Proteklog vikenda stanovnici Zapadnog Balkana mogli su da vide i čuju direktno obraćanje nemačke kancelarke Angele Merkel. Ona je poziv originalno objavila na svom Instagram profilu, a zatim su ga televizije prenele u svim izdanjima vesti. Iako svakodnevno vidite desetine ovakvih snimaka, mislim da smo prisustvovali istorijskom obraćanju koji za ovdašnje ljude predstavlja događaj koji po značaju možemo uporediti sa padom Berlinskog zida. Verujem da će posledice ovih nekoliko minuta na društvenim mrežama trajati decenijama, samo nisam siguran koliko su zvaničnici u Srbiji svesni značaja trenutka. Svojevremeno je Milošević napravio najveću grešku kada nije uočio tektonsku promenu u svetu nakon ujedinjenja Nemačke. Danas se nalazimo u sličnoj situaciji. Zato mislim da je tih nekoliko minuta potrebno dublje razjasniti.
Obučena u plavu bluzu (sa ljubičastim prelivom), Merkelova se obratila Balkancima iz nekakvog kabineta bez prozora. Iza nje je veliki konferencijski sto, nema nikoga u pozadini, kao da se završio važan sastanak nakon kojeg ona sumira utiske. Snimak kao da je napravljen mobilnim telefonom, naknadno skraćen i montiran, pa je time utisak još neobičniji. Ona nam se obraća prisno, zabrinuta zbog manjka radne snage koji bi mogao dovesti do katastrofalnih posledica po ekonomiju – Nemačke, naravno. Radna snaga iz EU nije dovoljna, pa je pozvala građane država van EU da dođu, žive i rade u Nemačkoj. Najavila je od marta 2020. promenu propisa i zakona kojima će se useljenje olakšati. Pozvala je nakon toga (u milionima) osim visoko obrazovanih, onih sa fakultetom i kvalifikovane proizvodne radnike iz gotovo svih oblasti.
Dakle, Muti Merkel, kako je Nemci zovu, apelovala je na Balkance da svojim znanjem i radom pomognu razvoj nemačke privrede. Video je zaista delovao toplo – da ne kažem majčinski – naročito ako se uzme u obzir činjenica da je ona na kraju svog mandata i političke karijere, sa ozbiljnim zdravstvenim poteškoćama. Sve navedeno nam govori da se radi o važnoj temi, o kojoj se raspravlja u samom vrhu nemačke politike, naročito pred važne sastanke sa poslodavcima i sindikatima.
Tokom govora Angela Merkel je naglasila ulogu političara koji svojim radom stvaraju klimu sa ostanak kapitala i investicija. Ni jedna ekonomija ne može da preživi bez stručnjaka.
Prosto je neverovatno kako jednostavno izgleda ovaj poziv koji će pažljivo slušati i gledati milioni ljudi na Balkanu. Hiljade njih, dok su se lomili oko odluke da li otići ili ostati, sada imaju zvaničan poziv najmoćnije političarke u Nemačkoj.
Zato se valjda ovaj poziv i upućuje baš na ovakav način, nema TV kamera, konferencije za štampu, novinara, reflektora i pompe. Angela poziva kao prijateljica sa društvene mreže koju ste zapratili.
Kao dete slušao sam priče bosanskih gastarbajtera koji su odlazili u prvom talasu, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Uglavnom su radili na gradilištima, bauštelci, gastosi bez škole i velikog obrazovanja. Za njih je odlazak u Nemačku bio neka vrsta pomirenja sa okupatorom posle stravičnih posledica Drugog svetskog rata. Švabe su od neprijatelja iz ratova postali poslodavci i kolege na poslu. Poziv Angele Merkel zato više liči na tužne pesme naših gastarbajtera u kojima ih majke dozivaju iz rodnog kraja. Danas ih na isti način ona poziva da dođu u njenu zemlju i rade za nju.
Devedesetih se u Nemačku, između ostalih zemalja, bežalo od rata ili Miloševića. Od 2000. odlazili su i dalje odlaze talentovani mladi stručnjaci. Odlazak se posmatra između ostalog i kao politički čin. Sada smo dobili poziv praktično svi.
SFRJ je uprkos činjenici da je i sama bila u razvoju i naletu, ostala u vezi sa svojim gastarbajterima. Sećate se klubova Jugoslovena i nastave maternjeg jezika za decu radnika. Pitam se kako će danas Srbija reagovati na ovaj poziv. Naši poslodavci su, naravno, shvatili da neće moći da prate ponude koje pružaju Nemci. Mora se, dakle, fundamentalno promeniti odnos prema radnoj snazi jer će radna snaga, naročito iz privatnog sektora, listom otići za većim zaradama. Za ogroman broj javnih službenika Nemačka nema interes. Osim za zdravstvene radnike. Srbiji se danas obija o glavu višegodišnje gajenje imidža zemlje sa stručnom i jeftinom radnom snagom. Cinculiranje oko minimalne cene rada, koja je jedva dostigla 30 000 dinara, mnogima je bio znak da pakuju kofere.
Danas poslodavci u Srbiji nemaju taj luksuz da radnicima nezadovoljnim platama kažu – ako ti nećeš, ima red drugih koji čekaju da zauzmu tvoje mesto. Čekaonica je prazna.
Pitam se kako će izgledati posledice novog talasa gastarbajtera jer će migracije miliona ljudi ostaviti trajne posledice na život, kako unutar EU, tako i na Balkanu. Da li će ta nova generacija dobiti priliku ili imati želju da se asimiluje ili će poput prethodnih generacija sanjati o penziji u rodnom kraju? Hoćemo li još u većoj meri biti zemlja u kojoj će najvažniji izvor finansija biti doznake iz inostranstva, kao u drami „Vita jela, zelen bor“?
Na kraju, slučajno ili ne, Merkelova je tokom obraćanja imala dlanove sklopljene poput Vučića. Pitam se samo da li će neko od naših političara snimiti video, neko novo „Ostajte ovde“, kao odgovor na ovaj poziv.
