Dozvoljen maksimalni iznos sredstava koja se mogu preusmeriti preko budžetske rezerve bez odobrenja Skupštine Srbije trenutno je četiri odsto prihoda republičkog budžeta, što u 2024. iznosi oko 700 miliona evra
Na preraspodelu javnih sredstava preko budžetske rezerve u periodu od 2018. do 2023. godine utrošeno 2,6 milijarde evra, što znači da taj novac nije prošao standardne procedure planiranja i uključivanja u budžet, navedeno je u analizi Fiskalnog saveta.
Taj savet upozorava da je stvarni iznos zapravo nešto veći, jer sveobuhvatni podaci o upotrebi budžetske rezerve u 2023. godini još nisu dostupni, a potpuni podaci za 2019. godinu nikada nisu objavljeni.
Analiza Fiskalnog saveta ukazuje na to da Vlada Srbije tekuću budžetsku rezervu sistematski koristi u velikom obimu, odnosno blizu zakonskog maksimuma od četiri odsto budžetskih prihoda, a prema nalazima Fiskalnog saveta u najmanje dve godine, 2020. i 2022. godine, postoje jasne indikacije da je premašeno i to zakonsko ograničenje, piše Nova ekonomija.
Kada je neophodadan rebalans budžeta
U toku godine su dozvoljene neke korekcije budžeta bez učešča parlamenta i to se obavlja preko budžetske rezerve, a ona se popunjava novcem koji nije utrošen tokom godine na budžetom predviđene projekte.
Odatle Vlada Srbije posle presumerava novac na druge korisnike i projekte, za koje prvobitno nije bilo dovoljno izdvojeno.
Fiskalni savet podseća da je zakonski dozvoljen maksimalan iznos sredstava koja se mogu preusmeriti preko budžetske rezerve bez odobrenja Skupštine Srbije trenutno četiri odsto prihoda republičkog budžeta, što u 2024. iznosi oko 700 miliona evra.
Ukoliko se tokom godine pojavi potreba za značajnijim izmenama budžeta i promenama ekonomskih politika, Vlada je u obavezi da Skupštini podnese na usvajanje rebalans budžeta.
Nepoznanice u vezi sa poverljivim državnim rashodima
Savet navodi i da se upotreba budžetske rezerve ne prikazuje dovoljno transparentno, pa poreski obveznici često ostaju uskraćeni za informaciju o nameni tih sredstava.
Specifičnost budžetske rezerve je i to što se ona u velikoj meri koristi za finansiranje poverljivih državnih rashoda, zbog čega je namena tih sredstava nepoznata.
Postoje brojne dileme povezane s rasprostranjenom poverljivom upotrebom budžetske rezerve. Pre svega da li je moguće da bezbednosne i druge osetljive potrebe Srbije zavise od toga da li će se u budžetu tokom godine osloboditi dovoljan prostor za njih, što budžetska rezerva u suštini predstavlja.
Ali, i kada je poverljiva upotreba rezerve u pitanju, samo trećina tih sredstava zaista odlazi na bezbednosni sektor Ministarstvu odbrane, MUP-u i BIA.
Savet ukazuje da su ostalih oko 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, trošili drugi korisnici, uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta.
Podaci pokazuju da su jednaku veličinu rashoda po poverljivim rešenjima realizovali Ministarstvo odbrane i Ministarstvo finansija, a ubedljivo najveći broj pojedinačnih poverljivih rešenja, u manjem iznosu, odnosio se na Generalni sekretarijat Vlade.
Čak i rešenja koja nemaju oznaku poverljivosti često nisu dovoljno transparentna, a u obrazloženju upotrebe budžetske rezerve neretko se pojavljuju samo generičke rečenice „za finansiranje redovnog rada, ili za podršku radu određenog korisnika“.
Tri problema
Međunarodna praksa potvrđuje da u Srbiji postoje najmanje tri problema s upotrebom budžetske rezerve.
Prvi je preveliki obim sredstava koje Vlada može da preraspodeljuje mimo osnovnih mehanizama budžetske kontrole.
Druga slabost je to što u Srbiji ne postoje, kao u nekim drugim zemljama, ograničenja u načinu upotrebe sredstava iz tekuće rezerve.
Treći problem vezan je za nedovoljnu transparentnost i loše izveštavanje, prema nalazima Fiskalnog saveta.
Poljoprivrednik Nedeljko Savić iz Požarevca kaže da u suštini poljoprivrednici nikada nisu dobili odštetu zbog elementarnih nepogoda, osim pomoći koje je, u nekim slučajevima, država uputila poljoprivrednicima čiji je prinos bio uništen gradom i da se tropski talasi za sada ne tretiraju kao elementarna nepogoda
Stanovnici Beograda od narednog meseca plaćaće skuplju cenu usluga za sakupljanje i transport komunalnog otpada, što je deo računa za Infostan. Po metru kvadratnom cena će biti 9,90 dinara
Najkasnije do kraja oktobra ove godine biće raspisan javni poziv za regres za sertifikovano seme u vrednosti do 17.000 dinara po hektaru. Vlada tvrdi da će biti isplaćen jednokratni podsticaj u vrednosti od 40.000 dinara po grlu
Pavle Petrović neće više biti na čelu Fiskalnog saveta, pod njegovim rukovodstvom poslednje državne instuticije sa kičmom. Aleksandar Vučić je za njegovog naslednika predložio profesora ekonomije Blagoja Paunovića
Evropa je zavisna od Kine kada je reč o litijumu, kao što je nekada bila zavisna od ruske nafte i gasa. Zato se u Nemačkoj gradi prva rafinerija za preradu te sirovine na Starom kontinentu.
U zajedničkoj akciji BIA, VBA i MUP su uhapsili trojicu „špijuna“ u Valjevu – inženjere zaposlene u „Krušiku“. Za režimsku pljačku u fabrici oružja niko nikada nije priveden
Hitanje kancelara Olafa Šolca u Beograd pokazuje koliko je litijum vanredno važan Nemačkoj. Stvar je pikantna jer Aleksandar Vučić prvi put otvoreno kreće protiv volje većine naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
