Broj oglasa za poslove koji zahtevaju specifična znanja i viši nivo kvalifikacija u Srbiji smanjen je u prethodne dve godine, dok je istovremeno konkurencija među kandidatima značajno porasla.
Prema analizi sajta Poslovi Infostud, u prvoj polovini 2026. godine objavljeno je oko 18 odsto manje oglasa za ove pozicije nego u istom periodu 2024. godine, dok je prosečan broj prijava po oglasu povećan za gotovo 30 odsto.
Podaci pokazuju da je prosečan oglas iz ove grupe u prvoj polovini 2024. godine imao oko 63 prijave. Prošle godine taj broj je porastao na gotovo 79, da bi u prvih šest meseci 2026. dostigao približno 82 prijave.
Istovremeno, pad broja oglasa je ove godine usporen. U prvoj polovini 2026. objavljena su 16.574 oglasa za poslove koji zahtevaju specifična znanja i više kvalifikacije, naspram 17.424 u istom periodu 2025. godine.
To predstavlja pad od oko pet odsto, dok je u prvoj polovini 2024. godine bilo objavljeno 20.083 takva oglasa.
IT najviše uticao na pad
Na ukupan pad broja oglasa značajno su uticala kretanja u IT sektoru. U prvih šest meseci ove godine objavljeno je oko 45 odsto manje IT oglasa nego u istom periodu 2024.
Prema analizi Infostuda, pad broja IT oglasa čini približno 38 odsto ukupnog smanjenja broja oglasa u posmatranoj grupi.
Ipak, to ne znači da je potražnja za IT stručnjacima nestala. Među pozicijama za koje se i dalje teško pronalaze kandidati nalaze se stručnjaci za mašinsko učenje, tehničke vođe timova i IT arhitekte.
Dok poslodavci za neke šire zastupljene IT pozicije sada imaju veći izbor kandidata, stručnjaci sa naprednim i specifičnim znanjima i dalje su deficitarni.
Kada se IT sektor izuzme iz analize, broj oglasa za ostale posmatrane pozicije u prvoj polovini 2026. bio je oko 13 odsto manji nego dve godine ranije.
Inženjeri i dalje među traženijim stručnjacima
Uprkos ukupnom smanjenju broja oglasa, potreba za inženjerima na tržištu rada i dalje je značajna.
To se posebno vidi u građevinarstvu, gde je broj oglasa za građevinske inženjere u prvoj polovini 2026. bio gotovo na nivou iz istog perioda 2024. godine, dok je u odnosu na 2025. povećan za oko 22 odsto.
Među traženijim stručnim profilima nalaze se i mašinski inženjeri, dok se potreba za inženjerskim znanjima beleži i u proizvodnji, energetici, rudarstvu, metalurgiji i drugim tehničkim oblastima.
Takvi podaci mogu biti značajni za mlade koji biraju buduće zanimanje, ali i za ljude koji razmišljaju o promeni karijere. Tehnička i inženjerska znanja mogu se primeniti u različitim industrijama, od građevinarstva i proizvodnje do energetike, logistike, automatizacije i razvoja novih tehnologija.
Prodaja, administracija i logistika među najzastupljenijima
Veliki deo oglasa za stručne poslove odnosio se na prodaju, administraciju, finansije i logistiku.
Poslodavci su najčešće tražili komercijaliste, administrativne radnike, prodajne savetnike, knjigovođe, računovođe, poslovođe i dispečere.
Uslovi u pogledu formalnog obrazovanja razlikuju se u zavisnosti od pozicije, odgovornosti i složenosti posla, što pokazuje da potražnja za stručnim kadrom nije ograničena samo na tehničke i visoko specijalizovane profesije.
Posebno se izdvaja logistika, u kojoj je broj oglasa u prvoj polovini 2026. bio nešto veći nego u istom periodu 2024. godine.
Za neke profesije stručnjaka i dalje nema dovoljno
Veća konkurencija među kandidatima nije rešila problem nedostatka stručnog kadra u pojedinim oblastima zdravstva, farmacije i veterine.
Među zanimanjima za kojima postoji kontinuirana potreba izdvajaju se lekari, diplomirani farmaceuti i veterinari.
Za ove poslove formalno obrazovanje predstavlja osnovni uslov, dok broj dostupnih kandidata dodatno ograničavaju licence, specijalizacije i iskustvo. Na tržište utiče i činjenica da deo stručnjaka karijeru nastavlja u inostranstvu.
Podaci pokazuju da diploma i dalje ima važnu ulogu pri zapošljavanju, ali sama po sebi sve češće nije dovoljna za konkurentnost kandidata.
U uslovima većeg broja prijava prednost mogu doneti praktično iskustvo, poznavanje konkretnih alata i radnih procesa, strani jezici, kao i sposobnost da se stečeno znanje primeni u praksi.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
