Izreka „što južnije, to tužnije” deluje kao prikaz surove realnosti ukoliko uporedimo prosečne plate u Srbiji. Dok se na jugu radi za 64.000 mesečno, u beogradskim opštinama prosek ide i do 170.000 dinara
U Srbiji najviše zarađuju IT-evci, oko 2400 evra neto, a najmanje kuvari i konobari, oko 480 evra.
U beogradskoj opštini Stari grad prosečna zarada, na primer, iznosi skoro 1500 evra neto, a najmanja se beleži u Jablaničkoj oblasti, u Bojniku, oko 550 evra neto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prenosi Nova ekonomija.
Na nivou države, prosečna neto plata u avgustu ove godine je bila 96.649 dinara, dok je bruto iznosila 133.591 dinara.
Bogati sever, siromašni jug
Prosečna zarada iznosila je 75.575 dinara – što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa, a druga polovina preko tog iznosa.
Po regionima, sever prednjači sa prosečnom platom od 148.322 dinara bruto, dok je u neto vrednosti to 107.430 dinara.
U „bogatom severu“, glavne pozicije nose Beograd sa prosečnom neto platom od 121.145 dinara, kao i Vojvodina sa 91.575 neto.
U Vojvodini je na prvom mestu po zaradi Novi Sad, sa prosečnom neto zaradom od 113.156 dinara.
Jug Srbije prosečno mesečno zaradi 82.446 dinara neto.
Na jugu nema preterane razlike među regionima, te je tako Šumadija i Zapadna Srbija u avgustu imala prosečnu platu od 81.792 dinara, dok su radnici u Južnoj i Istočnoj Srbiji zarađivali 83.292 dinara neto.
Porast zarade u odnosu na 2023.
U Beogradu je najveća plata bila u Starom gradu i iznosila 170.304 dinara.
Najmanja zarada u avgustu je bila u Jablaničkoj oblasti, u Bojniku, gde su radnici u proseku primali samo 64.355 dinara.
Posmatrajući širu sliku, na nivou cele zemlje, bruto zarade su do avgusta ove godine u odnosu na isti period prošle nominalno porasle za 14,7 odsto, odnosno 9,3 odsto realno (kad se odbije inflacija), dok je prosečna neto zarada veća za 14,6 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada u Srbiji nominalno je veća za 12,2 odsto, a realno za 7,6 odsto.
Izvor: Nova ekonomija
Elektrodistribucija Srbije je sa posla očitavanja brojila za struju „skinula“ pojedine povlašćene zaposlene. Među njima su oni koji su se „pokazali“ na mitinzima režima, kao i neki bivši direktori, kažu izvori redakcije
Dva teretna aviona privatne izraelske aviokompanije bila su u Beogradu najmanje devet puta tokom februara i marta. Avioni su specijalizovani za prenos tereta, poput naoružanja
Potražnja za državnim obveznicama je na aukciji 10. marta bila deset puta manja od očekivane. Iako se ovaj način ulaganja, za razliku od štednje u banci ili ulaganja u akcije, smatra pouzdanim jer garantuje povrat investicije
Za prosečnu porodicu u Srbiji, slanje deteta na fakultet često znači finansijski problem. Školarina, stan, hrana i prevoz mogu premašiti čak i godišnju zaradu jednog roditelja
Poskupljenje na pumpama je neizbežno, a sa njime u paru idu i ona na rafovima u prodavnicama. Da li će poskupeti hrana i očekuju li nas nepovoljniji krediti?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
