Da ne bi onog mrkonjićkog telegrama Džordža Buša kojim je Vojislavu Koštunici sedam dana pre roka čestitao 27. april, Dan Savezne Republike Jugoslavije (a nekako baš u predvečerje izbora u Crnoj Gori), ne bih, opet, znao da je tog dana nekakav praznik i opet bih se svađao s taksistom što me u pola belog dana vozi po drugoj tarifi. Znam da se pripremaju novi praznici a da se stari ukidaju, i znam da je ozbiljnim državama to važno koliko i zastava, grb i himna. Ovde himni zvižde, grb se menja češće nego amblem neke solidne građevinske firme, a sa simbolima od platna sprdaju se i radikali – eno ih po Skupštini Srbije nekažnjeno šetaju sa žutom trakom, što je skandal nad skandalima. Kao što visoka temperatura pokazuje bolest organizma, tako i gubitak smisla za državnu simboliku pokazuje bolest državnog organizma. Kad je nešto trulo, to se najpre vidi spolja.