Država je ove godine bez objašnjenja smanjila sumu za subvencionisanje kupovine električnih vozila. Doduše, i privatnici bacaju oko na izgradnju energetske infrastrukture iako u zemlji jedva da ima električnih automobila. A i ovi koji su tu toče „prljavu“ struju iz termoelektrana
Mladen Alvirović, poznati automobilski novinar, dve godine već vozi na struju bez ikakvih problema.
Kaže, Srbija je daleko od idealne infrastrukture za električne automobile, ali ih je sasvim moguće voziti – pogotovo ako kod kuće imate garažu sa punjačem.
„Mesta kao što su benzinske stanice postaju energetske stanice, gde se ne toči samo benzin već i gde se puni struja. Takođe mnoge lokacije poput hotela ili restorana ili tržnih centara postaju mesta gde pronalazite izvor energije. Izbor gde korisnici pune svoje automobile postaje drugačiji i više to nije samo benzinska pumpa“, kaže Alvirović za „Vreme“.
O tome bi Norvežani mogli naširoko da pričaju. U februaru je preko 90 odsto novoregistrovanih automobila tamo bilo električno. „Norveška prednjači i predstavlja vrh u Evropi, dok je u nekim zemljama kao što je Srbija korišćenje električnih vozila tek na začetku“, dodaje Alvirović.
Kako je nedavno pokazalo veliko istraživanje „Vremena“, Srbija ima jedan od najstarijih voznih parkova u Evropi prosečne starosti od 17 godina. I jedina je zemlja u regionu u koju se mogu uvoziti automobili sa zastarelim standardom Euro 3.
Još uvek malo električnih automobila
Podaci srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova, dostavljeni Blumberg Adriji, pokazuju da su u Srbiji registrovana svega 1.722 električna vozila i 14.723 hibridnih vozila – onih koja koriste i struju i benzin.
Trenutno je na auto-putevima postavljeno osam punjača za električne automobile. Ukupan broj punjača nije poznat, prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) taj broj se kreće između 50 i 150.
Ugovor između Puteva Srbije i kompanija Itech Corp i Elcom Bgd predviđa gradnju šesnaest „zelenih stanica“ uz autoput, koje će biti opremljene sa 5 do 20 električnih punjača.
No, istovremeno je Ministarstvo zaštite životne sredine smanjilo obim subvencija za kupovinu električnih vozila. Zašto? Na upit „Vremena“ u Ministarstvu nismo dobili nikakav odgovor.
Kako bilo, budžet za ovu godinu za subvencije iznosi 170 miliona dinara. Kako je saopštilo Ministarstvo zaštite životne sredine, fizička i pravna lica mogu da očekuju podršku od 250 do 5.000 evra ako nabavljaju električno vozilo.
Budžet za prošlu godinu za subvencije koje su obuhvatale električna i hibridna vozila iznosio je 294 miliona dinara. Prema podacima Ministarstva, 2020. godine tako je podržana kupovina 112 vozila, 2021. 504, a 2022. rekordnih 715 vozila.
U Ministarstvu nismo dobili odgovor koliko je vozila tako kupljeno prošle godine.
Najveći problem struja?
Izazov će, kako kaže Alvirović, predstavljati snabdevanje energijom onih koji putuju, jer infrastruktura izvan naseljenih mesta nije dovoljna za snabdevanje ni manjih fabrika, a kamoli električnih vozila.
Alvirović ukazuje da nije samo na državi da radi na prilagođavanju infrastrukture:
„Mnoge privatne firme, trenutno tri velike, investiraju u svoje mreže punjača. One se staraju da ih postave na mesta gde ima dovoljno struje, gde je infrastruktura dobra i da tu infrastrukturu poboljšavaju. Njihova investicija prati tržište, što je samo tržište veće i gladnije struje, to će biti više onih koji žele da ga zadovolje i zarade na tome“, ističe Alvirović.
Više automobila na električni pogon značilo bi i nadu u manje zagađenje vazduha. EU je u tome već daleko odmakla, predvidevši da od 2035. godine sva nova vozila moraju biti električna.
U Srbiji je opasno disati
„Svetska zdravstvena organizacija ukazala je na broj od deset do petnaest hiljada preminulih svake godine u Srbiji, samo od bolesti koje su povezane sa zagađenjem vazduha“, podseća za „Vreme“ docent na Fakultetu političkih nauka Marko Vujić.
„Srbiju možemo posmatrati kao pacijenta čije je zdravlje ugroženo. Životna sredina je zdravlje“, dodaje on.
Kako kaže Vujić, vlasti u Srbiji ulažu u puteve, stanovanje, stadione, zadovoljavajući tako želje prosečnog birača. O životnoj sredini se malo misli, uprkos tome što su gradovi poput Beograda, Valjeva ili Niša često u vrhu svetske liste zagađenih gradova.
Vujić se odavno zalaže da se u Srbiji zabrani uvoženje starih polovnih automobila. Ali, kaže, lek nije ni da vozimo na struju ako se još ponešto ne promeni:
„U državi u kojoj se električna energija dobija putem termoelektrana i niskokaloričnog lignita, upitno je koliko bi korišćenje električnih vozila uticalo na smanjenje zagađenja jer se ona napajaju dodatnom strujom koju prave te iste termoelektrane“, zaključuje Vujić.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
