Poznata čokolada, koja je nekada težila 100 grama, sada ima samo 90, a cena je porasla sa 1,49 na 1,99 evra. Nemačko udruženje potrošača ovu praksu je proglasilo najbezočnijom obmanom.
„To je obmana koja se zove šrinkflacija. To ne rade samo prodavci, već i proizvođači – smanjuju količinu proizvoda, a u dogovoru sa prodavcima cenu ostavljaju istom ili je povećavaju. Poskupljenje, koje potrošači često i ne primete, jedan je od najčešćih vidova obmane. Drugi čest problem je nesaobraznost proizvoda, gde trgovci uglavnom odbijaju reklamacije“, ističe za „RTS“ Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“.
Sitna slova na poleđeni
Osim čokolade, najčešći primeri ovakve prakse su brašno, kafa i kućna hemija. Potrošači se žale da, recimo, u pakovanju omekšivača više nema 2,2 litra već 1,5, a cena je ostala ista. Nova količina je označena sitnim slovima na poleđini pakovanja, pa mnogi to i ne primete, već kupuju po navici.
Prema Zakonu o zaštiti potrošača, prodavac je odgovoran ako promena na proizvodu nije jasno naznačena, jer potrošač reklamaciju može da uputi samo onome od koga je proizvod kupio.
Udruženja za zaštitu potrošača najčešće osluškuju žalbe, ukazuju na probleme i sugerišu prodavcima šta da promene kako kupci ne bi bili oštećeni.
„Kao trgovinski lanac, naša je uloga da sve izmene jasno i transparentno istaknemo na mestu prodaje. Posebno vodimo računa o tome da cena po jedinici mere bude vidljiva, kako bismo potrošačima olakšali poređenje i omogućili informisanu kupovinu“, kaže Gorana Labudović Milosavljević, vlasnica jednog maloprodajnog objekta.
Gavrilović ističe da su od Ministarstva trgovine tražili da uvede propis kojim bi trgovci i proizvođači bili obavezani da, ukoliko smanje gramažu proizvoda, obavezno promene izgled ambalaže ili jasno upozore potrošače na smanjenje količine.
Nepravično i zakonito
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, napominje da su poslovne prakse često nepravične, ali zakonite, što dovodi do toga da građani budu emotivno revoltirani.
„Nedavno je bojkot određenih prodavnica bio jedini način borbe. Imamo veliki prostor za potrošačku edukaciju jer smo u mehanizmu agresivne kapitalističke prodaje. Kada bi potrošači kolektivno ignorisali određenog proizvođača zbog nefer odnosa, to bi imalo efekta“, smatra Uzelac.
Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije dodaje da moramo da shvatimo da kupovina više nije jednostavna stvar, već treba da bude promišljena odluka.
„Potrebno je da poredimo cene i pravimo spisak pre odlaska u prodavnicu – tako štedimo novac i koristimo snagu potrošača“, kaže Nikolić.
U Srbiji postoje udruženja za zaštitu potrošača koja se finansiraju iz sopstvenih izvora, ali i ona koja dobijaju sredstva od države. U oba slučaja, cilj je isti – da potrošači ne budu obmanuti i da budu informisani o svojim pravima.
Izvor: RTS
