Izmene pravilnika koje je u martu usvojio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije otvorile su pitanje budućnosti baze Wizz air-a u Beogradu, jedine baze strane avio-kompanije u Srbiji, piše specijalizovani portal Aero.rs
Baza ove kompanije Beogradu otvorena je 20. maja 2010. godine, a danas iz nje lete četiri aviona ka 25 destinacija, podseća Aero.rs. Kompanija u Srbiji zapošljava više od 150 ljudi, dok je tokom prošle godine na linijama ka i iz Srbije prevezla blizu dva miliona putnika.
Prema informacijama do kojih je Aero.rs došao, među zaposlenima u beogradskoj bazi mađarske niskotarifne avio-kompanije pojavila se zabrinutost da bi nove odredbe mogle da utiču na njen dalji rad.
U središtu pažnje nalazi se izmena Pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom, koju je 27. marta 2026. godine potpisao vršilac dužnosti direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Ognjen Babić.
Najviše pažnje privukla je nova formulacija člana 3 pravilnika:
“U slučaju da se međunarodnim ugovorom omogućava avio-prevoziocima strana ugovornica da obavljaju redovan javni avio-prevoz uz korišćenje prava treće i četvrte vazduhoplovne slobode, odobrenje se izdaje za letove koji započinju i koji se završavaju na teritoriji države koja je ovlastila stranog avio-prevozioca, odnosno na teritoriji Evropske unije ukoliko je reč o avio-prevoziocu iz Evropske unije.”
Iako se radi o svega jednoj rečenici u pravilniku, upravo ona poslednjih dana izaziva najviše pažnje među predstavnicima vazduhoplovne industrije, piše Aero.rs.
Treća vazduhoplovna sloboda, kako se u objašnjava, predstavlja pravo avio-kompanije da prevozi putnike, poštu i robu iz svoje države u drugu državu, dok četvrta vazduhoplovna sloboda omogućava prevoz u suprotnom smeru. U praksi, treća i četvrta sloboda omogućavaju avio-kompaniji da prevozi putnike između svoje matične države i druge države. Na primer, Turkiš erlajns između Turske i Srbije ili Er Srbija između Srbije i Turske.
Međutim, evropsko tržište avio-saobraćaja već godinama funkcioniše po znatno liberalnijim pravilima.
Wizz Air Hungary poseduje sertifikat vazduhoplovnog operatora (AOC), odnosno dozvolu za obavljanje komercijalnog avio-prevoza. Kompanija je 2020. godine postala prvi avio-prevozilac u Evropi koji je dobio AOC pod direktnim regulatornim nadzorom Evropske agencije za bezbednost vazduhoplovstva (EASA), umesto nacionalnih vazduhoplovnih vlasti. Istovremeno, Viz Er ima bazirane avione i posade u Beogradu.
Zahvaljujući takvom modelu poslovanja kompanija iz Srbije održava mrežu od 27 linija koristeći četiri bazirana aviona i posade koje žive i rade u Srbiji.
Upravo zbog toga pojedini stručnjaci postavljaju pitanje da li nova formulacija predstavlja samo preciznije definisanje postojećih pravila ili bi mogla da bude osnov za drugačije tumačenje prava stranih avio-prevoznika koji imaju bazirane avione u Srbiji. Drugim rečima, da li nova formulacija može da utiče na model po kojem evropska avio-kompanija sa AOC-om iz jedne države ima bazirane avione i posade u drugoj državi.
Pored odredbe koja se odnosi na treću i četvrtu vazduhoplovnu slobodu, pažnju je privukla i nova formulacija prema kojoj Direktorat može da razmatra i uticaj pojedinih promena na prava domaćih avio-prevoznika. Pravilnik navodi da je dodatno odobrenje potrebno u slučaju: “promene aerodroma poletanja/sletanja u drugoj državi, ako je ta promena od značaja sa stanovišta korišćenja saobraćajnih prava podnosioca zahteva ili utiče na prava domaćih avio-prevoznika.”
Izvor: Aero.rs
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Rekvijem za zlo ne mora da bude svečan. Ponekad zvuči kao drhtav glas u jutarnjem programu i kao priča o zimskim gumama.
Potrebno je, najpre, nekako se dovući do čina primopredaje vlasti, ako s esenesovske strane bude bilo koga ko bi vlast predao. Hoćemo reći: Vučiću i njegovoj ekipi ne sme se verovati ni dve sekunde sve dok se vlast ne konstituiše
Većinska Srbija nošena studentima sada mora naći snage da oprosti običnim ljudima i umiri one koji su godinama glasali za Vučića. A za više ešalone – sud i Zabela
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
