Foto: Pixabay/bridgesward
U Srbiji je tokom 2023. godine izdato više od 52.000 radnih dozvola strancima, što je skok od skoro 70 odsto u odnosu na prethodnu godinu
Samo u Beogradu je zaposleno novih 30.000 stranih radnika. Ipak, uprkos zapošljavanju stranaca, Srbiji još uvek nedostaju razni profili radnika.
Neke procene su da nedostaje oko 20.000 vozača i otprilike isto toliko radnika u ugostiteljstvu. Od ukupnog broja pridošlih, najviše je radnika iz Kine – 10.000. Drugi po brojnosti su građani Rusije – 8.000, zatim 5.500 radnika iz Turske, 3.000 iz Indije a slede Kuba, Nepal, Bangladeš i, konačno, zemlje iz susedstva.
Srbija je jedna od potpisnica Globalnog sporazuma o migracijama koji treba da štite migrante, ali i da bude u funkciji održivog razvoja.
„Programski okvir uključuje da se analizira tržište rada, da se radi na inforamtivnim sistemima kao na primer Welcome to Serbia, kao jedan od primera dobrih praksi koje treba pratiti“, ukazala je Donatela Bradić iz Međunarodne organizacije za migracije UN (IOM).
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić za vreme čijeg je mandata kao ministarke za rad i započela izrada zakona o zapošljavanju stranaca i potpisano više međudržavnih sporazuma, kaže da su se ti radnici pokazali kao dobri i da su se porodično brzo integrisali.
Kreira se lista deficitarnih zanimanja
„Ono što jeste neminovno je ta migracija radne snage i migracija iz inostranstva, ali prioritet svih naših aktivnosti jeste da se naši ljudi koji su, nažalost, nekih prethodnih godina u potrazi za poslom otišli, vrate“, navela je Darija Kisić.
Nije tajna da je Evropska unija obezbedila velika sredstva za afričke zemlje, pre svega Maroko, Tunis i druge, odakle namerava da privuče talente. U Srbiji se počelo sa izradom prve liste deficitarnih zanimanja, a strani državljani koji poseduju tražene kvalifikacije neće morati da čekaju odobrenje Nacionalne službe za zapošljavanje.
Taj spisak će biti podložen izmenama, jer ako se utvrdi da u nekim strukama više ne manjka radnika i da bi novopridošli strani radnici mogli da ugroze posao domaćim, Vlada će ih brisati sa spiska deficitarnih poslova.
Balkan je otvoren
Od marta je stupilo na snagu slobodno tržište rada između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
Ekonomista Saša Đogović rekao je ranije za „Vreme“ da je to pohvalno, ali krnje jer druge zemlje Zapadnog Balkana ne učestvuju.
On je rekao tom prilikom da „svaku vrstu regionalne saradnje treba pozdraviti jer doprinosi i jačanju poverenja među građanima Zapadnog Balkana“.
Takođe je zaključio da je za Srbiju, kao najveće tržište u regionu, ovakva inicijativa dobra stvar. Posebno zato što će u narednom periodu postojati velika potražnja za radnom snagom u građevinarstvu i hotelijerstvu, zbog mnogih najavljenih projekata.
Država nezainteresovana za domaće radnike
Izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca država nastoji da skrati proceduru za dobijanje radne dozvole. Takođe su zaštićeni i pravom da promene poslodavca nakon što dođu u Srbiju, što ih štiti od ucene poslodavaca.
Međutim, dok se stvaraju bolji uslovi za uvoz jeftine radne snage, domaćim radnicima se ne poboljšavaju uslovi rada.
Zbog toga radnici iz Srbije konstantno i u velikom broju odlaze u Evropsku Uniju i druge države.
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Rekreativna nastava od Niša do Zlatibora na proleće 2025. godine košta 44.700 dinara na sedam mesečnih rata, a koliko dana nije poznato. Dok, jednodnevni izlet od Niša do Kragujevca, Topole, Oplenca i Aranđelovca košta 7.850 dinara na šest mesečnih rata. Takođe, nije poznato kada se ide, zna se samo da je na proleće
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
