Zahtev za razgovor ministru poljoprivrede Aleksandru Martinoviću poljoprivrednici su uputili krajem maja ove godine. Ukoliko država ne isplati dogovorene subvencije i ne uredi berzu do kraja žetve poljoprivrednici najavljuju da će traktorima izaći na ulice, rekao je predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut
Poljoprivrednici Banata će, ako država ne isplati dogovorene subvencije i ne uredi berzu do kraja žetve, izaći traktorima na ulice da se bore za golu egzistenciju, rekao je predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, prenosi N1.
Foto: Tanjug/Dušan Aničić
Naglasio je da neće podsećati ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića na zahtev za razgovor koji je upućen sredinom maja, kada je u odgovoru zamolio poljoprivrednike da se strpe do kraja tog meseca zbog prezauzetosti, ali do danas poziv nije stigao.
„Hteli smo da upoznamo Martinovića i čujemo kada će biti realizovan dogovor o rebalansu budžeta i isplati 17.000 dinara za sertifikovano seme po hektaru, kada će biti uređena robna berza i o nizu drugih zahteva, ali više nećemo tražiti taj razgovor, već ćemo, ako se do završetka žetve ne ispuni dogovor, izaći traktorima na ulice da se borimo za opstanak“, rekao je Kleut.
Takav odnos ministra prema poljoprivredi dokaz je, prema rečima Kleuta, „da on ne treba da bude član Vlade Srbije, a i da ta vlada nije vlada naroda, već biznismena“.
„Ako se nastavi ista politika Srbija će ostati bez domaćih poljoprivrednika”
Dodao je da će, ukoliko se nastavi ista politika, Srbija ostati bez domaćih poljoprivrednika, jer će „zemlju pokupovati tajkuni kao u Rumuniji i da će zbog zuluma monopolista, uvoznika i izvoznika, Srbija imati problema, jer neće biti onih koji proizvode domaću hranu“.
kleut je naveo je da je cena pšenice u Srbiji deset dinara jeftinija nego na berzi u Budimpešti.
Ne realizuje se ni dogovor da se uredi berza, jer se komisija koja je počela da radi na njenom uređenju, prema prošlogodišnjem dogovoru, više ne sastaje, rekao je Kleut.
Poljoprivrednici više ne mogu da rade sa gubicima
Dodao je da poljoprivredu u Srbiji uništava politika vlasti i da poljoprivrednici više ne mogu da rade sa gubicima.
„Pre 12 ili 13 godina pšenica je koštala od 24 do 26 dinara po kilogramu, danas je oko 22 dinara, regresirano gorivo je bilo za poljoprivrednike manje od 60 dinara po litru, a sada je 179 dinara. Mineralno đubrivo je pre 12 ili 13 godina koštalo od 35 do 40 dinara za kilogram, a danas je 115 dinara“, rekao je Kleut.
Dodao je da je i Brnabić na prošlogodišnjim pregovorima priznala da postoje monopolisti i u uvozu mineralnog đubriva, koje u Rusiji košta 150 evra po toni, a u Srbiji se prodaje po 1.000 evra za tonu, jer dva uvoznika monopolista diktiraju cenu.
Kleut je naveo je da je strmoglavi pad prihoda poljoprivrede počeo kada je pre dve godine Vlada Srbije zabranila izvoz pšenice, u trenutku kada je koštala više od 40 dinara po kilogramu.
Šta je dogovoreno u decembru
U decembru prošle godine, nekoliko dana pred parlamentarne izbore Brnabić, koja se tada proglasila glavnim pregovaračem sa poljoprivrednicima, i ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković, sklopili su sporazum da se kao uslov za početak pregovora, prekinu protesti blokada ulica poljoprivrednom mehanizacijom.
Dogovoreno je tada da se isplati 18.000 dinara subvencija po hektaru i 17.000 za sertifikovano seme, da se uredi berza, izmene propisi kako bi zakupljene parcele mogle da se unesu u sistem e-agrara, umanji akciza na gorivo za 50 dinara po litru i ukine taksa za odvodnjavanje.
Od dogovorenog je malo toga poštovano: isplaćuje se 18.000 dinara po hektaru, Komisija je zaustavila rad na uređenju berze, a 17.000 dinara za seme više niko ne pominje jer nisu uračunati u originalni budžet, već je trebalo da se obezbedi naknadno, rebalansom budžeta. Ni unos parcela u e-agrar ne ide lako, a povraćaj akcize kasni u odnosu na dogovoreni rok od 14 dana, zaključuju poljoprivrednici.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Državna kasa Srbije je u septembru, prema podacima koje je dobio nedeljnik Radar iz neimenovanih izvora, imala manjak od oko 900 miliona evra, a ukupan deficit na kraju meseca bio bi 1,74 milijarde evra. Zvanični podaci biće objavljeni tek posle izbora 25. oktobra.
Šta Dušanu Bajatoviću, predsedniku Srbijagasa i funkcioneru Socijalističke partije Srbije, smeta u postojećem ekonomskom modelu Srbije i zašto u tom kontekstu pominje Ekspo?
Javni dug Srbije povećan je u avgustu ove godine u odnosu na jul za čak 10,5 milijardi dinara. Srbija se poslednjih šest godina sve više zadužuje kod poslovnih banaka, što se smatra jednim od najskupljih zaduživanja
Srbija trenutno raspolaže najvećim rezervama goriva u regionu koje pokrivaju 51 dan neto uvoza, pokazuju podaci Sekretarijata Energetske zajednice. Ali to nije dovoljno.
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
