Zbog toga je propuštena prilika da se napravi plan koji bi bio štedljiviji, ocenio je danas Fiskalni savet u svojoj analizi revidirane Fiskalne strategije, napominjući da uprkos tome budući plan potrošnje „neće ugroziti stabilnost“.
Ostaje pitanje zašto se u Srbiji odluke o budžetskoj potrošnji i investicijama često menjaju, a odluke donose u „hodu“, bez jasnog plana i prioriteta.
Šta se desilo da smo sa umereno konzervativne fiskalne politike, u prethodne tri godine, u ovoj odjednom prešli na sipanje para u velike projekte, što će da potraje i u narednom periodu?
„Do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda, koji u revidiranoj Strategiji nije dobro objašnjen. Propuštena je prilika da se štedljivijim planom i nižim fiskalnim deficitom javni dug Srbije ranije spusti ispod 45 odsto BDP-a, kažu ekonomisti Fiskalnog Saveta, a prenosi Nova ekonomija.
Što više raste BDP manji je udeo javnog duga u BDP-u, pa je tako dug pao sa 52,3 odsto BDP-a na 48,4 odsto BDP-a, a slično umanjenje onda se automatski prenosi i u naredne godine.
Projekti isisavaju novac iz budžeta
Javni prihodi u periodu 2025-2027. u proseku su povećani za oko 1,5 odsto BDP-a godišnje, a javni rashodi su veći za oko 2,4 odsto BDP-a što je rezultiralo povećanjem prosečnog fiskalnog deficita sa 2,2 odsto na tri odsto BDP-a, prema najnovijoj reviziji.
Strategija sad sadrži poseban odeljak u kom je obuhvaćeno 66 republičkih kapitalnih projekata s vrednošću većom od 20 milijardi evra (izuzev oblasti odbrane i bezbednosti). Za te projekte objavljene su tabelarno informacije o procenjenoj vrednosti, sredstvima uloženim do kraja 2023. godine, kao i planiranim izdvajanjima u periodu 2024-2027.
„Poreski obveznici tako su dobili uvid u brojne važne informacije koje ranije nisu bili u mogućnosti da znaju. Sad se jasno vidi da će neki veliki projekti koštati znatno više nego što je inicijalno bilo najavljeno npr. troškovi izgradnje Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima sad se procenjuju na 112,4 mlrd dinara, odnosno 960 miliona evra)“, navode ekonomisti.
Ipak tabela ima i nekih nedostatak koje treba otkloniti, a ne sadrži i neke velike projekte.
Prema oceni Saveta upitan je i kredibilitet čitave Strategije, jer već duže vreme ne predstavlja obavezujući dokument za vođenje javnih politika.
Nacionalni krediti za Nacionalni stadion
Kako je ,,Vreme“ ranije pisalo, država jekod Banke Poštanska štedionica za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama. Izvođač radova na izgradnji stadiona u Surčinu je kineska kompanija Power China.
Ovi podaci nalaze se u predlogu zakona kojim Narodna skupština treba da odobri ovo finansiranje, a koji se nalazi u skupštinskoj proceduri.
Zaduživanje se, kako piše, vrši na osnovu Ugovora o dugoročnom investicionom kreditu koji je potpisan 25. juna između Srbije i banke Poštanska štedionica.
U pitanju je dinarski kredit, a Srbija će se zadužiti po kamati u visini tromesečnog belibora plus fiksna marža od 2,9 odsto godišnje. Rok vraćanja kredita je 11 godina, uz grejs period od tri godine.
Stari dugovi za nove projekte
Srbija se prošle jeseni već zadužila kod Poštanske štedionice i Unikredit banke za izgradnju linijske infrastrukture do Nacionalnog stadiona. Kod obe ove banke Srbija će moći da povuče po 11,2 milijarde dinara, odnosno 24 milijarde dinara što je ukupno oko 190 miliona evra.
Od iznosa koji je ugovorila sa Poštanskom štedionicom do kraja marta ove godine Srbija je povukla oko 8,2 milijarde dinara, dok do kraja tog meseca nije povlačila sredstva ugovorena sa Unikredit bankom.
Licitiranje cenom projekta
Projekat izgradnje Nacionalnog stadiona je iz godine u godinu postajao sve skuplji uprkos tome što nisu izrađene potrebne studije izvodljivosti i opravdanosti.
Cenom stadiona licitra se od 2015. godine kada je najavljen. Cena je bila 150 miliona evra, već 2018. godine vrednost je skočila na 250 miliona, iako izgradnja još nije ni počela, piše Insajder.
U budžetu za 2024. godinu Nacionalni stadion pominje se na četiri mesta. Za izgradnju urbane infrastrukture i nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama predviđeno je 360 miliona evra.
Potom, za potrebe izgradnje linijske infrastrukture i pratećih sadržaja u okviru stadiona iz budžeta će biti izdvojeno 190 miliona evra.
Izvor:Nova ekonomija
