Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na saboru "Ne damo Srbiju" zatražio od nadležnih organa da se „uspostavi puno poštovanje Ustava i zakona“, tj. da sviraju kraj "obojenoj revoluciji". To treba shvatiti kao uvod u dodatnu represiju režima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na mitingu koji je sazvao pod nazivom „Ne damo Srbiju“ ponovio niz poznatih optužbi na račun „blokadera“ i opozicije: da „sprovode teror“, „obojenu revoluciju“, da hoće na ulici da dođu na vlast da bi ponovo pjačkali Srbiju, da maltretiraju žene i starice, da svaki dan sprovode nasilje, da hoće da sruše državu i to u ime nekih stranaca.
Zaorilo se centrom Beograda „Aco Srbine“ i „Pobeda, pobeda!“ (nad obojenom revolucijom), uključilo je na poziv Lazara Ristovskog lampe telefona „da se vidi koliko ih je“.
Ponovio je Vučić pred velikim brojem okupljenih ljudi ono, što priča svakog dana na režimskim televizijama. Recimo da će univerzitetski profesori dobijati „krompir“ umesto plate, dok ne budu opet počeli da drže nastavu.
A onda je došao do suštine.
„Mi građani okupljeni na saboru ’Ne damo Srbiju’ zahtevamo od nadležnih organana, pre svega tužilaštava, da u okviru ustavnih i zakonskih nadležnosti sprovedu sve mere da se uspostave red i mir“, rekao je Vučić povišenim glasom.
Zahteva da se „otete insititucije vrate u nadležnost naroda, a pre svega RTS; zahteva da odgovaraju lica, podstrekači i pomagači zbog vandalskih napada na mirno okupljene građane u Nišu; zahteva da se svakom đaku i studentu omogući da se školuje i studira; zahteva da se otkriju počinionioci, podstrelkači i pomogači za napade na vitalne objetkte Republike Srbije i da se spreče svi budući napadi; zahteva da se spreči svaka aktivnost koja parališe privrednu delatnost i slobodu kretanja.
Sve u svemu, dajući sebi legitimitet na osnovu mase u Beograd deportovanih ljudi, predsednik države je izvšio dodatni pritisak na tužilaštva, sudove i policiju, da „sviraju kraj“ studentskim i građanskim protestima, a pre svega blokadi fakulteta.
Vučić je, praktično, najavio da više neće tolerisati i da će okončati pobunu koja se predvođena Srbijom valja zemljom. Ako tužilaštva, policija i sudovi budu poslušali predsednika države, uslediće niz optužbi i hapšenja širom Srbije kao pokazna vežba šta će se dogoditi građanima koji ne poštuju crvene linije koje im je iscrtao.
Premijer Republike Srpske Savo Minić izjavio je danas da aktivisti izborne liste „Studenti pobeđuju“ iz Srbije mogu da održe skup u Banjaluci - ukoliko dobiju dozvolu za skup od policije. Ova izjava je došla nakon što je akcija studenata već bila otkazana
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
„Svedočimo činjenici da poluga mafijaškog režima doseže i preko granice“, poručili su studenti
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
