U Torinu je juče zvanično predstavljen Fijatov automobil na električni i hibridni pogon "grande panda" koji će se proizvoditi u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu. U Srbiji bi trebalo da košta oko 18.000 evra
Promocija modela „grande panda“ upriličena je na proslavi 125 godišnjice od nastanka italijanskog proizvođača automobila Fijat.
„Grande panda“, tvrdi kompanija, označava povratak brenda Fijat na globalno tržište, a novi automobil je razvijen na temelju tri ključna stuba: italijanskog dizajna, globalne platforme i lokalne relevantnosti.
U saopštenju se navodi da su održivost, inkluzivnost, jednostavnost i lepota vrednosti koje su oživele ovaj projekat, dok je dizajn inspirisan kultnom pandom iz osamdesetih godina prošlog veka.
Cena novog modela na električni pogon biće manja 25.000 evra, a portal „Vrele gume“ piše da bi električna „grande panda“ na srpskom tržištu mogla da košta oko 18.000 evra jer je država najavila subvencije za domaći model u visini od 7000 evra.
Zvanični podaci su da se „grande panda“ izdvaja od ostalih automobila u B segmentu zahvaljujući jedinstvenoj kompaktnosti koju omogućava njegova mala veličina – 3,99 metara dužine, 1,57 metara visine i 1,76 metara širine, a da je istovremno zbog dobre organizacije zapremine dovoljno prostran. Prtljažnik ima zapreminu od 361 litar, a ukupni kapacitet skladišnih pregrada smeštenih ispred suvozača je 13 litara.
Najavljeno je da će se u Kragujevcu proizvoditi i elektromobil na bazi novog Citroena C3, a serijska proizvodnja očekuje se krajem ove godine.
Testiranje od aprila
RTS je u aprilu bio dobio nezvanične potvrde su u Kragujevcu u toku testiranja prvog električnog automobila koji je proizveden u Srbiji jer fabrika poseduje pistu za probu novih automobila. Glavna sigurnosna ispitivanja – takozvani „kreš“ testovi vrše se u inostranstvu.
Da se fabrika u Kragujevcu sprema za serijsku proizvodnju „pande“ moglo se naslutiti i po tome što su radnici koji su bili na obuci u inostranstvu počeli da se vraćaju u Srbiju u nekoliko faza i što su odmah bili uključeni u poslove u vezi sa proizvodnjom novog automobila.
Izgradnja druge linije beogradskog metroa, iako najavljivana kao „projekt budućnosti“, nailazi na prve ozbiljne prepreke – eksproprijacija zemljišta u opštinama Novi Beograd i Zemun. Građani su zabrinuti zbog niskih naknada, nejasnih procedura i mogućih zloupotreba, dok vlasti tvrde da je reč o neophodnom koraku za razvoj grada
U Srbiju se uvoze ogromne količne mleka u prahu, ali se ono, umesto da završi kod proizvođača konditorskih proizvoda, rastvara u vodi i prodaje kao sveže mleko. Nije to jedina muka srpskih mlekara
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Rukovostvo Elektrdistribucije Srbije (EDS) je smislilo da potrošači od 1. juna sami prijave stanje brojila za struju. EDS će to raditi jednom u tri meseca. Nov sistem nije ni startovao, a već ima puno nedoumica
Vlada Srbije je bez ikakvog obrazloženja preusmerila više od 11 milijardi dinara sa infrastrukturnih, bezbednosnih i razvojnih projekata u budžetsku rezervu. Ovaj potez se poklapa sa najavama Aleksandra Vučića za povećanje penzija i plata. Stručnjaci upozoravaju na manjak transparentnosti i moguće zloupotrebe mehanizma budžetske rezerve
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
