Poljoprivrednici upozoravaju, već treću godinu zaredom, da ćemo, ako država ne pomogne, ostati gladni.
Vladi su uputili još jedan dopis u kome ističu da mere moraju da sadrže i problematiku odlaganja plaćanja svih poljoprivrednih kredita i isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja.
Dodatno, zahtevaju i rešavanje ranije iznetih problema sa jasnim datumima realizacije istih.
Zahtevi podrazumevaju momentalnu isplatu po svim javnim pozivima u toku ove godine, raspisivanje javnog poziva za sertifikovano seme u najkraćem mogućem roku, gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpu, uređenje PIO uplata poljoprivrednika.
Prema rečima agroekonomista, kada se budu saopštili rezultati kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe i voća i povrća, počeće da raste cena pšenice, kao osnovnog prehrambenog proizvoda.
Suša je uzela danak, što za posledicu ima i manje domaćih poljoprivrednih proizvoda na tržištu, čije su cene već skočile.
Nove vremenske prilike zahtevaju nove tehnologije
Tokom dvadesetog veka jedna od deset godina bila je sušna. Od početka ovog veka u istom periodu imamo čak pet sušnih godina, a stručnjaci upozoravaju da će do sredine stoleća svaka godina nositi taj rizik, preneo je RTS.
Suša je sve veći rizik u proizvodnji. Ranije je u Srbiji najviše padavina bilo u junu, a sada je to u maju sa tendencijom pomeranja ka ranijim periodima u godini. Prosečna količina padavina tokom leta već je manja za oko 20 posto u odnosu na prošli vek, što je ozbiljan problem za biljke koje kasnije sazrevaju.
Stručnjaci kažu za javni servis da je potpuno jasno da tehnologija proizvodnje mora da se menja.
Tokom prethodnih meseci u Srbiji su se smenjivali toplotni talasi i oluje, a u poljoprivredi nije moguće intervenisati brzinom kojom se vreme menja.
Pogotovo to ne mogu mali i srednji proizvođači, jer oni imaju ograničen kapacitet za prilagođavanje. Izmenjene vremenske prilike uslovljavaju i pojavu novih bolesti i štetočina, što je dodatni izazov.
Izvor: N1/RTS