Srbija će morati da kupi celokupni udeo Gazproma u Naftnoj industriji Srbije. Ipak, pitanje je da li će izlazak ruskog kapitala iz NIS-a pratiti i udaljavanje uticaja Moskve iz Beograda
Jedno je jasno – Rusija mora potpuno da izađe iz vlasništva u Naftnoj industriji Srbije.
Ova promena će se dogoditi do kraja februara, barem prema izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ostaje da se vidi kako će Srbija da reši celokupan problem vlasništva sa Gaspromom i na koji način će otkupiti ruski deo.
Iako je Vučić nekoliko puta pomenuo da Amerikanci moraju da odobre sve oko kupoprodaje NIS-a, energetičar Miodrag Kapor za „Vreme“ kaže da su „Srbiji sada veći problem ruski interesi“.
„Amerika neće ulaziti u to da li će Srbija i na koji način da isplati ruskoj strani novac“, kaže Kapor. „U Vladi Srbije su sada zabrinuti jer su veoma bliski sa Ruskom Federacijom, pa se oni sada oko NIS-a ne bore za srpski, već za ruski uticaj.“
Posledice američkih sankcija, dodaje Kapor, već su počele, „pa su Amerikanci već zamrzli određena sredstva NIS-a“.
U ovoj energetskoj i privrednoj, ali prvenestveno političkoj razmeni, Srbija, misli on, neće dobiti ništa dodatno.
„Amerika već ulaže ogromni novac, Srbija treba da pokaže da to ceni sad“, misli eneregtičar.
Među ekonomskim opcijama za kupovinu NIS-a koje Srbija sada ima, rekao je ranije za „Vreme“, Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, su mogućnost da Srbija otkupi sve akcije od Gazproma i bude vlasnik 100 odsto NIS-a, kao i neprijateljsko preuzimanje. Ipak, tu je i potencijalni „džentlmenski dogovor“.
„Možda Rusi pristanu da im mi platimo, a da nam novac posle vrate i povrate vlasništvo, kada se ukinu sankcije i prođe rat“, rekao je Savić.
Šta tvrdi Vučić
Naftna industrija Srbije će moći da redovno posluje, ali sa planom vlasničke transformacije mora da se krene odmah i on mora da bude odobren od strane Sjedinjenih Država, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 10. januara.
On je istakao da je reč „o najtežim sankcijama koje pogađaju jednu kompaniju u Srbiji“.
„Traži se potpuni izlazak ruskog kapitala i interesa iz NIS-a. Kompanija će moći da redovno posluje, ali sa planom vlasničke transformacije moramo da krenemo odmah i on mora da bude odobren od strane Sjedinjenih Država. Za sve operacije imaćemo 45 dana, zaključno sa 25. februarom. Do tada moramo da završimo sve sa Rusijom, imamo prostora do 12. marta jedino još finansijsku transkaciju da produžimo, ali i to mora da bude odobreno od Ministarstva finansija SAD“, rekao je predsednik Srbije.
Prethodno je Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija dodala NIS na listu sankcija usmerenih protiv kompanije Gaspromnjeft i Rusije.
Sankcije se uvedene protiv 180 brodova, desetina trgovaca, dve velike naftne kompanije i nekih rukovodilaca u ruskom naftnom sektoru, navodi se u dokumentu.
U odluci se navodi da se sankcije NIS-u uvedene zbog povezanosti sa Gaspromnjeftom.
Najveći akcionar NIS-a je Gazpromnjeft, koji drži 50 odsto vlasništva kompanije, dok 6,15 odsto pripada njegovoj majci-kompaniji Gazpromu.
Za Srbiju se kao osnovni problemi ističu snabdevanje naftom i problemi sa Rafinerijom i Petrohemijom i drugim gigantima, što će direktno uticati na našu ekonomiju.
Srbija je formirala dva tima za pregovore, kao i Kordinaciono telo za snabdevanje naftom.
Kako ćemo kupiti prodat NIS
Energetičar Miodrag Kapor je ranije za „Vreme“ rekao da je „veliki deo opozicije u Srbije, zavistan od odnosa sa Rusijom“.
„Zato je moguće da će Rusi biti kooperativni na površini“, dodao je Kapor.
Jedna od opcija je da će se, dodaje on, ponašati kao u slučaju prodaje srpskog oružja Ukrajini, kada su se ponašali kao da to ne vide.
Ipak, sigurno je, misli Kapor, da će tražiti nešto za uzvrat. „Možda će reći – evo vam deo NIS-a koji vam je potreban, ali postavite našeg čoveka.“
Zato bi, kaže Kapor, najbolje za NIS i Srbiju bilo da na čelo kompanije, posle preuzimanja, dođe profesionalni menadžment, a ne da Vlada dobije priliku da postavi „srpsko-ruskog direktora“.
Još treba imati u vidu i manjinske akcionare, jer njih niko nije pitao šta oni žele.
Nastavnici i učitelji širom Srbije šokirani su umanjenjem februarske zarade, pri čemu su neki na račun dobili svega nekoliko stotina dinara. Pravnici tvrde da ne postoji zakon koji bi omogućio potpunu obustavu isplate plata
„Toliko sunce peče da se onesvestiš“ – ovako je svedočila jedna radnica koja se bavi sezonskim poslovima za Inicijativu A 11. U kakvim uslovima rade sezonski radnici? Šta im je zakonom garantovano, a šta nedostaje?
Iako mnogi veruju da u svojim kuhinjama imaju pravi med, istraživanja pokazuju da je tržište preplavljeno falsifikatima. Kako prepoznati lažni med i zbog čega je on toliko prisutan
U poslednjem kvartalu 2024, najveći rast zabeležen u sektoru smeštaja i ishrane, dok su poljoprivrdnici beleže deficit. Najbolje ide IT sektoru
Građani su masovno zatvarali račune u Direktnoj banci, ali se nakon godinu ili dve ispostavilo - da račun uopšte nije zatvoren. Ova banka je samo jedna od nekoliko koje su primenjivale ovu metodu kako bi podigle svoj portfolio kada su se prodavale
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Videli su Beograd u subotu policajci, videli su ga vojnici. Videli su Beograd članovi Srpske napredne stranke. Video ga je i Ivica Dačić. I više ništa nije isto
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
