Država je ove godine bez objašnjenja smanjila sumu za subvencionisanje kupovine električnih vozila. Doduše, i privatnici bacaju oko na izgradnju energetske infrastrukture iako u zemlji jedva da ima električnih automobila. A i ovi koji su tu toče „prljavu“ struju iz termoelektrana
Mladen Alvirović, poznati automobilski novinar, dve godine već vozi na struju bez ikakvih problema.
Kaže, Srbija je daleko od idealne infrastrukture za električne automobile, ali ih je sasvim moguće voziti – pogotovo ako kod kuće imate garažu sa punjačem.
„Mesta kao što su benzinske stanice postaju energetske stanice, gde se ne toči samo benzin već i gde se puni struja. Takođe mnoge lokacije poput hotela ili restorana ili tržnih centara postaju mesta gde pronalazite izvor energije. Izbor gde korisnici pune svoje automobile postaje drugačiji i više to nije samo benzinska pumpa“, kaže Alvirović za „Vreme“.
O tome bi Norvežani mogli naširoko da pričaju. U februaru je preko 90 odsto novoregistrovanih automobila tamo bilo električno. „Norveška prednjači i predstavlja vrh u Evropi, dok je u nekim zemljama kao što je Srbija korišćenje električnih vozila tek na začetku“, dodaje Alvirović.
Kako je nedavno pokazalo veliko istraživanje „Vremena“, Srbija ima jedan od najstarijih voznih parkova u Evropi prosečne starosti od 17 godina. I jedina je zemlja u regionu u koju se mogu uvoziti automobili sa zastarelim standardom Euro 3.
Još uvek malo električnih automobila
Podaci srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova, dostavljeni Blumberg Adriji, pokazuju da su u Srbiji registrovana svega 1.722 električna vozila i 14.723 hibridnih vozila – onih koja koriste i struju i benzin.
Trenutno je na auto-putevima postavljeno osam punjača za električne automobile. Ukupan broj punjača nije poznat, prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) taj broj se kreće između 50 i 150.
Ugovor između Puteva Srbije i kompanija Itech Corp i Elcom Bgd predviđa gradnju šesnaest „zelenih stanica“ uz autoput, koje će biti opremljene sa 5 do 20 električnih punjača.
No, istovremeno je Ministarstvo zaštite životne sredine smanjilo obim subvencija za kupovinu električnih vozila. Zašto? Na upit „Vremena“ u Ministarstvu nismo dobili nikakav odgovor.
Kako bilo, budžet za ovu godinu za subvencije iznosi 170 miliona dinara. Kako je saopštilo Ministarstvo zaštite životne sredine, fizička i pravna lica mogu da očekuju podršku od 250 do 5.000 evra ako nabavljaju električno vozilo.
Budžet za prošlu godinu za subvencije koje su obuhvatale električna i hibridna vozila iznosio je 294 miliona dinara. Prema podacima Ministarstva, 2020. godine tako je podržana kupovina 112 vozila, 2021. 504, a 2022. rekordnih 715 vozila.
U Ministarstvu nismo dobili odgovor koliko je vozila tako kupljeno prošle godine.
Najveći problem struja?
Izazov će, kako kaže Alvirović, predstavljati snabdevanje energijom onih koji putuju, jer infrastruktura izvan naseljenih mesta nije dovoljna za snabdevanje ni manjih fabrika, a kamoli električnih vozila.
Alvirović ukazuje da nije samo na državi da radi na prilagođavanju infrastrukture:
„Mnoge privatne firme, trenutno tri velike, investiraju u svoje mreže punjača. One se staraju da ih postave na mesta gde ima dovoljno struje, gde je infrastruktura dobra i da tu infrastrukturu poboljšavaju. Njihova investicija prati tržište, što je samo tržište veće i gladnije struje, to će biti više onih koji žele da ga zadovolje i zarade na tome“, ističe Alvirović.
Više automobila na električni pogon značilo bi i nadu u manje zagađenje vazduha. EU je u tome već daleko odmakla, predvidevši da od 2035. godine sva nova vozila moraju biti električna.
U Srbiji je opasno disati
„Svetska zdravstvena organizacija ukazala je na broj od deset do petnaest hiljada preminulih svake godine u Srbiji, samo od bolesti koje su povezane sa zagađenjem vazduha“, podseća za „Vreme“ docent na Fakultetu političkih nauka Marko Vujić.
„Srbiju možemo posmatrati kao pacijenta čije je zdravlje ugroženo. Životna sredina je zdravlje“, dodaje on.
Kako kaže Vujić, vlasti u Srbiji ulažu u puteve, stanovanje, stadione, zadovoljavajući tako želje prosečnog birača. O životnoj sredini se malo misli, uprkos tome što su gradovi poput Beograda, Valjeva ili Niša često u vrhu svetske liste zagađenih gradova.
Vujić se odavno zalaže da se u Srbiji zabrani uvoženje starih polovnih automobila. Ali, kaže, lek nije ni da vozimo na struju ako se još ponešto ne promeni:
„U državi u kojoj se električna energija dobija putem termoelektrana i niskokaloričnog lignita, upitno je koliko bi korišćenje električnih vozila uticalo na smanjenje zagađenja jer se ona napajaju dodatnom strujom koju prave te iste termoelektrane“, zaključuje Vujić.
NIS je podneo novi zahtev američkom OFAC-u kako bi osigurao nesmetano poslovanje u periodu dok traju pregovori o promeni vlasničke strukture. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da prodaju NIS-a Rusima 2008. ne vidi kao loš poslovni potez, ali da ruski kapital u toj kompaniji mora da bude anuliran, jer NIS mora da nastavi da radi
Nije šala - preduzeće EXPO 2027 će potrošiti 1,3 miliona dinara za nabavku koja se doslovno zove „Konsultantske usluge za obaranje Ginisovih rekorda tokom izložbe EXPO 2027“
Srbija bi u slučaju NIS-a u najmanju ruku trebalo da se ugleda na Bugarsku koja je Lukoil stavila pod državnu upravu, kaže za „Vreme“ energetski stručnjak Miodrag Kapor
Rastući broj zatvorenih pogona otvara pitanje: da li investitori odlaze zbog globalnih ekonomskih problema ili zbog domaćih političkih i institucionalnih slabosti? Jug Srbije već plaća cenu
Da će elektrobusevi za potrebe EXPO 2027 biti kupljeni svedoče najnovije izmene Plana nabavki za 2025. godinu koje je usvojilo to preduzeće
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
