Rast cene goriva: Treba li na vreme da punimo rezervoare?

Cene sirove nafte na globalnom tržištu naglo su skočile u petak (13. jun) za oko 10 odsto, usled novog sukoba Izraela i Irana.

Nameće se pitanje da li će ovaj rat dovesti do rekordnih maloprodajnih cena nafte i naftnih derivata kao što se to desilo 2022. kada je počela invazija Rusije na Ukrajinu i treba li praviti zalihe.

Sagovornici „Vremena” smatraju da nema potrebe za tim, oni ne očekuju da će cene otići u nebo.

Ne postoje indicije da će cene da skoče kao 2022.

Da ovo nije prvi put da se beleži nagli porast cena iz psiholoških razloga i da se narednog dana ne dogodi ništa podseća za „Vreme” generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

„To je prva reakcija berze. Imate mnogo kupaca sirove nafte koji imaju obavezu ispunjenja dugoročnih ugovora, kupaca koji u tom momentu mogu da kupe veće količine sirove nafte dok ne vide šta će se desiti i oni su spremni da plate koji dolar više i da dođe do nekog povećanja u tom danu”, pojašnjava Mićović.

A na to kako će se dalje cene kretati treba sačekati koji dan.

„Ukoliko se nagli skok cene sirove nafte bude kompenzovao u narednim danima smanjenjem, najverovatnije se neće osetiti u ceni goriva, ali ako se bude uspostavio trend rasta i ako on potraje, onda će se sigurno odraziti na cene naftnih derivata”, dodaje Mićović.

Kaže da je „jutros (16. jun) počela trgovina na Dalekom istoku” i da nema ni blizu takvog eruptivnog skoka kakav se desio u petak.

„Dok god se sirova nafta iz Irana izvozi, a sva ova ratna dejstva nisu uticala na izvoz sirove nafte iz te zemlje, do tada ni Iran neće posezati za nekim radikalnim merame, kao što bi bila blokada brodova koji izvoze naftu, a to je blokada Ormunskog moreuza. Blokada tog moreuza blokirala bi i izvoz iz najveće iranske luke, pa bi ta mera njima samima nanela štatu”, dodaje generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Skok cene sirove nafte i poskupljenje goriva na pumpama

Cena sirove nafte utiče na maloproedajnu cenu i kada raste i kada pada, ali to niti je brz proces, niti je tako direktan u oba smera, a na maloprodajnu cenu utiču i drugi faktori.

„Između tržišta sirove nafte postoji i tržište derivata nafte na koje utiče više parametara, ne samo cena sirove nafte, kao što su sezonske kotacije benzina i dizela”, napominje Mićović.

Tako je prethodnih pet dana došlo do ozbiljnog rasta kotacije benzina i dizela, pa su, bez obzira na to što je dolar malo opao, cene naftnih derivata u Srbiji porasle za dva dinara.

„To je minimum da bi se očuvala vrednost robe koja se stavlja na tržište. S jedne strane sezonski uticaji, intenzivnija putovanja u junu, pa i veća potražnja. Čim je nešto veća potražnja od ponude, cene rastu. Kao i obrnuto”, dodaje Mićović.

Smanjenjem akciza može se smanjiti nagli rast cena

Da ne treba očekivati značajan porast cena nafete i njenih derivata, za „Vreme” kaže i stručnjak za energetiku Miodrag Kapor.

Objašnjava da mnogo toga ulazi u cenu goriva i ona u maloprodajnim objektima dosta kasni za onim što se dešava na svetskom tržištu.

Napominjući da su cene nafte i naftnih derivata u Srbiji među najvišima u regionu zbog visokih akciza, kaže da se smanjenjem akciza, ukoliko dođe do rasta, mogu nivelisati cene goriva.

„Mi imamo jedne od najviših akciza u regionu od oko 58 odsto, nešto malo manje na dizel, zbog toga je naše gorivo najskuplje u regionu. Akcizama se ta cena može nivelisati. I ako skoči cena, ona se može akcizama sniziti i da za građane u maloprodajnim objektima ostane gotovo ista. Naravno, to onda ima uticaja na budžet Srbije”, pojašnjava Kapor.

Na širem aspektu, cene ne bi trebalo da se značajno menjaju.

„Iako je cena nafte skočila najviše sada od skoka početkom sukoba u Ukrajini, ona je i dalje značajno manja od rekordnih cena koje su tada bile. Očekivanja su da bi u najgorem slučaju barel mogao da košta 90 dolara, ali to je vrlo upitno”, kaže sagovornik „Vremena”.

Cena na tržištu zavisi od ponude i potražnje i ona će fluktuirati, ali se ne očekuje neki značajan porast.

Ni Kapor ne očekuje blokadu Ormuskog moreuza, kojim prolazi više od 20 odsto svetske proizvodnje nafte.

„To nikome nije u interesu, zato Izrael i nije bombardovao te luke. Ne očekujem neki poremećaj što se tiče protoka naftnih derivata kroz taj moreuz. Ne očekuje se ni značajnijij privredni rast, posebno Kine, što znači da je smanjen inflatorni pritisak na cenu nafte, što je još jedan od razloga zašto ne bi trebalo očekivati značajniji porast cene, a sve se to odražava i na maloprodajnu cenu nafte u Srbiji”, zaključuje Kapor.

Podsetimo, maksimalnu cenu nafte i naftnih derivata na benzinskim stanicama u Srbiji određuje Vlada na nedeljnom nivou.