Sastanak predstavnika deset udruženja poljoprivrednih proizvođača iz Srbije i resorne ministarke Jelene Tanasković održan je danas u Vladi Srbije.
Poljoprivrednici su tražili ovaj sastanak kako bi razmotrili zahteve koje su ranije izneli i razgovarali o potencijalnim rešenjima aktuelnih problema sa kojima se susreću uoči prolećne setve.
Teme sastanka bile su dugovanja poljoprivrednika prema Fondu za penziono i invalidsko osiguranje (PIO), problemi oko upisa parcela u e-Agrar, rešenja o pasivnom statusu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, uvođenje kreditne linije za poljoprivredne kredite sa jedan odsto kamate i pojedinosti isplate drugog dela subvencije po hektaru koja se izdaje kroz sertifikovano seme i drugo.
Poljopriredni proizvođači imaju problem sa prijavljivanjem obradivih površina u e-agrar zbog dobijanja subvencija po hektaru jer se status pojedinih parcela ne poklapa sa podacima u katastru i na satelitskom snimku.
Poljoprivrednici su tražili 30 dana za ispravku greške koja može nastati zbog prijavljivanja obradivih parcela u e-agrar, jer ne znaju da li da se rukovode stanjem u realnosti ili u katastru.
Iz Ministarstvo poljoprivrede je prethodno rečeno da će za pogrešne podatke kazniti gazdinstva stavljanjem u „pasivan“ status, što znači da nekoliko godina neće moći da dobiju subvencije po hektaru.
Kompromisno rešenje na stolu
Nedeljko Savić iz poljoprivrednog Udruženja “STIG” Požarevac kaže za “Vreme” da su dobili potvrdu Minsistrarstva da ipak neće biti tako rigorozni.
“Pričali smo i o nekim nenamernim greškama, kao što je brza implementacija agrara. Neki ljudi jednostavno nisu uspeli da se snađu. Ministarska je pokušala da nam kaže da mi pokušavamo da zaštitimo neke zloupotrebe, ali nama apsolutno to nije bio cilj nijednog trenutka”, kaže Savić.
Kako kaže Savić, iz Ministarstva su rekli da će pojedini poljoprivrednici dobiti opomenu za pogrešno unete podatke i da će moći putem žalbe da obrazlože zašto je nešto propušteno ili pogrešno odrađeno.
Još uvek ne postoji nijedno rešenje o pasivnom statusu, ali postoji 620 zapisnika poljoprivrednih inspektora gde je utvrđena nepravilnost.
“Videćemo kako će to biti u praksi”, dodaje Savić.
Kada je reč o obavezama prema PIO fondu poljoprivrednici su ukazali smo na to da oni nisu preduzetnici.
“Uvek smo gurani u obaveze za penziono i socijalno davanje, samo na osnovu toga što su neki imali zemljište u vlasništvu.
Država je dozvolila da neko ima milionske dugove, jer se desilo da ne oplate za jednu godinu, a onda držvava dozvoli da ne plaćaju deset godina i sad treba da plate dugovanja za neke benefit koje nisu ni imali svo to vreme. Oni nisu imali overenu zdrvastvenu knjižicu jer su bili u blokadi.
Mi smo sada tražili da taj deo duga uđe u reprogram i da se otpiše cela kamata”, kaže Savić.
Sastanku prisustvovali predstavnici udruženja „Novoseljanski paori“, Udruženja odgajivača goveda rase Limuzin, Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, zatim Saveza Banata, udruženja „Šumadija i pomoravlje“, kao i „Dolovački paori“, Udruženja poljoprivrednika Aradac, Udruženja „Stig“ Požarevac i Udruženja za spas i opstanak stočara zapadne Srbije.
Slab uticaj na politiku Ministarstva poljoprivrede
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić rekao je povodom nezdovoljstva poljoprivrednika Srbije ispunjenjem zahteva posle protesta prošle jeseni i današnjim nastavkom pregovora u Vladi Srbije, da su udruženja mnogobrojna i rascepkana i da imaju slab uticaj na politiku Ministarstva poljoprivrede, izuzimajući pčelare koji se sada povezuju i na nivou Evrope.
„I prethodni režimi, a posebno aktuelni, nisu primenjivali odredbu iz Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju o izdvajanju pet odsto ukupnih poreskih prihoda u budžet poljoprivrede, pa je od 2013. do 2023. godine poljoprivrednicima zakinuto više od 1,2 milijarde evra. Sredstva IPARD-a EU su donacije i ne mogu se računati u agrarni budžet države, osim 25 odsto koje je Srbija obavezna da doda tim sredstvima“, rekao je Ševarlić za Betu.
