svedok će do pravosnažnosti crkvene presude dobijati polovinu plate, na venčanja, krštenja, pogrebe i svećenje vodice može da zaboravi…
Da je sveštenik sedme vranjanske parohije nastupio kao zaštićeni svedok, dobio bi parohijicu negde u Rusiji, na nekom grčkom ostrvu ili na Kipru, imao bi novi identitet, nov imidž, ovako već plaća za verolomnu kolaboraciju sa necrkvenim sudom.
S druge strane, ni sa tim zaštićenim svedocima ne treba preterivati. Eto, jedan koji je trebalo da svedoči protiv Miloševića iskoristio šlagvort i zavetrinu koja ga čeka pa razvezao o potpredsedniku naše vlade, te je bio doušnik Udbe, te nije izbijao iz kazina, potpredsednika prikaza kao ne znam ti Fjodora Mihailoviča usred njegove najstrašnije kockarske pomame, to mu bi malo (svedoku, ne g. Mihailoviču) pa je natuknuo nešto i o drogiranju, sutradan potpredsednik siromah pobija klevetu po klevetu! Bio bi sevap kad bi i tog zaštićenog svedoka neko ko se oseća oklevetanim mogao da tuži, a ne da taj, po pravilu i sam problematičan slučaj odranije poznat organima gonjenja, brblja šta god ushtedne i da mu niko ništa ne može, jer je on, bože moj, zaštićeni svedok! Ako možeš pod šifrom i maskom da svedočiš, možeš isto tako da budeš i optužen, pa ti onda odgovaraj onim lascivnim hermafroditskim glasom kad te advokat oklevetanoga stane rešetati! Ne vidim nikakvu smetnju da zaštićeni svedok bude osuđen na novčanu globu, pa i na zatvorsku kaznu, ako samo bude dokazano da se u svom zaštićenom svedočenju zaneo.
Toliko o tome, mada u slučaju gospodina potpredsednika i ne vidim neki porok: čak i ako se neko kockao državnim novcem, činio je to u najboljoj igračkoj nameri, da ulog utrostruči. Biti saradnik službe bezbednosti dužnost je i čast svakoga ko je misiji dorastao i koga je kadrovska služba zapazila, to je nešto što nikad ne bih odbio da me je samo neko zavrbovao, drugo, saradnju sa DB-om ne bih nikad poricao, čak i kad bi me kitili tuđim perjem!
Napokon, kad bi se neko (ko i ne sluti da će jednog dana biti potpredsednik Vlade!) u sumraku bordela tu i tamo uradio, šta bi tu bilo rđavo? Važno je da opijate rđave kakvoće nije prodavao mlađim maloletnicima.
I da ih tako uslužene nije navodio na blud.
&
Policijska baza u Kuli ne samo što će i dalje biti rasadnik specijalaca, nego će od prethodnih stanara biti upravo obredno očišćena – na obuku je stiglo tristo pedeset devojaka… Marljivi žurnalisti saleću ih na poligonu, a one, našav se na pragu boljeg života, cvrkuću li cvrkuću, rekao bi čovek Rade Brankov izveštava sa đačke ekskurzije, kako vam se sviđa smeštaj, dobar je, odličan, ima nas dvanaest u sobi, kreveti su na sprat (mi smo sve tajili kad smo bili u JNA, sad se javnosti stavlja na uvid i brojno stanje u spavaoni: Kula više nije tajanstveno zmajsko uporište!), šta vam najteže ide, trbušnjaci, rade se trideset sekundi pa koliko ko uradi, koliko ste vi uradili, ja tri, jedna devojka iz Perleza dva, ali zato smo tu, dođite da nas pitate kad se obuka završi, kako vaši gledaju na to što ćete biti pozornica, oduševljeni su, deca su mi doduše mala, najstarija ima dve i po godine, sin je napunio godinu dana, imam i bebu od dva meseca, muž je ushićen što sam ovde…
Novinari koji su i sami dobili krila posle susreta njihovih glavnih urednika sa predstavnicima Vlade snimili su tenor majora žandarmerije koji djevama komanduje oštro kao da podnosi raport drugu Titu: „Mir-no! Pozdraav nadeee-sno!“ Upravitelj škole pozdravlja pitomice, želi da u opuštenoj i veseloj atmosferi završe obuku i da odu iz Kule sa najlepšim uspomenama, ako već i ne budu sve završile sa odlikom, daje reč ministru policije…
Znam kako treba da izgleda govorancija novoj klasi, drugovi vojnici, vi nastavljate tradiciju te i te proleterske brigade, i ministar zna taj besmrtni obrazac, samo ga je malo prilagodio prilikama, drage koleginice, vi znate da ovo mesto ima još kakvu simboliku, tu su obučavane i tu su bile utaborene naše elitne jedinice, samo što njihovo rukovodstvo nije bilo doraslo tom časnom i uzvišenom zadatku, umesto da suzbijaju terorizam koga doduše nije nešto ni bilo, oni su se posvetili otmicama, iznuđivanju i likvidacijama, kako konkurencije tako i javnih ličnosti koje su im se našle na putu, e, vi ste odabrane ne samo zato što ste lepe, nego zato što od vas očekujemo da otvorite novu stranicu u istoriji srpskog žandarluka, pandur je bio neškolovana i surova osoba koja suče brkove i gladi korbač dok merka mušteriju da joj udari dvadeset pet po turu, vaši neposredni prethodnici u ovoj bazi bili su i same znate kakvi, vi ste im sušta suprotnost, šarm koji već imate i borilačke veštine koje ćete ovde savladati biće u službi zakona, vaš devojački boravak vratiće bazi čestitost i čistotu, a sad, pravac kantina, kuća časti!
