Izreka „što južnije, to tužnije” deluje kao prikaz surove realnosti ukoliko uporedimo prosečne plate u Srbiji. Dok se na jugu radi za 64.000 mesečno, u beogradskim opštinama prosek ide i do 170.000 dinara
U Srbiji najviše zarađuju IT-evci, oko 2400 evra neto, a najmanje kuvari i konobari, oko 480 evra.
U beogradskoj opštini Stari grad prosečna zarada, na primer, iznosi skoro 1500 evra neto, a najmanja se beleži u Jablaničkoj oblasti, u Bojniku, oko 550 evra neto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prenosi Nova ekonomija.
Na nivou države, prosečna neto plata u avgustu ove godine je bila 96.649 dinara, dok je bruto iznosila 133.591 dinara.
Bogati sever, siromašni jug
Prosečna zarada iznosila je 75.575 dinara – što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa, a druga polovina preko tog iznosa.
Po regionima, sever prednjači sa prosečnom platom od 148.322 dinara bruto, dok je u neto vrednosti to 107.430 dinara.
U „bogatom severu“, glavne pozicije nose Beograd sa prosečnom neto platom od 121.145 dinara, kao i Vojvodina sa 91.575 neto.
U Vojvodini je na prvom mestu po zaradi Novi Sad, sa prosečnom neto zaradom od 113.156 dinara.
Jug Srbije prosečno mesečno zaradi 82.446 dinara neto.
Na jugu nema preterane razlike među regionima, te je tako Šumadija i Zapadna Srbija u avgustu imala prosečnu platu od 81.792 dinara, dok su radnici u Južnoj i Istočnoj Srbiji zarađivali 83.292 dinara neto.
Porast zarade u odnosu na 2023.
U Beogradu je najveća plata bila u Starom gradu i iznosila 170.304 dinara.
Najmanja zarada u avgustu je bila u Jablaničkoj oblasti, u Bojniku, gde su radnici u proseku primali samo 64.355 dinara.
Posmatrajući širu sliku, na nivou cele zemlje, bruto zarade su do avgusta ove godine u odnosu na isti period prošle nominalno porasle za 14,7 odsto, odnosno 9,3 odsto realno (kad se odbije inflacija), dok je prosečna neto zarada veća za 14,6 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada u Srbiji nominalno je veća za 12,2 odsto, a realno za 7,6 odsto.
Izvor: Nova ekonomija
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
