Srbija – Švajcarska (2:3): I to bi bilo to

Ako je za utehu: ni jedna utakmica koju je u Kataru odigrala reprezentacija Srbije nije bila dosadna. Primili smo 8, dali 5 golova. Dva puta stizali prednost, dva puta imali prednost, dva puta je nismo sačuvali.

Bilo je uzbudljivo i puno preokrata sa Kamerunom, bilo je tako i sa Švajcarskom, doduše samo u prvom poluvremenu. Uspeli su naši fudbaleri na momente da rasplamsaju navijačke strasti, ali ne i da održavaju plamen.

Pokazali su srpski reprezentativci da umeju da daju golove, ali ne i da sačuvaju svoju mrežu. Probijali su Švajcarci srpsku odbranu i na levom i na desnom boku i po sredini. Sticao se utisak da svaki put kada krenu na srpski gol mogu i da ga daju.

Pokazalo se da su srpski fudbaleri dovoljno srčani da stižu i prestižu prednost protivnika, ali ne i da sačuvaju za nas povoljan rezultat. Kada je Švajcarska povela sa 3:2 igra je bila potpuno umrtvljena. Tako se to radi.

Nad utakmicom jeste malo lebdelo Kosovo, malo su švajcarski Albanci provocirali, malo se na tribinama skandiralo „Kosovo je srce Srbije“, ali sve to u razumnoj meri. U utakmici nisu prevagnule političke strasti.

Kao prosečan srpski navijač autor ovih redova se na početku nervirao, a onda rezignirano, ali smireno odgledao utakmicu do kraja. Švajcarska je igrala čvršće i organizovanije, mi stihijski, sa velikim padovima i, osim na mahove, bez prepoznatljive ideje u igri. Bili su bolji.

Imali smo, dakle, tim za plasman za Svetsko prvenstvo, ali nedorastao nadmetanju sa trenutno najboljim ekipama sveta. Srbija je završila poslednja u svojoj grupi sa dva poraza i jednim nerešenim rezultatom.

Za nadati se je samo da će Fudbalski svez Srbije, promene radi, zadržati selektora, da će Piksiju dati dovoljno vremena da pokuša nešto da napravi, da pokuša da stvori tim za sledeća velika takmičenja.

I da vidi šta će sa odbranom.