„Pre neko veče su bili neki Holanđani, popili su brdo piva. Hteli su da mi ostave tri hiljade dinara bakšiša“, rekla je za „Vreme“ konobarica iz jedne pivnice u centru Beograda.
„Ali, naravno, Holanđani ne nose keš sa sobom. Nisu mogli da veruju da ne smem da uzmem bakšiš preko kartice. Ali, gazda nam ne dopušta. Tako sam ostala bez dobre napojnice“, žali se ona.
U tome nije usamljena. Naime, bakšiš se oporezuje i sve ide preko posebnih platformi koje takođe dobijaju procenat, što nije baš omiljeno kod gazda lokala.
Tako da je u mnogim restoranima, kafićima ili hotelima i dalje svima draže kad se napojnica ostavlja u kešu.
Potencijalno rešenje – ograničavanje bakšiša
Zato je udruženje hotelske i ugostiteljske privrede „Hores“ odlučilo da se obrati nadležnim ministarstvima trgovine i turizma. Predlažu izmenu zakonskih propisa.
„Predlažemo da se napojnica limitira i bude neoporeziva do deset odsto vrednosti usluge, kao i da se evidentira na računu“, kaže Georgi Genov, direktor udruženja „Hores”
To znači da bi, za račun od recimo dve hiljade dinara, neoporezivi bakšiš mogao da bude do 200 dinara. Ako bi neko ipak ostavio 300 dinara bakšiša, onda se 200 dinara ne bi oporezivalo, a preostalih sto bi se oporezovalo kao i sama hrana i piće.
Tako bi se, kaže Genov, izbegla mogućnost zloupotreba. Da, recimo, kafići i drugi lokali pumpaju iznose bakšiša u kasi kako bi plaćali što manji porez.
On je podsetio da se u susednoj Hrvatskoj definiše i godišnji neoporezivi prihod od napojnica za svakog zaposlenog, a to je do 3.600 evra po osobi.
Kako se oporezuje bakšiš?
Dok se ugostitelji nadaju da bi tako mogle da se konačno regulišu napojnice, smanji poresko opterećenje i poveća zarada konobara, šankera i drugih, država je za sada na starom stanovištu.
U februarskom Biltenu stručnih mišljenja Ministarstvo finansija pojasnilo je da napojnice preko posebnih platformi treba da završe kod onoga čijom je uslugom gost bio zadovoljan, dakle konkretnog konobara.
U istom dokumentu saopšteni su i stavovi poreznika – bakšiš potpada pod ostale prihode i oporezuje se stopom od 20 odsto.
„Kako novčana sredstva po osnovu napojnice ne predstavljaju deo prihoda ugostiteljskog objekta ili drugog privrednog subjekta, smatramo da tako ostvarena sredstva fizičkog lica po osnovu napojnice predstavljaju prihod koji podleže oporezivanju“, zaključuju iz Ministarstva finansija.
Iako sve više lokala uvodi mogućnost davanja napojnice karticom, do daljeg će im draži ostati keš koji država ne vidi.
