Izreka „što južnije, to tužnije” deluje kao prikaz surove realnosti ukoliko uporedimo prosečne plate u Srbiji. Dok se na jugu radi za 64.000 mesečno, u beogradskim opštinama prosek ide i do 170.000 dinara
U Srbiji najviše zarađuju IT-evci, oko 2400 evra neto, a najmanje kuvari i konobari, oko 480 evra.
U beogradskoj opštini Stari grad prosečna zarada, na primer, iznosi skoro 1500 evra neto, a najmanja se beleži u Jablaničkoj oblasti, u Bojniku, oko 550 evra neto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prenosi Nova ekonomija.
Na nivou države, prosečna neto plata u avgustu ove godine je bila 96.649 dinara, dok je bruto iznosila 133.591 dinara.
Bogati sever, siromašni jug
Prosečna zarada iznosila je 75.575 dinara – što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa, a druga polovina preko tog iznosa.
Po regionima, sever prednjači sa prosečnom platom od 148.322 dinara bruto, dok je u neto vrednosti to 107.430 dinara.
U „bogatom severu“, glavne pozicije nose Beograd sa prosečnom neto platom od 121.145 dinara, kao i Vojvodina sa 91.575 neto.
U Vojvodini je na prvom mestu po zaradi Novi Sad, sa prosečnom neto zaradom od 113.156 dinara.
Jug Srbije prosečno mesečno zaradi 82.446 dinara neto.
Na jugu nema preterane razlike među regionima, te je tako Šumadija i Zapadna Srbija u avgustu imala prosečnu platu od 81.792 dinara, dok su radnici u Južnoj i Istočnoj Srbiji zarađivali 83.292 dinara neto.
Porast zarade u odnosu na 2023.
U Beogradu je najveća plata bila u Starom gradu i iznosila 170.304 dinara.
Najmanja zarada u avgustu je bila u Jablaničkoj oblasti, u Bojniku, gde su radnici u proseku primali samo 64.355 dinara.
Posmatrajući širu sliku, na nivou cele zemlje, bruto zarade su do avgusta ove godine u odnosu na isti period prošle nominalno porasle za 14,7 odsto, odnosno 9,3 odsto realno (kad se odbije inflacija), dok je prosečna neto zarada veća za 14,6 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada u Srbiji nominalno je veća za 12,2 odsto, a realno za 7,6 odsto.
Izvor: Nova ekonomija
Srbija se oglušila o obaveze prema Evropskoj uniji da će usvojiti Strategiju zaštite životne sredine. Zato je Brisel blokirao neke fondove, tvrdi docent Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković. To može da znači gubitak miliona evra nepovratnih sredstava
„Ako bi se pravni okvir stabilizovao, ja bih rekla da bi Rio Tinto definitivno poštovao ekološke i socijalne standarde“, rekla je Hildegard Bentele, predstavnica Evropskog parlamenta za kritične sirovine iz redova Hrišćansko-demokratske unije o rudarenju litijuma u Srbiji
Država kupuje 50 električnih autobusa za potrebe izložbe Ekspo 2027. Šta će biti s njima kada sve to prođe
Poljoprivrednici traže sastanak sa predsednikom Vlade jer sa resornim ministrom Draganom Glamočićem „ne mogu da se dogovore“. Ukoliko ih Đuro Macut ne pozove, sledi radikalizacija protesta. Koje sve puteve blokiraju u petak
Ekstremni vremenski uslovi tokom 2025. godine doveli su do toga da je 10 od 16 praćenih voćnih vrsta zabeležilo rekordno loše prinose, što stručnjaci povezuju sa sve izraženijim klimatskim promenama
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
