Grejna sezona počinje 15. oktobra. Da li će radijatori i zaista biti topli, zavisi od toga kakvo će biti vreme. Portal N1 proveravao je cene ogreva u gradovima širom Srbije.
Zbog blagih zima u protekle dve godine kupovalo se manje ogreva, a neka domaćinstva imaju i zalihe od lani. Kada su drva za ogrev u pitanju, cena varira od grada do grada, vrste drveta, ali i toga koliko će se vlasnici pomučiti kada drva stignu – to jest da li će plaćati prevoz, angažovati radnike za cepanje drva i slično.
Beograd
Centralno grejanje u Beogradu je od novembra poskupelo za 8,9 odsto, odnosno sa 132,8 na 144,6 dinara po kvadratu.
Kubik drva na stovarištima u Beogradu kreće se oko 7.000 dinara.
Pelet po toni kreće se od 24.000 dinara pa naviše, u zavisnosti od kvaliteta.
Kragujevac i Leskovac
Centralno grejanje u Kragujevcu po kvadratu iznosi 121,15 dinara (fiksni deo 55,50 dok je varijabilni deo 65,65 dinara).
Cena ogrevnog drveta u ovom gradu kreće se od 7.000 do 8.000 dinara po kubnom metru.
Cena peleta u zavisnosti od kvaliteta iznosi od 28.000 do 38.000 dinara po toni.
Cena bosanskog drvenog uglja košta 18.000, a na džakove cena iznosi 20.000 dinara po toni.
Tona mrkog ugla iznosi 19.000, a na džakove 21.000 dinara po toni.
Ugalj Resavica košta 25.000, a na džakove 27.000 dinara po toni.
U Leskovcu kubik bukovog drveta iznosi nepunih 6.000 dinara.
Vojvodina
Najviše cene grejanja u Vojvodini su u Novom Sadu.
Novosadska toplana u novu grejnu sezonu ulazi sa starim cenama. Cena daljinskog grejanja po kvadratnom metru iznosi 127,5 dinara.
Kod građana i poslovnih potrošača kojima se cena obračunava po utrošku, cena je 7,7 dinara po kilovat-času. Ove cene rezultat su dva poskupljenja u samo šest meseci – u decembru 2022. i u februaru 2023. godine.
Što se tiče cene gasa u Novom Sadu ona se nije menjala od prošle godine, pa tako kilovat-čas košta 5,02 dinara.
Cene drva za ogrev kreću se od 6.000 dinara za kubni metar, a cena zavisi od vrste drveta.
Prethodno isečeno ili iscepano drvo, spremno za loženje je skuplje i košta oko 10.500 dinara po metru. Pelet košta od 28.000 dinara do 32.000 dinara po toni, u zavisnosti od proizvođača i količine. Briket iznosi 32.000 dinara po toni. Ugalj se kreće od 16.000 do 24.000 dinara.
U Somboru isečeno drvo košta oko 9.000 dinara po metru kubnom (prošle godine je bilo oko 100 evra). Tona peleta je oko 30.000 dinara.
U Subotici je još jeftinije – metar kubni isečenog drveta je od 7.500 do 8.000 dinara. Cena ugla je od 17.000 do 23.000 dinara po toni.
Neizvesnost oko snabdevanja energentima obeležila je početak grejne sezone pre dve godine. Razlog je bilo izbijanje rata u Ukrajini, što je na tržište uticalo izuzetno visokim cenama i nestašicom. Građani su se utrkivali da nabave metar drva i tonu peleta, ne pitajući koliko koštaju.
Polovina Srbije se greje na drva
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor rekao je ranije za „Vreme” da, prema najnovijim podacima, čak 50 odsto stanovništva Srbije koristi ogrevno drvo kao primarni energent.
„Cene ogrevnog drveta bile su dosta povoljnije u odnosu na električnu energiju. Međutim, u poslednje dve-tri godine je i cena drveta znatno porasla”, tvrdi Kapor.
Tu, ipak, postoje određene komplikacije. Ukoliko vrednost ogrevnog drveta naglo skoči, dolazi do toga da se građani vraćaju na grejanje električnom energijom.
„Tako se vrši pritisak na elektroenergetsku mrežu, a ako do toga dođe u periodima kada je potrošnja struje najveća, onda dolazi do velikih gubitaka na elektroenergetskoj mreži”, objašnjava.
Dodaje da su ovi gubici u Srbiji trenutno iznad evropskog proseka, te iznose oko 14 procenata ukupno proizvedene energije, dok je u Evropi taj procenat znatno manji, obično pet do šest odsto.
Šta se najviše isplati?
Na izbor primarnog energenta koji će se koristiti u svrhe grejanja, u velikoj meri utiče i to u kom delu Srbije se domaćinstvo nalazi, koji je objekat u pitanju, kao i to da li je toplotna izolacija objekta kvalitetna.
„Isplati se, tamo gde ima uslova, ugraditi solarne panele i toplotne pumpe. Kada se opredele za ovakav grejni sistem, građani moraju biti spremni na nešto veće fiksne troškove na početku, ali se na duži vremenski period to značajno isplati”, kaže Kapor.
Dodaje da u okviru Ministarstva rudarstva i energetike postoje inicijative da se domaćinstva subvencionišu za izgradnju bolje toplotne izolacije.
