Reklo bi se da bi Mark Cukerberg, osnivač Fejsbuka, ovih dana radije vodio pregovore o sastavljanju srpske vlade nego sopstvenu firmu. Kao da nije bilo dovoljno to što je za dve nedelje od izlaska na berzu vrednost akcija kompanije pala za četvrtinu, već je proteklog vikenda pao i sam Fejsbuk. Veliki broj korisnika širom sveta nije mogao da se uključi u subotu i nedelju iako je do tada ova društvena mreža imala status neoborive. Anonimusi su, za svaki slučaj, objavili da oni sa posrtanjem Fejsbuka nemaju nikakve veze, to jest da fejsbukovci to mogu sasvim lepo da izvedu i sami.
Potom je stigla vest da kompanija razmatra promenu svoje politike da ne dopušta prisustvo mlađih od 13 godina. Istraživanja već pokazuju da trećina dece u Americi uzrasta od 10 do 12 već koristi Fejsbuk lažući o godinama i uvođenje novih kriterijuma samo bi uredilo njihov boravak na mreži. Navodno bi to činili uz roditeljsku kontrolu, budući da su roditelji i do sada bili zadovoljni što su deca na fejsu, a ne na nekim drugim sajtovima. Podataka o deci u Srbiji i Fejsbuku nema.
Sada već kritike pljušte sa svih strana. Javljaju se ljudi kojima se nikako ne dopada to što ih mreža tera da lajkuju sve što bi da pogledaju, iz radoznalosti, pa im profili počinju da liče na „istoriju“ surfovanja. Što nije nešto što biste izlagali javno. Drugima se ne sviđa što se njihovo ponašanje na Fejsbuku pretvara u reklamu za proizvod. Ono što su pogledali ili kupili uz asistenciju Fejsbuka objavljuje se kao njihova lična preporuku i svrstava među plaćene oglase. Od čega i mreža zarađuje, naravno.
Sve to otvara pitanje, da li vreme Fejsbuka prolazi? Da li će potonuti čim se pojavi iole zanimljiva konkurencija?
Kao, uostalom, mnogi drugi do sada.
Imamo i svež primer. Kanadska kompanija RIM, proizvođač blekberi telefona i servisa nalazi se u teškoj situaciji, a menadžment joj se osipa. Ostavke pršte na sve strane.
Blekberi je smatran neprevaziđenim komunikacionim sredstvom za poslovne ljude zbog svog odličnog servisa za poruke. Aparati su bili napredniji od konkurencije, bilo je stvar prestiža koristiti blekberi. Sve dok se nisu pojavili ekrani osetljivi na dodir, android i ajfon. Blekberi je preko noći prevaziđen, a ubila ga je nesvest da se svet komunikacija naglo promenio. Umesto da prate trendove uljuljkivali su se da su nezamenljivi i da niko ozbiljan ne koristi ajfon ili samsung kao poslovni telefon. Imali su ugovore sa vladama i globalnim kompanijama. Potcenili su aplikativni softver za mobilne telefone. A onda im se jesenas dogodio i krupan gaf. Servis je pao i korisnici nisu dobijali uredno poruke čitava tri dana. Dovoljno da mnogi shvate da postoje i drugi telefoni.
Sada se očekuje čerupanje RIM-a i svi se pitaju ko će kupiti najbolje delove kompanije (pominju se i Gugl i Fejsbuk!).
Ko bi rekao da su pre samo tri godine bili jedna od vodećih kompanija u komunikacionom svetu. Nekoliko pogrešnih poteza kasnije i sada se govori o tome da su im dani izbrojani, dok su investitori izgubili 80 odsto vrednosti akcija (sa 83 milijarde dolara na 13,6).
Ono što je najneverovatnije i najfantastičnije kod modernih tehnologija je što je samo nekoliko godina potrebno da od studentske igrarije nastane jedna od najvećih svetskih kompanija. Ali i upola manje da od svetskog giganta ne ostane baš ništa. To se zove virtuelna stvarnost.
