Izreka „što južnije, to tužnije” deluje kao prikaz surove realnosti ukoliko uporedimo prosečne plate u Srbiji. Dok se na jugu radi za 64.000 mesečno, u beogradskim opštinama prosek ide i do 170.000 dinara
U Srbiji najviše zarađuju IT-evci, oko 2400 evra neto, a najmanje kuvari i konobari, oko 480 evra.
U beogradskoj opštini Stari grad prosečna zarada, na primer, iznosi skoro 1500 evra neto, a najmanja se beleži u Jablaničkoj oblasti, u Bojniku, oko 550 evra neto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prenosi Nova ekonomija.
Na nivou države, prosečna neto plata u avgustu ove godine je bila 96.649 dinara, dok je bruto iznosila 133.591 dinara.
Bogati sever, siromašni jug
Prosečna zarada iznosila je 75.575 dinara – što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa, a druga polovina preko tog iznosa.
Po regionima, sever prednjači sa prosečnom platom od 148.322 dinara bruto, dok je u neto vrednosti to 107.430 dinara.
U „bogatom severu“, glavne pozicije nose Beograd sa prosečnom neto platom od 121.145 dinara, kao i Vojvodina sa 91.575 neto.
U Vojvodini je na prvom mestu po zaradi Novi Sad, sa prosečnom neto zaradom od 113.156 dinara.
Jug Srbije prosečno mesečno zaradi 82.446 dinara neto.
Na jugu nema preterane razlike među regionima, te je tako Šumadija i Zapadna Srbija u avgustu imala prosečnu platu od 81.792 dinara, dok su radnici u Južnoj i Istočnoj Srbiji zarađivali 83.292 dinara neto.
Porast zarade u odnosu na 2023.
U Beogradu je najveća plata bila u Starom gradu i iznosila 170.304 dinara.
Najmanja zarada u avgustu je bila u Jablaničkoj oblasti, u Bojniku, gde su radnici u proseku primali samo 64.355 dinara.
Posmatrajući širu sliku, na nivou cele zemlje, bruto zarade su do avgusta ove godine u odnosu na isti period prošle nominalno porasle za 14,7 odsto, odnosno 9,3 odsto realno (kad se odbije inflacija), dok je prosečna neto zarada veća za 14,6 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada u Srbiji nominalno je veća za 12,2 odsto, a realno za 7,6 odsto.
Izvor: Nova ekonomija
Uredba kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto prestala je da važi 1. marta. Sa njom je prestala i obaveza trgovaca da Ministarstvu trgovine dostavljaju cenovnike u digitalnom formatu
Zašto država ne čini ništa da pomogne domaćim malim i srednjim preduzećima da razviju svoj posao, za „Vreme“ objašnjava direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović
Vlada Srbije odlučila je da privremeno smanjenju akcize na benzin i dizel za 20 odsto zbog naglog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, a mera će važiti do 15. aprila
Sa slovenačkog tržišta povučen je kontignet suvih šljiva iz Srbije, zbog povišenog prisustva sorbinske kiseline. Ovo je četvrto evropsko upozorenje od početka 2026. zbog namirnica izvezenih iz Srbije koje ne odgovaraju standardima EU
Cene na pumpama u članicama Evropske unije Španiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Slovačkoj, pa čak i Švedskoj niže cu nego u Srbiji, pokazuju zvanični podaciji Evropske komisije
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
