U četvrtak je održan prvi sastanak za utvrđivanje minimalne cene rada. Predstavnici sindikata traže da najniža plata bude veća od 60.000, dok su poslodavci predložili povećanje koje je ispod deset odsto. Cifra koju Vučić najavljuje je između 51.000 i 52.000 dinara
U četvrtak je održan prvi sastanak za utvrđivanje minimalne cene rada, kome su prisustvovali predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva za rad, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije. Pošto su očekivanja isuviše različita, planirano je da se pregovori nastave 19. avgusta.
Savez samostalnih sindikata Srbije zahtevao je da minimalac bude oko 62.000 dinara, Nezavisnost traži da bude veći od 60.000 dinara, dok prema rečima sindikalaca poslodavci nude povećanje od oko osam odsto, odnosno da minimalac bude oko 50.000 dinara.
Pregovori o minimalcu mogu da traju najkasnije do 15. septembra, a ukoliko se do tada ne postigne dogovor o minimalnoj ceni rada za narednu godinu, određuje ga Vlada.
Šta žele poslodavci, a šta država
Izvršni sekretar UGS „Nezavisnost“ i član pregovaračkog tima Miloš Miljković kaže za Novu ekonomiju da su predstavnici države na sastanak izašli samo sa parametrima i analizama na kojima će temeljiti svoj predlog, ali da nisu izneli konkretnu cifru.
Sindikati: Besmisleno je da minimalac bude ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe
„Mi za sada imamo samo izjave predsednika (Aleksandra Vučića) koji je rekao 52.000 dinara, ali zvanično na sastanku nismo dobili konkretne predloge koliko bi to povećanje naredne godine trebalo da bude“, kaže Miljković.
On je naveo i da su poslodavci predložili da minimalac raste 7 do 8 procenata (do 51.000 dinara), ali je, po njegovoj oceni, taj predlog nerealan i manje je i od onoga što država „nezvanično“ nudi.
„Poslodavci su imali neku svoju analizu na kojoj su temeljili svoj predlog. Oni su, na primer, predložili da rast minimalca naredne godine bude rast BDP-a plus rast inflacije što mu dođe na ispod deset odsto“, rekao je on.
Kupovna moć u Srbiji među najnižima u EU
Sindikat Nezavisnost je na osnovu izvršenih analiza na jučerašnjem sastanku predložio da iznos minimalne zarade za 2025. godinu bude veći od 60.000 dinara navodeći da je to jedini opravdani predlog. I predlog Saveza samostalnih sindikata Srbije je da u narednoj godini minimalac iznosi 61.858 dinara.
Iz sindikata Nezavisnost kažu da se u odnosu na sve zemlje članice EU i zemlje kandidate koje imaju institut minimalne zarade, Srbija po standardu kupovne moći, mereno u odnosu na minimalnu zaradu za mesec jul 2024. godine, nalazi na samom dnu liste.
„Iz države su nam navodili podatke Eurostata da smo najbrža rastuća ekonomija, ali zanemarili su podatak istog Eurostata da je kupovna moć u Srbiji u odnosu na sve zemlje članice EU i kandidate, koji imaju uspostavljen institut minimalne zarade, veoma mala“, rekao je Miljković.
„Nalazimo se na dnu liste, iza nas su samo Makedonija i Albanija“, rekao je on.
Sa druge strane, oni koji su najmanje spremni da se to promeni, jesu poslodavci.
Oko 35 odsto poslodavaca nije spremno za rast minimalne cene rada, od kojih njih 47 odsto ukazuje da bi povećanje uticalo na smanjenje broja zaposlenih.
Procenjuje se da u Srbiji između 200.000 i 250.000 građana prima minimalnu zaradu.
Izvor: Nova ekonomija
Dok cene pšenice i uljarica na svetskim berzama padaju, troškovi goriva i đubriva rastu, stavljajući proizvođače pred ozbiljan finansijski pritisak. Kombinacija tržišnih i geopolitičkih faktora ponovo preti lancu snabdevanja hranom
Vajber planira da uskoro uvede mogućnost novčanih transakcija u Srbiji preko ove aplikacije
Podaci Narodne banke Srbije za februar pokazuju promene u kamatnim stopama za kredite. Koliko su krediti skuplji
Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu, a promet na domaćem tržištu je 49 miliona evra. Srpski izvozni adut je kraljica cveća - ruža
Stare gume i bojlere recikleri u Srbiji ne žele da preuzimaju, jer su nove državne podsticaje nazvali „apsurdnim“, a za mnoge od njih kažu da nisu ni u skladu sa zakonom
Ovo je test za izbore koji dolaze. Teško da će danas, u ovakvim uslovima, SNS izgubiti. Jedna opština bila bi veliki uspeh. Ali pad glasova je siguran
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
