Uloge: Građani kao porotnici
Za dve, dve i po godine putovaćemo autoputem od Beograda do Lučana, a onda poluautoputem sve do Arilja gde će valjda maline biti velike kao lubenice. Verujete li u to? Ja verujem u ovo o malinama, ali ovi naši što izborno krstare Srbijom do dana izborne tišine napraviće još čuda, pa ovo neće biti jedino.
Prošle nedelje sam pominjao neka od tih otkrića i čuda, pa kako sam neuk rudarsko-geološki, pomenuo sam i jantarit, mineral koga ima koliko hoćeš, ali niko ne ume smisleno da kaže šta se od njega pravi. Kad, pravi naziv je jadarit, ima ga u okolini Loznice, poznat je kao srpski kriptonit, u sebi sadrži mnogo litijuma, koji se koristi za proizvodnju baterija, i zbog toga je na ceni na svetskom tržištu. Navodno ga u Srbiji ima 114,6 miliona tona i spekuliše se da se njegova vrednost meri milijardama.
Mašala! Ali, to nije sve. Osim zlata, bakra, nikla, magnezita i uljnih škriljaca tu je još molibden (redak i cenjen metal čija su ležišta u Srbiji druga po zalihama u Evropi, odmah iza Norveške; najveću primenu ima u vojnoj industriji, a najveća nalazišta su na jugu Srbije i Kosmetu) i nešto što se zove hrizopras (redak dragi kamen koji je osim u Australiji i Poljskoj pronađen samo još na Kosmetu; zanimljive količine hrizoprasa nalaze se u blizini Prištine, na ležištu Goles, a cena tog kamena u svetu iznosi od 200 do 300 dolara po kilogramu).
Ovo stvaranje iluzije o nekakvim prirodnim bogatstvima Srbije dobro se uklapa u predizbornu atmosferu i podgreva kafanske razgovore – i dalje najpopularniji društveni medij u Srbiji – a ti razgovori se vrte u spin oblaku podgrevanja nade kako bi nam najzad nada bila dublja od strepnje.
Na izbornom tržištu inače se prodaje vrlo specifična roba – nada da će biti bolje i prezenteri nade rastrčali su se ovih dana od kuće do kuće, s posebnim akcentom na Kragujevac po čijim ulicama se već sudaraju akteri izborne trke. Seliće se, nesumnjivo, taj karavan, ali je Kragujevac nekako postao simbol tog novog elana i nade.
Ali, bez obzira na to šta će se događati do kraja izbornog procesa, uključujući tu i mogućnost nekih dramatičnijih događaja, mora se reći da su ovi izbori nekako dosadni i na njih se, barem u ovoj fazi, više „pale“ političari nego građani. Njima, političarima, karijere i životni standard zavise od uspeha ili neuspeha, a građaninu nije baš jasno šta dobija ako pobede prvi ili drugi. Kao da se u Srbiji potvrđuje sociološka teza koja se inače odnosi na politički zrela društva i po kojoj „ulogu građanina kao birača danas sve češće zamenjuje slika građanina kao porotnika“.
Politički programi glavnih aktera toliko su slični da je njima kao jedino oružje ostalo da iznose optužnice jedni protiv drugih i da ostave građane da na kraju odluče ko je van razumne sumnje bolji za obavljanje poslova.
Porezi i bebe: Sve je to naopako
Pre neki dan sam izazvao dosta gneva kad sam napisao nešto što mi i sada liči na vrlo prostu i lako dokazivu činjenicu. Te, ja sam protiv mladih, dece, a i šire… Ali, što god mi govorili ovi što se ljute, još nisam čuo niti ću čuti da je neko napravio dete zato što je smanjen ili ukinut porez na dodatu vrednost (PDV). Ne mogu da zamislim par koji u grču stvaranja potomstva preračunava koliko će mu dete biti jeftinije zato što je ograničena marža na hranu i opremu za bebe.
Ali, idu izbori i akcija je osim sa 180.000 potpisa podržana i od najvišeg vrha, pa će vlada ovih dana predložiti da sve bude kako i piše u peticiji. I to baš sada, mada ideja uopšte nije nova i većina stranaka, pokreta i udruženja već je tako nešto predlagala sa sve onim dodatkom kako će to iskoreniti „belu kugu“.
Nije baš reč o tome da je ovo jedna populistička akcija, ali ima natruha te omiljene predizborne discipline. Zanet propagandnim žarom, Veran Matić je čak pomenuo da se za hranivo za prasiće obračunava niži PDV, deset odsto, nego za hranu za bebe – 18 odsto. Poređenje jeste ubedljivo, ali niži porez za krmivo ima takođe svoje razloge. Prase treba da poraste do težine potrebne za klanje i preradu, eventualno za izvoz po konkurentnim cenama, i treba za čitavu populaciju obezbediti hranu po relativno normalnim cenama. Odgajanje dece ima sasvim drugi smisao.
Bilo je ranije i izbornih obećanja da će se hleb prodavati za tri dinara, ali to je kao glupost bilo lako prepoznati. Ovo s decom ide teže. Predlažem da se u smislu povećanja nataliteta proba s povećanim zapošljavanjem, većim zaradama, pravednijim sistemom zaštite socijalno ugroženih, promenama u obrazovnom sistemu i ima toga još mnogo, ali je najvažnije – mora se ukinuti strah od budućnosti.
Sumnju oko dometa ideje o ukidanju poreza na dodatu vrednost na bebi hranu i opremu i administrativnom ograničenju trgovačkih marži iskazala je i ekonomista Milica Bisić, šefica poreske uprave u vreme Đinđićeve vlade. Ona je rekla da je to ili dobronameran, ali naivan predlog, ili zgodan propagandni slogan koji lako može da stekne popularnost.
Jedno od osnovnih pravila dobre politike javnih finansija nalaže da se socijalna politika vodi na strani rashoda, a ne prihoda budžeta, rekla je Bisićeva i dodala: „To znači da bi bilo bolje da se kreatori te ideje, ali, što je važnije, i cela stručna i politička javnost zamisle kako da se stvore uslovi u kojima će ljudi raditi, zaraditi i platiti porez, umesto što se svi utrkuju da predlože ko i na šta ne treba da ga plati.“
Poslovi: Ideje naše, benzin vaš
Neizbežna posledica izbornih kampanja jeste proizvodnja populizma. On se najlakše prepoznaje kad je banalan, ali stvaranje takve klime ima dugoročne posledice po promišljanje društvene stvarnosti.
Kao što je ekonomska kriza, globalno, u sferi politike – u svetu ideja, kulture i razvoja vrednosti civilnog društva – izazvala katastrofalne posledice, tako i dugotrajna izloženost populizmu i populistima omogućava da napreduju najgori, da alavost postane vrlina, sebičluk takođe, a svaki oblik radikalizma naiđe na plodno tlo.
Izbori su kao teren za takvu vrstu političke i društvene devijacije idealno tlo i ne bi bilo dobro da budu prepušteni samo političarima. Udruženja građana, nevladine agencije, a mediji posebno, moraju se već u ovoj fazi javljati kao korektor igre i obezbeđivati ne samo da se pošteno na kraju glasovi prebroje.
Izbori se nisu pošteno ni zahuktali, a izborna obećanja već višestruko premašuju realni srpski budžet pa i mogućnosti zaduživanja da bi se tim parama obezbedilo ili napravilo ono što se obećava.
Sad, na primer, sve stranke pokreću ideju o departizaciji javnih poslova. „Posle 20 godina višestranačja i priče o cvetanju demokratije u Srbiji, pokazalo se da se demokratija pretvorila u eldorado za 2000 ljudi koji sede u foteljama“, rekao je ovih dana Jovan Komšić, profesor ekonomije u Novom Sadu.
Veruje li iko da će biti drugačije nakon šestog maja?
