Foto: AP
Ako je ijedna utakmica u istoriji fudbala zaslužila da ne bude odlučena penalima već da bude ponovo odigrana, onda je to ova. Ali, pošto to nije moguće, posle izvođenja jedanesteraca trijumfovala je Argentina. Kada se strasti budu slegle, i oni koji su navijali za Francusku će reći da je tako i pravednije
Svi su očekivali čudesnu utakmicu, ali niko nije mogao da pretpostavi da će gledati nešto što se u fudbalu ili bilo kom sportu dešava, bez preterivanja, jednom u 50-60 godina. Kao što ni najzagriženiji navijači Argentine nisu mogli ni da pretpostave da će njihova reprezentacija tako gaziti moćnu Francusku da će ne samo voditi sa 2:0 posle 68 minuta igre, već da francuski fudbaleri neće uputiti nijedan šut na gol protivnika, a i centar će prelaziti uz tešku muku, i to samo na kratko. I kada su svi očekivali da Argentinci rutinski privedu meč kraju, počela je jedna od najvećih ludnica od kada fudbal postoji, koja je pokazala zašto za ovim sportom, kao ni za jednim drugim, luduju milijarde ljudi širom sveta.
Izgledalo je da francuski selektor Dešan već pravi izmene iz očaja kada su u 72. minutu u igru ušli Koman i Kamavinga, a onda penal za Francuze i 2:1, pa fantastičan volej Mbapea za 2:2, juriši Francuza na gol Argentinaca koji su u šoku pogubili konce koje su čvrsto držali do pred sam kraj utakmice; pa produžeci u kojima su oba tima skinula rukavice i golim prsima krenuli na sve ili ništa, vođstvo Argentine 3:2 u drugom produžetku, izjednačenje Francuza… Pamti li iko utakmicu, ne samo u finalu Svetskog kupa, u kome obe ekipe u poslednjem minutu produžetaka imaju stopostotne šanse, i to ne kao plod slučaja, već iz precizno izgrađenih akcija?
Ako je ijedna utakmica u istoriji fudbala zaslužila da ne bude odlučena penalima već da bude ponovo odigrana, onda je to ova. Ali, pošto to nije moguće, posle izvođenja jedanesteraca trijumfovala je Argentina. Kada se strasti budu slegle, i oni koji su navijali za Francusku će reći da je tako i pravednije – veći deo utakmice su Argentinci bili mnogo bolji, igrali su napadački, otvoreno, taktički savršeno, bez kalkulisanja. I zaslužio je Lionel Mesi da sa 35 godina, u svojoj poslednjoj utakmici na Svetkom kupu, podigne jedini trofej koji mu je još nedostajao – Boginju. Kao nikada do sada, zaista je bio lider reprezentacije i pravi kapiten, čovek koji je pravio razliku i u mečevima kada saigračima nije išlo, i činio da i oni igraju bolje. I kao u antičkoj drami, u finalu je prošao put od nebeskih visina do pakla i nazad – bio je duša tima, strelac prvog gola, onda krivac za izjednačujući gol Francuza, pa strelac trećeg gola, i na kraju je podigao pehar. I pridružio se Peleu, Maradoni i Zidanu među fudbalskim besmrtnicima.
Francuzima ostaje uteha da su bili akteri najspektakularnijeg finala Svetskog prvenstva koje je ikada odigrano, Kilijanu Mbapeu da je gotovo sigurno da će se jednog dana pridružiti pomenutim fudbalskim besmrtnicima.
A onima koji vole fudbal i gledali su ovu utakmicu ostaje ono Njegoševo: imali su se rašta i roditi.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kordoni Žandarmerije i Policijske brigade na prevaru su namamili Milomira Jaćimovića da svoj autobus sa raskrsnice kod Pravnog fakulteta u Beogradu odveze do Pete beogradske gimnazije. Tu su ga priveli i odveli u nepoznatom pravcu
„Izveštaj Evropske komisije koji je objavljen u utorak govori o promeni odnosa prema kriminalnom režimu u Srbiji“, kaže poslanik Zeleno levog fronta Radomir Lazović
Prethodna dva dana iz Ćacilenda se orila muzika patriotskih nota. Neki od muzičara čije su se pesme čule, osuđuju ovaj pokušaj slamanja Dijane Hrke i ograđuju se od prizora
Nekoliko zborova građana traži hitnu reakciju Opštine Palilula zbog boravka i nedoločnog ponašanja njenih zaposlenih u Ćacilendu prethodnih dana
EU treba da veoma ozbiljno shvati aktivnosti Beograda u okviru takozvane „doktrine srpskog sveta“, smatra predsednik Bugarske Rumen Radev
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Stara je floskula da je utakmica/meč za treće mesto u bilo kom sportu tužan događaj jer su akteri prethodno poraženi u polufinalu, pa je duel gubitnika uglavnom otaljavanje posla. Meč između Hrvatske i Maroka nije bio takav, naprotiv
Fudbal je izuzetno popularan u Iranu, reprezentativci imaju kultni status, ali veliko je pitanje šta ih čeka posle otvorenog iskazivanja podrške demonstracijama za prava žena pred početak meča sa Engleskom. Rezultat utakmice je, čini se, bio najmanje bitan
Poslednji dobar rezultat postigli smo pre 32 godine na Mundijalu u Italiji, kada je selektor bio Ivica Osim. Tada je Dragan Stojković postigao vanvremenski gol u utakmici osmine finala sa Španijom. Svoje remek-delo je potrčao da proslavi u zagrljaju Osima, kao što tri decenije kasnije reprezentativci Srbije trče njemu u zagrljaj nakon odlučujućih golova. I prolaz kroz kvalifikacije za Katar podseća na pobednički niz koji je pred Mundijal u Italiji napravila reprezentacija pod upravom Osima, pa mnogi priželjkuju da Piksi bude kao Švabo i dovede reprezentaciju bar do četvrtfinala
Prvi put su među četiri najbolje ekipe Mundijala istovremeno Hrvatska, država sa manje od četiri miliona stanovnika, i Maroko, zemlja za koju fudbal sigurno nije prva asocijacija. Zvuči kao čudo, ali ni Hrvatska ni Maroko nisu tu slučajno, već kao dokaz da rad, posvećenost i strast mogu da dovedu do čuda, i u fudbalu, i u životu, a to je dragocena lekcija
Bez obzira na to ko je za koga navijao i kakve ko strasti i kog porekla u srcu nacionalnom gaji, fer je i sportski reći: bravo komšije. Svaka čast na borbenosti i istrajnosti. Tako se igra turnirski fudbal. Ej bre, Brazil ste eliminisali!
Dok su Hrvati slavili pobedu, naš selektor je u "Kući fudbala" u Pazovi govorio dosta uopšteno i čudno. On se ne boji, on se ne stidi, on je ponosan, jasno mu je sada da nije moglo više i bolje što nismo otišli dalje jer "tamo ne bismo ništa uradili jer nismo bili spremni". A naš predsednik ni da zucne nakon ispadanja Srbije sa SP, on se više od svega plaši neuspeha pa se lukavo kloni da se sretne sa onima koji mu ne donesu medalju
Trudili su se, želeli, ali nisu umeli. Mi smo se nadali, navijali, ali ostali uskraćeni. Navijački snovi su bili nadvladali stvarnost. Sam plasman na Svetsko prvenstvo, videlo se to u sve tri utakmice, jednostavno je krajnji domet ove fudbalske reprezentacije Srbije. I to nije malo
