Izreka „što južnije, to tužnije” deluje kao prikaz surove realnosti ukoliko uporedimo prosečne plate u Srbiji. Dok se na jugu radi za 64.000 mesečno, u beogradskim opštinama prosek ide i do 170.000 dinara
U Srbiji najviše zarađuju IT-evci, oko 2400 evra neto, a najmanje kuvari i konobari, oko 480 evra.
U beogradskoj opštini Stari grad prosečna zarada, na primer, iznosi skoro 1500 evra neto, a najmanja se beleži u Jablaničkoj oblasti, u Bojniku, oko 550 evra neto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prenosi Nova ekonomija.
Na nivou države, prosečna neto plata u avgustu ove godine je bila 96.649 dinara, dok je bruto iznosila 133.591 dinara.
Bogati sever, siromašni jug
Prosečna zarada iznosila je 75.575 dinara – što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa, a druga polovina preko tog iznosa.
Po regionima, sever prednjači sa prosečnom platom od 148.322 dinara bruto, dok je u neto vrednosti to 107.430 dinara.
U „bogatom severu“, glavne pozicije nose Beograd sa prosečnom neto platom od 121.145 dinara, kao i Vojvodina sa 91.575 neto.
U Vojvodini je na prvom mestu po zaradi Novi Sad, sa prosečnom neto zaradom od 113.156 dinara.
Jug Srbije prosečno mesečno zaradi 82.446 dinara neto.
Na jugu nema preterane razlike među regionima, te je tako Šumadija i Zapadna Srbija u avgustu imala prosečnu platu od 81.792 dinara, dok su radnici u Južnoj i Istočnoj Srbiji zarađivali 83.292 dinara neto.
Porast zarade u odnosu na 2023.
U Beogradu je najveća plata bila u Starom gradu i iznosila 170.304 dinara.
Najmanja zarada u avgustu je bila u Jablaničkoj oblasti, u Bojniku, gde su radnici u proseku primali samo 64.355 dinara.
Posmatrajući širu sliku, na nivou cele zemlje, bruto zarade su do avgusta ove godine u odnosu na isti period prošle nominalno porasle za 14,7 odsto, odnosno 9,3 odsto realno (kad se odbije inflacija), dok je prosečna neto zarada veća za 14,6 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada u Srbiji nominalno je veća za 12,2 odsto, a realno za 7,6 odsto.
Izvor: Nova ekonomija
Nabavka obuhvata 41 solo i 9 dvozglobnih električnih autobusa dužine do 25 metara, sa više od 180 mesta za putnike i tehnologijom skladištenja energije putem superkondenzatora, a kako navode sindikati, vrednost projekta iznosi 33,2 miliona evra
Krenula su otpuštanja u sektoru reciklaže, nakon što je država od 1. januara 2026. ukinula podsticaje za odnošenje otpada u Srbiji. Građani za to vreme - uredno plaćaju eko taksu
Cena goriva za avione porasla je gotovo 100 odsto u poslednjih mesec dana, pa se očekuje da se ova razlika prelije na cenu avio-karata. Avio-kompanije imaju prava da i naknadno dignu cenu, za njih ne važi Zakon o zaštiti potrošača. To automatski pogađa i turističke aranžmane koji uključuju prevoz avionom
Od Srbije u Evropi manju cenu radnog sata ima samo Bugarska. Doduše, nema podataka za BiH, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju
Novi pravilnik o energetski ugroženom kupcu stupio je na snagu, a po njemu veći broj domaćinstava ima pravo na umanjenje računa za struju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
