Foto: Pixabay/bridgesward
U Srbiji je tokom 2023. godine izdato više od 52.000 radnih dozvola strancima, što je skok od skoro 70 odsto u odnosu na prethodnu godinu
Samo u Beogradu je zaposleno novih 30.000 stranih radnika. Ipak, uprkos zapošljavanju stranaca, Srbiji još uvek nedostaju razni profili radnika.
Neke procene su da nedostaje oko 20.000 vozača i otprilike isto toliko radnika u ugostiteljstvu. Od ukupnog broja pridošlih, najviše je radnika iz Kine – 10.000. Drugi po brojnosti su građani Rusije – 8.000, zatim 5.500 radnika iz Turske, 3.000 iz Indije a slede Kuba, Nepal, Bangladeš i, konačno, zemlje iz susedstva.
Srbija je jedna od potpisnica Globalnog sporazuma o migracijama koji treba da štite migrante, ali i da bude u funkciji održivog razvoja.
„Programski okvir uključuje da se analizira tržište rada, da se radi na inforamtivnim sistemima kao na primer Welcome to Serbia, kao jedan od primera dobrih praksi koje treba pratiti“, ukazala je Donatela Bradić iz Međunarodne organizacije za migracije UN (IOM).
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić za vreme čijeg je mandata kao ministarke za rad i započela izrada zakona o zapošljavanju stranaca i potpisano više međudržavnih sporazuma, kaže da su se ti radnici pokazali kao dobri i da su se porodično brzo integrisali.
Kreira se lista deficitarnih zanimanja
„Ono što jeste neminovno je ta migracija radne snage i migracija iz inostranstva, ali prioritet svih naših aktivnosti jeste da se naši ljudi koji su, nažalost, nekih prethodnih godina u potrazi za poslom otišli, vrate“, navela je Darija Kisić.
Nije tajna da je Evropska unija obezbedila velika sredstva za afričke zemlje, pre svega Maroko, Tunis i druge, odakle namerava da privuče talente. U Srbiji se počelo sa izradom prve liste deficitarnih zanimanja, a strani državljani koji poseduju tražene kvalifikacije neće morati da čekaju odobrenje Nacionalne službe za zapošljavanje.
Taj spisak će biti podložen izmenama, jer ako se utvrdi da u nekim strukama više ne manjka radnika i da bi novopridošli strani radnici mogli da ugroze posao domaćim, Vlada će ih brisati sa spiska deficitarnih poslova.
Balkan je otvoren
Od marta je stupilo na snagu slobodno tržište rada između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
Ekonomista Saša Đogović rekao je ranije za „Vreme“ da je to pohvalno, ali krnje jer druge zemlje Zapadnog Balkana ne učestvuju.
On je rekao tom prilikom da „svaku vrstu regionalne saradnje treba pozdraviti jer doprinosi i jačanju poverenja među građanima Zapadnog Balkana“.
Takođe je zaključio da je za Srbiju, kao najveće tržište u regionu, ovakva inicijativa dobra stvar. Posebno zato što će u narednom periodu postojati velika potražnja za radnom snagom u građevinarstvu i hotelijerstvu, zbog mnogih najavljenih projekata.
Država nezainteresovana za domaće radnike
Izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca država nastoji da skrati proceduru za dobijanje radne dozvole. Takođe su zaštićeni i pravom da promene poslodavca nakon što dođu u Srbiju, što ih štiti od ucene poslodavaca.
Međutim, dok se stvaraju bolji uslovi za uvoz jeftine radne snage, domaćim radnicima se ne poboljšavaju uslovi rada.
Zbog toga radnici iz Srbije konstantno i u velikom broju odlaze u Evropsku Uniju i druge države.
Uredba kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto prestala je da važi 1. marta. Sa njom je prestala i obaveza trgovaca da Ministarstvu trgovine dostavljaju cenovnike u digitalnom formatu
Zašto država ne čini ništa da pomogne domaćim malim i srednjim preduzećima da razviju svoj posao, za „Vreme“ objašnjava direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović
Vlada Srbije odlučila je da privremeno smanjenju akcize na benzin i dizel za 20 odsto zbog naglog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, a mera će važiti do 15. aprila
Sa slovenačkog tržišta povučen je kontignet suvih šljiva iz Srbije, zbog povišenog prisustva sorbinske kiseline. Ovo je četvrto evropsko upozorenje od početka 2026. zbog namirnica izvezenih iz Srbije koje ne odgovaraju standardima EU
Cene na pumpama u članicama Evropske unije Španiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Slovačkoj, pa čak i Švedskoj niže cu nego u Srbiji, pokazuju zvanični podaciji Evropske komisije
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
