Događaj „Život i rad u Sloveniji”, održaće se 10. juna u Sava Centru u Beogradu, počev od 10h. Cilj je da se radnici koji iz Srbije dolaze u Sloveniju upoznaju sa dobrim poslodavcima i da znaju kako da ostvare svoja prava nakon dolaska u ovu zemlju
Direktorka Zavoda za zapošljavanje Slovenije Greta Metka Barbo Škerbinc izjavila je na skupu „Život i rad u Sloveniji„, koji je organizovan u Beogradu, da žele da radnici koji iz Srbije dolaze u Sloveniju rade kod dobrih poslodavaca i da ostvaruju sva svoja prava.
Ona je istakla da je prošle godine na osnovu sporazuma sa Zavodom iz Srbije izdato oko 5.000 saglasnosti za radnike koji žele da idu u Sloveniju, a da današnji događaj služi da radnicima predstave dobre poslodavce i zanimljive poslove. Kako je navela Slovenija i Srbija imaju sporazume o socijalnoj zaštiti kojima se regulišu penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje i Sporazum o zapošljavanju radnika iz Srbije na tržištu Slovenije.
Gradonačelnik Maribora Saša Arsenovič rekao je da Slovenija najveći problem sa deficitom radne snage ima u severnom delu zemlje, zbog blizine razvijenije Austrije i ukazao na odgovornost političara da stvore bolje uslove u svojim zemljama.
Važan događaj za one koji bi da se presele u Sloveniju 10. juna u Beogradu
Događaj „Život i rad u Sloveniji”, održaće se 10. juna u Sava Centru u Beogradu, počev od 10h.
Na događaju, koji je rezultat već uspostavljene odlične saradnje u okviru Međunarodnog sporazuma o zapošljavanju između Republike Slovenije i Republike Srbije, učestvovaće skoro 60 uglednih slovenačkih poslodavaca iz različitih sektora, koji zajedno zapošljavaju više od 30.000 radnika i koji će posetiocima dati informacije iz prve ruke o uslovima zapošljavanja u njihovim kompanijama.
Prisutni će biti i predstavnici slovenačkih i srpskih sindikata radi obostranog upoznavanja sa pravima radnika i podrške tržištu rada u obe države.
U kojih pet država bi radnici iz Srbije želeli da rade?
Inače, kada je reč o radu u inostranstvu, građane Srbije najviše zanima nekoliko oblasti – zeleni poslovi i održivost, digitalizacija, nauka o podacima i veštačka inteligencija, ali i zanatski poslovi, ručni i fizički poslovi, kao i inženjering i tehničke profesije. Od država u kojima bi radili u vrhu su – Austrija, Nemačka, Švajcarska i SAD, ali i – Slovenija, konstatuje se, između ostalog, u globalnom istraživanju koje je sproveo portal Poslovi Infostud u saradnji sa globalnim udruženjem The Network i The Stepstone grupom.
London je i dalje najprivlačniji grad za preseljenje, što se delom može pripisati engleskom jeziku i izuzetnoj globalnoj poslovnoj mreži koju nudi. Na drugom mestu se nalazi Amsterdam, a zatim sledi Dubai. Osim toga, uočeno je da svaki četvrti ispitanik aktivno razmatra mogućnosti zapošljavanja u inostranstvu, rezultati su istraživanja ‘Decoding Global Talent 2024’ koje je sproveo portal Poslovi Infostud u saradnji sa globalnim udruženjem portala za zapošljavanje The Network i The Stepstone grupom.
Iz Srbije je u ovom istraživanju učestvovalo 3.439 ispitanika, među kojima je više od 50 odsto zaposleno za stalno, 20 odsto je nezaposleno, dok 17 odsto čine studenti.
Podaci o spremnosti ispitanika da se presele u inostranstvo zbog posla, kako se konstatuje – dosta su se promenili tokom godina.
Više od 60 odsto ispitanika – spremno na preseljenje
Dok je 2018. zabeležena ukupna spremnost na odlazak iz zemlje i preseljenje u drugu državu od čak 78 odsto, u 2020. godini ta brojka opada na 66 procenata. Međutim, prema najnovijim podacima iz 2023, zadržao se i dalje visok nivo spremnosti od 63 odsto.
„U globalu, Srbija se ove godine rangira na 106. mestu po atraktivnosti zemalja, dok se Beograd kao glavni grad nalazi na 101. mestu. Zanimljivo je i to, da najveći broj ljudi, koji bi razmatrali doseljenje u Srbiju radi posla, dolazi iz regiona, posebno iz zemalja kao što su Slovenija i Bosna i Hercegovina“, navodi se u istraživanju.
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
