Događaj „Život i rad u Sloveniji”, održaće se 10. juna u Sava Centru u Beogradu, počev od 10h. Cilj je da se radnici koji iz Srbije dolaze u Sloveniju upoznaju sa dobrim poslodavcima i da znaju kako da ostvare svoja prava nakon dolaska u ovu zemlju
Direktorka Zavoda za zapošljavanje Slovenije Greta Metka Barbo Škerbinc izjavila je na skupu „Život i rad u Sloveniji„, koji je organizovan u Beogradu, da žele da radnici koji iz Srbije dolaze u Sloveniju rade kod dobrih poslodavaca i da ostvaruju sva svoja prava.
Ona je istakla da je prošle godine na osnovu sporazuma sa Zavodom iz Srbije izdato oko 5.000 saglasnosti za radnike koji žele da idu u Sloveniju, a da današnji događaj služi da radnicima predstave dobre poslodavce i zanimljive poslove. Kako je navela Slovenija i Srbija imaju sporazume o socijalnoj zaštiti kojima se regulišu penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje i Sporazum o zapošljavanju radnika iz Srbije na tržištu Slovenije.
Gradonačelnik Maribora Saša Arsenovič rekao je da Slovenija najveći problem sa deficitom radne snage ima u severnom delu zemlje, zbog blizine razvijenije Austrije i ukazao na odgovornost političara da stvore bolje uslove u svojim zemljama.
Važan događaj za one koji bi da se presele u Sloveniju 10. juna u Beogradu
Događaj „Život i rad u Sloveniji”, održaće se 10. juna u Sava Centru u Beogradu, počev od 10h.
Na događaju, koji je rezultat već uspostavljene odlične saradnje u okviru Međunarodnog sporazuma o zapošljavanju između Republike Slovenije i Republike Srbije, učestvovaće skoro 60 uglednih slovenačkih poslodavaca iz različitih sektora, koji zajedno zapošljavaju više od 30.000 radnika i koji će posetiocima dati informacije iz prve ruke o uslovima zapošljavanja u njihovim kompanijama.
Prisutni će biti i predstavnici slovenačkih i srpskih sindikata radi obostranog upoznavanja sa pravima radnika i podrške tržištu rada u obe države.
U kojih pet država bi radnici iz Srbije želeli da rade?
Inače, kada je reč o radu u inostranstvu, građane Srbije najviše zanima nekoliko oblasti – zeleni poslovi i održivost, digitalizacija, nauka o podacima i veštačka inteligencija, ali i zanatski poslovi, ručni i fizički poslovi, kao i inženjering i tehničke profesije. Od država u kojima bi radili u vrhu su – Austrija, Nemačka, Švajcarska i SAD, ali i – Slovenija, konstatuje se, između ostalog, u globalnom istraživanju koje je sproveo portal Poslovi Infostud u saradnji sa globalnim udruženjem The Network i The Stepstone grupom.
London je i dalje najprivlačniji grad za preseljenje, što se delom može pripisati engleskom jeziku i izuzetnoj globalnoj poslovnoj mreži koju nudi. Na drugom mestu se nalazi Amsterdam, a zatim sledi Dubai. Osim toga, uočeno je da svaki četvrti ispitanik aktivno razmatra mogućnosti zapošljavanja u inostranstvu, rezultati su istraživanja ‘Decoding Global Talent 2024’ koje je sproveo portal Poslovi Infostud u saradnji sa globalnim udruženjem portala za zapošljavanje The Network i The Stepstone grupom.
Iz Srbije je u ovom istraživanju učestvovalo 3.439 ispitanika, među kojima je više od 50 odsto zaposleno za stalno, 20 odsto je nezaposleno, dok 17 odsto čine studenti.
Podaci o spremnosti ispitanika da se presele u inostranstvo zbog posla, kako se konstatuje – dosta su se promenili tokom godina.
Više od 60 odsto ispitanika – spremno na preseljenje
Dok je 2018. zabeležena ukupna spremnost na odlazak iz zemlje i preseljenje u drugu državu od čak 78 odsto, u 2020. godini ta brojka opada na 66 procenata. Međutim, prema najnovijim podacima iz 2023, zadržao se i dalje visok nivo spremnosti od 63 odsto.
„U globalu, Srbija se ove godine rangira na 106. mestu po atraktivnosti zemalja, dok se Beograd kao glavni grad nalazi na 101. mestu. Zanimljivo je i to, da najveći broj ljudi, koji bi razmatrali doseljenje u Srbiju radi posla, dolazi iz regiona, posebno iz zemalja kao što su Slovenija i Bosna i Hercegovina“, navodi se u istraživanju.
Zvanični evropski podaci pokazuju da je proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u Srbiji zbog rekordno niskog vodostaja na višegodišnjem minimumu. I to po drugi put u samo četiri godine
Prvu nuklearnu elektranu Srbija bi mogla da dobije posle 2040. godine, a u godinama pred nama naša zemlja mora da bude spremna u institucionalnom, regulatornom i stručnom smislu za izbor tehnologije, istakla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Struja će poskupeti na jesen, a ni pelet više nije povoljan. Stručnjaci sve više apeluju da domaćinstva ulože u izolaciju, da bi kroz par godina imali osetno povoljnije grejanje
Od juče popodne u prekidu je saobraćaj na niškoj pruzi i vozovi ne saobraćaju
Naftna industrija Srbije završila je prvih šest meseci 2026. sa značajno boljim rezultatom nego lane. Prodao je 29 odsto manje avio goriva zbog uvođenja sankcija, navodi se u izveštaju. Broj zaposlenih smanjen je za 400
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
