Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević za ministra poljoprivrede juče je predložio Aleksandra Martinovića. Pravnika. Nekadašnjeg ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Zato, noćas, nešto iza ponoći, poljoprivrednci sa traktorima (u medijima na slici vidna dva traktora) došli su do zgrade Predsedništva i održali performans, saznaje N1.
Poljoprivrednik iz Srbobrana i predstavnik Udruženja Asocijacija 2022 Đorđe Grujić nezadovoljni položajem poljoprivrednika i kadriranjem u Ministarstvu poljoprivrede, mirno su noćas stajali na Andrićevom vencu.
Grujić je za N1 rekao da nezadovoljstvo postoji jer je u poslednje vreme jako loša komunikacija nadležnih sa poljoprivrednicima.
„Želimo da učestvujemo u tome ko će biti ministar poljoprivrede. Da ne bi kasnije lečili, bolje da sprečimo, da ne bi došlo do postavljanja pogrešnih ljudi zbog političkih odluka. Ne pravimo nerede nego samo pokazujemo ozbiljnost da smo spremi da zaštitimo interes svih poljoprivrednika i da poljoprivreda mora da zauzme svoje mesto koje zaslužuje“, objasnio je Grujić.
Pokušaj dolaska do Beograda
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipovć za „Vreme” kaže da što se tiče sinoćnog performansa oni kao inicijativa nemaju informacije osim onoga što je dostupno u medijima (gore navedeno). Ali, kaže, da su oni više puta pokušavali da dođu traktorima do Beograda, ali da nikada nisu dobili pozitivan odgovor iz MUP-a Srbije.
“U maju mesecu naši su pokušali da sa 15 traktora dođu do Beograda letnjim putevima i bili su ’presečeni’ sa 22 policijska vozila, nadomak Beograda“, kaže Filipović.
U ime Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, na temu odabira ministra Martinovića, Filipović kaže da ne znaju koliko je Martinović kompetentan i koliko se razume u poljoprivredu i koliko će razumeti njihove probleme.
Problemi poljoprivrednika
Od protesta u novembru prošlo je više od pet meseci meseca, nakon toga bili su i različiti pregovori sa Vladom Srbije, a Filipović kaže da je obećano da čim se Vlada formira pregovori će biti nastavljeni.
Još početkom 2023. godine ratari i stočari tražili su izmene koje se tiču novčanih podsticija i određena sistemska uređenja u poljoprivrednom sektoru.
Te su zahtevi bili novčani stimulans od 35.000 dinara po hektaru za biljnu proizvodnju, premija za mleko 19 dinara, subvencionisane kredite u toku cele naredne godine sa kamatom od jedan posto (kojim se mogu refinansirati postojeći krediti), uvođenje dizela bez akcize, rešavanje problematike dugova i nalaženje rešenja za izmenu Zakona PIO za poljoprivrednike.
A sistemska uređenja ticala su se i tiču se berzi, javnih skladišta, izdavanja robnog zapisa, koji će im biti garant količine i kvaliteta robe koje poseduju, ali i šansa da na osnovu njih dobiju kredite.
Šta je ispunjeno
Filipović kaže da što se tiče subvencija po hektaru isplaćeno je 18.000 negde oko 60 do 70 posto ljudi. Dalje, akcize za gorivo, kaže idu po dogovorenom – “nekad malo kasni, nekad ljudi dobiju ranije, ali u suštini je dobro”.
“Ne kažem da smo nezadovoljni, ali treba regulisati deo oko PIO fonda”, ukazuje naš sagovornik.
Objašnjava da cene stagniraju, te da se tu ništa ne dešava – “od zabrane izvoza naših proizvoda 2022. godine nama ne ide dobro”.
A ono što je još potrebno, kaže da pregovore oko berze i javnih skladišta treba ubrzati, ali da su ti pregovori u stagnaciji jer Vlada još uvek nije formirana.
“Nama je to najbitnije, da se prestane mešetariti između proizvođača i potrošača“, zaključuje Goran Filipović.
