Prijava stanja brojila – ko god ima uvedenu struju, moraće i ovaj posao da stavi na listu mesečnih zaduženja. Jer, radnici EDS-a više to neće raditi jednom mesečno, već svega četiri puta godišnje. Lista potencijalnih problema sa novim sistemom, u kom je EDS zamislio da građani rade njihov posao je duga, a među njima su i određene manjkavosti sa kojima će se suočiti sama elektrodistribucija.
1.Moraš da imaš aplikaciju
Da bi prijavili očitano brojilo, potrošači moraju da skinu aplikaciju preko telefona, što podrazumeva da moraju da imaju pametni telefon.
Podatak, da je u Srbiji je u 2022. godini registrovano čak 9,73 miliona aktivnih korisnika mobilnih mreža, kao i da je to porast od milion u odnosu na godinu dana ranije, trebalo bi da ukazuje na to da – problema nema, da Srbi znaju šta je aplikacija.
Ipak, osnovne digitalne veštine ima svega 33 odsto građana Srbije, što je znatno ispod proseka u Evropskoj uniji, a manje ima samo Rumunija, podaci su evropske agencija za statistiku Eurostat. Takođe, verovatno određeni broj ljudi u Srbiji mobilni telefon ima, ali onaj najprostiji, preko kojeg znaju samo da pozovu ili pošalju poruku.
Tako da, teško će EDS nekim potrošačima objasniti i kako da očitaju struju, a kamoli kako da skinu aplikaciju i unesu te podatke. Pogotovo starijem stanovništvu i pogotovo što se zna da Srbi važe za jednu od najstarijih nacija, odnosno da imamo više starog nego mladog stanovništva.
Direktorka „Elektrodistribucije Srbije“ Biljana Komnenić, kaže da je EDS u proteklom periodu radio na aplikaciji za mobilne telefone i da se već prijavilo 220.000 potrošača.
Poređenja radi, u Srbiji ima ukupno 3,7 miliona brojila, koje treba svakog meseca očitati. Ova brojka od 220.000 potrošača koji znaju da koriste aplikaciju, zapravo je minorna.
2. Šta je skuplje – radnici brojači ili radnici u kol centru
Ispostavlja se da 3,5 miliona ljudi ne zna da koristi aplikaciju, ili je barem još nije skinulo. EDS je ponudio za njih rešenje.
„Građani mogu da se prijave za pomoć i na EDB putem mejla i na broj telefona 0800 360 300, to je broj kontakt centra koji počinje sa radom 1. juna, ili mogu u svakoj distribuciji da predaju papir sa očitanim stanjem“, rekla je Komnenović.
Zanimljivo je zamisliti kako izgleda taj kol centar na koji se, u prvih nekoliko dana svakog meseca, kada bi očitavanje verovatno trebalo prijaviti, javi 3,5 miliona ljudi. Ili dođu do šaltera EPS-a da dostave papir o potrošnji. Pogotovo što je EDS, baš zbog uštede radnih mesta, imao akciju zatvaranja šaltera po manjim mestima u Srbiji.
Postavlja se pitanje – šta im je jeftinije, da plate ljude koji će da očitavaju brojila ili ljude koji će da se javljaju na milione poziva potrošača.
Najbolje bi verovatno bilo napraviti kol centar koji će ljudima da objasni kako sve funkcioniše da bi oni dugoročno mogli sami da očitavaju brojila i unose podatke preko aplikacije. Ali, ukoliko se vratimo na podatak o digitalnoj pismenosti u Srbiji, rad u ovom kol centru bio bi potencijalno za beneficirani radni staž.
Na stranu što se posao očitavanja brojila već godinama dodeljuje privatnim firmama, koje sada možda žele i da uštede. Ipak, ako se pogleda koje će sve probleme ovo izazvati EDS-u, veliko je pitanje – ko će da plati taj kol centar?
3. Što baš kod nas
Kritičari kažu da je ovo presedan i da niko nighde sam sebi ne očitava brojila. Ipak, novi način je u skladu sa evropskom praksom gde postoje različiti periodi očitavanja, navode stručnjaci.
„U Nemačkoj, Austriji, Belgiji se brojila očitavaju jednom godišnje, a za svaki mesec se određuje akontacija. Francuska je negde na pola, očitavanje potrošnje vrši se na šest meseci“, rekao je Željko Marković, stručnjak za energetiku Udruženja energetičara.
4. Strah od neplaćanja
Mnogi građani, sa kojima je redakcija „Vremena” razgovarala, kažu da ne znaju kako će plaćati struju, šta treba da urade, kako treba da urade, a najbitnije – koliko treba da plate.
Pitanje je i šta će se dogoditi sa popustom od pet odsto, za rano plaćanje računa za električnu energiju, koji koristi čak 65 odsto građana, pogotovo najsiromašnijih. Koji, logično, ponajpre i nemaju pametni mobilni telefon i ne znaju da ga koriste.
5. Nešto se tu muti
Stranka Srbija centar je optužila EPS da izbegava da račun za struju učini transparentnim.
„Umesto da račun za struju izmeni tako da bude jasan svima koji ga plaćaju, EPS upućuje građane na sajt Agencije za energetiku da se tamo snalaze gde i kako je to određeno. Građani treba da imaju jasno prikazan račun koji plaćaju, a ne da po sajtovima Agencije ili nadležnog ministarstva traže metodologije i tarife pomoću kojih su izračunati iznosi na njihovim računima“, upozorava Resorni odbor za energetiku Srbija centra.
EPS je negirao navode ove stranke, uz obrazloženje da je račun za električnu energiju apsolutno transparentan i da su na njemu detaljno objašnjene sve stavke.
U saopštenju EPS navodi da im nisu jasni ni motivi niti „uporni pokušaji nestručnih pojedinaca koji populistički, širenjem neistinitih informacija žele da uznemiravaju jasnost, sakupljaju političke poene i na taj način žele da uruše ugled najvažnije i najveće srpske energetske kompanije“.
Ipak, srpski račun za struju gotovo niko ne zna da rasčevija. Na njemu su brojne stavke, a mnoge su laicima potpuno nerazumljive. Pored potrošnje, tu je i trošak obračunske snage i tarifa garantovanog snadbevača. Na spisku je i naknada za pristup sistemu, naknada za podsticaj povlašćenih potrošača, kao i deo za podsticanje energetske efikasnosti. Poslednje dve naknade su uvedene kako bi EPS plaćao proizvođačima zelene energije, koji proizvode kilovate iz obnovljivih izvora. Potrošači plaćaju i akcize i pdv i taksu za javni servis. Da je sve ovo malo kome jasno, pokazuje i činjenica da EPS na svom sajtu ima objašnjenje i uputstvo za čitanje računa.
To što je račun nerazumljiv, potrošačima možda i ne bi smetalo. Problem je što se vlast hvali da Srbiju ima jednu od najjeftinijih struja u Evropi. Ipak, ono što EPS računa jeste cena samo struje, bez svih ovih dodatnih taksi i naknada. Kada se one dodaju, električna energija iz srpskih kopova nije uopšte među najpovoljnijima.
