Maova izgubljena bitka

Na “sastanak sa Marksom” otišao je 9. septembra 1976. Manje od mesec dana kasnije našao se u političkom čistilištu. U neko doba noći pozvao me je kolega iz AFP i rekao kako londonski “Dejli telegraf” objavljuje da je uhapšena žena Mao Cedunga i još troje članova politbiroa. Odmah sam pozvao Dragana Rančića iz “Politike” i pitao šta da radimo. Kaže, spavaj, sada se ne može ništa. Bio je dvanaesti oktobar u tri sata noću.

foto: wikipedia

PAD ČETVOROČLANE BANDE

Ujutro zovem Ministarstvo informacija. Pitam da potvrde ili demantuju vest. Odgovaraju “no comment”. Znači ima u tome nečega, inače bi jasno rekli da je lažna vest.

Sledećih dana to je bila glavna tema svih izveštaja iz Pekinga. Radilo se o drugoj, trećoj, četvrtoj i šestoj ličnosti iz vrha političke piramide. Ljudi su još uvek samo u krugu porodice, tiho, slavili hapšenje, kako su je nazivali, “četvoročlane bande”. To je kasnije bio zvaničan naziv uhapšene grupe o kojoj je sastavljen vrlo detaljan Partijski dokument broj 10. U tim materijalima oni su optuženi kao frakcionaši koji su se borili protiv politike Mao Cedunga, što je bila najteža optužba koja se u to vreme u Kini mogla izreći.

Glavno “suđenje” održano je na Tijenanmenu, mesec i po nakon Maove smrti. Opet je bilo milion okupljenih građana, ali i stranih novinara koji su mogli da osete neki novi vetar što struji kineskom političkom scenom. Saopšteno je prvi put da je premijer Hua postao predsednik partije i predsednik Vojne komisije CK. Rečeno je da je Mao izabrao Hua Guofenga za svog naslednika. Još u aprilu napisao je, kažu, ceduljicu: “Dok ti rukovodiš, ja sam spokojan”.

Sutradan ili dva dana kasnije, u svim institucijama u Kini okačena je njegova fotografija pored one Mao Cedungove. Na slikama su ličili pa su se proneli glasovi da je Hua vanbračni sin Mao Cedunga.

Kasnije sam saznao da je najveću ulogu u hapšenju “četvorke” imao maršal Je Đienjing, koji je sve organizovao. To se dogodilo u dogovoru sa Deng Sjaopingom, koji je bio dve hiljade kilometara udaljen od Pekinga, pod zaštitom jednog vojnog garnizona. Pridobili su na svoju stranu Hua Guofenga koji je pozvao članove “četvorke” na hitan sastanak u zgradu parlamenta. Tamo su ih vojnici uhapsili. Maova supruga odbila je da dođe, pa su nju uhapsili u njenoj vili na Mirisnim brežuljcima.

Slika Velikog vođe postepeno je bledela. Iz kineskih dnevnih listova nestali su njegovi svakodnevni citati. U knjižarama se teško mogla naći njegova Mala crvena knjižica. U štampi je objavljen komentar “Mao nije bio bog”. Za većinu Kineza to je bio pravi šok. Razvila se diskusija o Kulturnoj revoluciji i njenim posledicama. Ukinute su narodne komune i škole za prevaspitavanje. Srednjoškolci više nisu odlazili u udaljena sela da “žive i rade sa siromašnim seljacima”.

SEDAMDESET ODSTO DOBAR, 30 ODSTO LOŠ

Na radnoj konferenciji KP 1979. Deng je dao ocenu Mao Cedunga. Nazvao ga je “velikim marksistom i velikim revolucionarom, strategom i teoretičarem”. U njegove velike zasluge ubrajaju se aktivnosti u organizovanju partije, vođenju oslobodilačke borbe, teoretskom doprinosu u prilagođavanju marksizma kineskim uslovima, pobedi u građanskom ratu, ujedinjenju Kine, uspesima u posleratnom periodu. Ali, pomenuo je i Maove greške posle 1957. godine – politiku Velikog skoka, a naročito Kulturnu revoluciju koja je, kaže Deng, bila prava katastrofa za narod jer je počivala na pogrešnim pretpostavkama, imala pogrešne ciljeve i služila se pogrešnim metodama.

Posmatrač sa strane, izvan Kine, bio bi verovatno određeniji. Za njega je Mao tragična ličnost opsednuta idejama koje su neostvarljive, ličnost koja je zemlji želela dobro, ali joj je donela mnogo zla i patnje. Ali kineskom mentalitetu i duhu više odgovara izbalansirana ocena u kojoj nema dileme “ili-ili”.

Kod Kineza uvek postoji jedinstvo u suprotnostima, famozni jang i jin koje je nemoguće razdvojiti. Zato je Deng vratio Mao Cedungu njegovu ocenu svoje ličnosti: Mao je bio 70 odsto dobar, a 30 odsto loš. Veliki vođa je zaslužan za revoluciju i izgradnju države, ali je pravio teške greške, posebno Veliki skok i Kulturnu revoluciju, koji su proglašeni za levičarstvo.

U godinama vladavine Si Đinpinga, ta ocena je u celini potvrđena:

foto: wikipedia

“Zbog potpuno pogrešne procene tadašnjeg rasporeda klasnih snaga u zemlji i političke situacije u partiji i državi, drug Mao Cedung pokrenuo je ‘Kulturnu revoluciju’ i rukovodio njome. Kontrarevolucionarne grupe Lin Bjaoa i Đang Cing, iskoristivši greške druga Mao Cedunga, počinile su mnoga krivična dela protiv države i naroda. To je dovelo do desetogodišnjeg haosa, koji je, sa svoje strane, partiji, državi i narodu doneo najteže neuspehe i gubitke od osnivanja Narodne Republike Kine i predstavljalo je tragičnu lekciju”.

I ovde je vidljiv cilj da se zaštiti Maovo ime od optužbi za monstruozne zločine. Zvanična logika izgleda ovako: Mao je napravio teorijske i političke greške, a Lin Bjao i njegova supruga Đang Cing, zajedno sa njenim dugogodišnjim saradnikom Kang Šengom i drugima, iskoristili su te greške i iza njegovih leđa počinili ogromne zločine.

Uprkos svim greškama i zločinima, kineski narod mu ne zaboravlja da je završio nacionalno-oslobodilačku revoluciju, da je formirao jaku državu, udaljio je od dve supersile i naterao čitav svet da uzima u obzir kineske interese.

Mao je i dalje “živ” među Kinezima, kao što je živ Konfučije. Stariji ljudi uvek na prošlost gledaju ružičastim očima. Nostalgija za mladošću. Oni rođeni posle smrti Velikog kormilara, a tih je najviše, i ne znaju šta se stvarno događalo u Maovoj Kini.

Oni su više okrenuti realnim životnim pitanjima, a mnogo manje ideologiji. Maovi glavni problemi – klasna borba, pobeda socijalizma nad kapitalizmom i slična pitanja – više se ne pominju ni u štampi. Kina se promenila zahvaljujući tome što je krenula putevima Deng Sjaopinga, a ne što je sledila Mao Cedungove korake. Mao je prisutan kao nostalgični deo prošlosti. Čak i za sto ili dve stotine godina Kinezi će pamtiti Mao Cedunga kao državnika koji je ujedinio Kinu i pokušao da stvori novi svet, kao političara koji je želeo da pomeri planine. Cenu koja je plaćena, žrtve koje su pritom pale, malo ko će pominjati. Kao što se danas turisti na Velikom kineskom zidu dive savršenoj građevini, ali malo ko pomisli da se u njenim temeljima nalaze kosti miliona običnih graditelja.

Izašli iz Dengovog šinjela

foto: wikipedia

Izuzev Hua Guofenga koji je godinu dana posle Maove smrti smenjen, sva trojica predsednika kineske partije – Džang Cemin, Hu Đintao i Si Đinping – izašli su iz Dengovog šinjela, to jest nastavili su da sprovode, sa većim ili manjim odstupanjem, njegovu političku i ekonomsku liniju.

Umesto Maove poruke da je “veliki nered pod nebeskim svodom i da je situacija odlična”, Deng je rekao da “nije važno da li je mačka crna ili bela ako dobro lovi miševe”. Naravno da se ne radi o mačkama i miševima nego o sistemu.

Profesor Vang Gungvu precizirao je: “Socijalizam može da postoji tek nakon kapitalizma. Kapitalizam zna kako da stvara novac i bogatstvo. Socijalizam ne zna da stvara bogatstvo – njegova snaga je u tome da ono što je stvoreno raspodeli pravednije, tako da niko ne bude ni previše bogat ni previše siromašan. Ali ako bogatstvo ne postoji, šta ćete uopšte da delite? Delićete siromaštvo. Genijalnost Denga je u tome što je prihvatio prvo stvaranje bogatstva, a tek onda pravedniju raspodelu. Ne možete deliti kolač koji nije ispečen”.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!