Foto: Rade Prelić/Tanjug
Kakva je situacija u zemlji pred izbore koje je Vučić zakazao za 17. decembar bolje od analitičara i političara govore cene u radnjama, stanje u bolnicama ili sudovima i upoređenje sa inostranstvom – uključujući i ono bliže. Kakva god bila opozicija, nema drugog instrumenta za kažnjavanje vlasti
Svaki građanin zna da se predsjednik Srbije ničeg ne boji. Kao mladi navijač, stekao je dosije u hrvatskoj policiji; kao nešto stariji radikal, nokautirao je Petog oktobra bar dvojicu demonstranata; kad mu danas stranci probaju zaprijetiti, izlaze iz Predsjedništva crven poput paradajza sa Jovanjice.
O ovim i drugim junaštvima, Aleksandar Vučić lično obavještava javnost, a ona mu – je l’ te – vjeruje na riječ skupa sa Milomirom Marićem. Sada je bilo dovoljno da šef države načuje kako ga u političkoj čaršiji tračaju da se plaši izbora, pa ih je odmah zakazao za 17. decembar. Izlazio je on na crtu Bed Blu Bojisima na Maksimiru, gdje da cvika od Lutovca i Mikija Aleksića, Ponoša i Dobrice, Pavla Grbovića i Marinke? Ta idite, molim vas…
Vučić zapravo ne smije odugovlačiti. Naprotiv – inflacija raste brže od „njegovih“ davanja; poskupljuju struja i gorivo; politiku prema Kosovu sveo je na moljakanje stranaca; Banjska i Milan Radoičić prijete mu najvećim poniženjem u karijeri; poslije dvadeset i tri godine, sankcije i Srbija opet se spominju u istoj rečenici; korupcionaške i kriminalne afere poput aveti hodaju po hodnicima Vlade i pravosuđa; službe i policija pomiču rekorde u skandalima i elementarnoj nesposobnosti; stranku nikako da rebrendira iako je i bogu i ljudima muka od njenih čelnika…
Naravno, ničeg od pobrojanog nema na nacionalnim frekvencijama. Ali bolje od svakog analitičara i političara, o situaciji u zemlji govore cijene u radnjama, stanje u bolnicama ili sudovima i usporedbe sa inostranstvom – uključujući i ono bliže. Zato je režimu decembar bolji za izlazak na birališta od aprila, april od oktobra…
U svojoj izbornoj neustrašivosti, Vučić maše dvjema bengalkama. Prvu čine uzurpirani državni aparat i mediji. Druga je balkanizirana opozicija, godinama sistematski demonizirana i marginalizirana, a uz sve ovo još i praznih džepova i sa poslovično slabom organizacijom i političkom infrastrukturom.
Navedeno stoji čvrsto kano vođa navijača na šipici. Međutim, sve ponekad omane, pa i srce u junaka. Opozicija uprkos svemu postoji, a više i nema što izgubiti. Manje svojima zaslugama, a neusporedivo više uslijed režimske osionosti i brljotina, mogla bi osvojiti vlast u Beogradu i još nekim gradovima, možda i vidno spustiti naprednjačku većinu u Skupštini. Bude li ovako, eto Vučiću prilike da u TV Kosovskom ciklusu vlastitu žrtvu i hrabrost opjevava više no narodni pjesnik one Miloša Obilića. Njemu će da se plaši…
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Predsednik Srbije je u četvrtak gostujući na TV Prva objavio narodu da će izbori biti 17. decembra, a da će ih raspisati 2. novembra, pa neka narod odluči „kakvu politiku želi“
Režim hoće da zapuši svaku rupu kroz koju bi moglo da se vidi da nije najjači, najbolji i najdivniji u novijoj istoriji Srbije. Kako god se okrene, najavljeni parlamentarni, pokrajinski, beogradski i dobrim delom lokalni izbori idu u korist samo SNS-u. Igra je prljava, pravila diktira Vučić, ali ume li opozicija da uzvrati? I još važnije, ima li snage, može li
Opozicija treba da pokaže svoju nadmoć nad partijama vlasti i vlastodržaca, time što će da pokaže narodu, svojim postojećim i budućim izbornim pristalicama, da je bitno drukčija, da je nosilac drukčije politike, one koja omogućava bolju budućnost. U svakom drugom slučaju imamo politiku koju je ovaj narod davno spoznao, a čiji se rezultat ogleda u onoj narodnoj pameti “Sjaši Janko da uzjaši Marko”
