Srbija će morati da kupi celokupni udeo Gazproma u Naftnoj industriji Srbije. Ipak, pitanje je da li će izlazak ruskog kapitala iz NIS-a pratiti i udaljavanje uticaja Moskve iz Beograda
Jedno je jasno – Rusija mora potpuno da izađe iz vlasništva u Naftnoj industriji Srbije.
Ova promena će se dogoditi do kraja februara, barem prema izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ostaje da se vidi kako će Srbija da reši celokupan problem vlasništva sa Gaspromom i na koji način će otkupiti ruski deo.
Iako je Vučić nekoliko puta pomenuo da Amerikanci moraju da odobre sve oko kupoprodaje NIS-a, energetičar Miodrag Kapor za „Vreme“ kaže da su „Srbiji sada veći problem ruski interesi“.
„Amerika neće ulaziti u to da li će Srbija i na koji način da isplati ruskoj strani novac“, kaže Kapor. „U Vladi Srbije su sada zabrinuti jer su veoma bliski sa Ruskom Federacijom, pa se oni sada oko NIS-a ne bore za srpski, već za ruski uticaj.“
Posledice američkih sankcija, dodaje Kapor, već su počele, „pa su Amerikanci već zamrzli određena sredstva NIS-a“.
U ovoj energetskoj i privrednoj, ali prvenestveno političkoj razmeni, Srbija, misli on, neće dobiti ništa dodatno.
„Amerika već ulaže ogromni novac, Srbija treba da pokaže da to ceni sad“, misli eneregtičar.
Među ekonomskim opcijama za kupovinu NIS-a koje Srbija sada ima, rekao je ranije za „Vreme“, Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, su mogućnost da Srbija otkupi sve akcije od Gazproma i bude vlasnik 100 odsto NIS-a, kao i neprijateljsko preuzimanje. Ipak, tu je i potencijalni „džentlmenski dogovor“.
„Možda Rusi pristanu da im mi platimo, a da nam novac posle vrate i povrate vlasništvo, kada se ukinu sankcije i prođe rat“, rekao je Savić.
Šta tvrdi Vučić
Naftna industrija Srbije će moći da redovno posluje, ali sa planom vlasničke transformacije mora da se krene odmah i on mora da bude odobren od strane Sjedinjenih Država, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 10. januara.
On je istakao da je reč „o najtežim sankcijama koje pogađaju jednu kompaniju u Srbiji“.
„Traži se potpuni izlazak ruskog kapitala i interesa iz NIS-a. Kompanija će moći da redovno posluje, ali sa planom vlasničke transformacije moramo da krenemo odmah i on mora da bude odobren od strane Sjedinjenih Država. Za sve operacije imaćemo 45 dana, zaključno sa 25. februarom. Do tada moramo da završimo sve sa Rusijom, imamo prostora do 12. marta jedino još finansijsku transkaciju da produžimo, ali i to mora da bude odobreno od Ministarstva finansija SAD“, rekao je predsednik Srbije.
Prethodno je Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija dodala NIS na listu sankcija usmerenih protiv kompanije Gaspromnjeft i Rusije.
Sankcije se uvedene protiv 180 brodova, desetina trgovaca, dve velike naftne kompanije i nekih rukovodilaca u ruskom naftnom sektoru, navodi se u dokumentu.
U odluci se navodi da se sankcije NIS-u uvedene zbog povezanosti sa Gaspromnjeftom.
Najveći akcionar NIS-a je Gazpromnjeft, koji drži 50 odsto vlasništva kompanije, dok 6,15 odsto pripada njegovoj majci-kompaniji Gazpromu.
Za Srbiju se kao osnovni problemi ističu snabdevanje naftom i problemi sa Rafinerijom i Petrohemijom i drugim gigantima, što će direktno uticati na našu ekonomiju.
Srbija je formirala dva tima za pregovore, kao i Kordinaciono telo za snabdevanje naftom.
Kako ćemo kupiti prodat NIS
Energetičar Miodrag Kapor je ranije za „Vreme“ rekao da je „veliki deo opozicije u Srbije, zavistan od odnosa sa Rusijom“.
„Zato je moguće da će Rusi biti kooperativni na površini“, dodao je Kapor.
Jedna od opcija je da će se, dodaje on, ponašati kao u slučaju prodaje srpskog oružja Ukrajini, kada su se ponašali kao da to ne vide.
Ipak, sigurno je, misli Kapor, da će tražiti nešto za uzvrat. „Možda će reći – evo vam deo NIS-a koji vam je potreban, ali postavite našeg čoveka.“
Zato bi, kaže Kapor, najbolje za NIS i Srbiju bilo da na čelo kompanije, posle preuzimanja, dođe profesionalni menadžment, a ne da Vlada dobije priliku da postavi „srpsko-ruskog direktora“.
Još treba imati u vidu i manjinske akcionare, jer njih niko nije pitao šta oni žele.
Prema rečima Gorana Rogljića, dekana Hemijskog fakulteta, osnovne profesorske plate na Univerzitetu u Beogradu ne prelaze 136.000 dinara. Rogljić je zatražio da predsednik Vučić objasni na koje se fakultete odnose njegove tvrdnje o platama od 520.000 dinara
Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo nastavak subvencionisanja kupovine električnih vozila, a posebna pažnja biće posvećena modelu Fiat Grande Panda. Građani i firme moći će da apliciraju za državnu pomoć od februara, dok je rok za podnošenje zahteva 31. oktobar
Rusiji su američke kompanije platile 1,2 milijarde dolara poreza na dobit 2023. godine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je 11. januara dobio obaveštenje Azerbejdžana da Srbija "zbog više sile" ne može više da računa na dnevne isporuke od 1,7 miliona kubnih metara gasa. „Viša sila“ se dogodila dan nakon što je Amerika uvela sankcije NIS-u
Izveštaj o reviziji poslovanja Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) koji je objavila Državna revizorska institucija (DRI) ukazuje na brojne nepravilnosti u radu ove institucije
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju
Sada je red i na vas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
