U četvrtak je održan prvi sastanak za utvrđivanje minimalne cene rada. Predstavnici sindikata traže da najniža plata bude veća od 60.000, dok su poslodavci predložili povećanje koje je ispod deset odsto. Cifra koju Vučić najavljuje je između 51.000 i 52.000 dinara
U četvrtak je održan prvi sastanak za utvrđivanje minimalne cene rada, kome su prisustvovali predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva za rad, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije. Pošto su očekivanja isuviše različita, planirano je da se pregovori nastave 19. avgusta.
Savez samostalnih sindikata Srbije zahtevao je da minimalac bude oko 62.000 dinara, Nezavisnost traži da bude veći od 60.000 dinara, dok prema rečima sindikalaca poslodavci nude povećanje od oko osam odsto, odnosno da minimalac bude oko 50.000 dinara.
Pregovori o minimalcu mogu da traju najkasnije do 15. septembra, a ukoliko se do tada ne postigne dogovor o minimalnoj ceni rada za narednu godinu, određuje ga Vlada.
Šta žele poslodavci, a šta država
Izvršni sekretar UGS „Nezavisnost“ i član pregovaračkog tima Miloš Miljković kaže za Novu ekonomiju da su predstavnici države na sastanak izašli samo sa parametrima i analizama na kojima će temeljiti svoj predlog, ali da nisu izneli konkretnu cifru.
Sindikati: Besmisleno je da minimalac bude ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe
„Mi za sada imamo samo izjave predsednika (Aleksandra Vučića) koji je rekao 52.000 dinara, ali zvanično na sastanku nismo dobili konkretne predloge koliko bi to povećanje naredne godine trebalo da bude“, kaže Miljković.
On je naveo i da su poslodavci predložili da minimalac raste 7 do 8 procenata (do 51.000 dinara), ali je, po njegovoj oceni, taj predlog nerealan i manje je i od onoga što država „nezvanično“ nudi.
„Poslodavci su imali neku svoju analizu na kojoj su temeljili svoj predlog. Oni su, na primer, predložili da rast minimalca naredne godine bude rast BDP-a plus rast inflacije što mu dođe na ispod deset odsto“, rekao je on.
Kupovna moć u Srbiji među najnižima u EU
Sindikat Nezavisnost je na osnovu izvršenih analiza na jučerašnjem sastanku predložio da iznos minimalne zarade za 2025. godinu bude veći od 60.000 dinara navodeći da je to jedini opravdani predlog. I predlog Saveza samostalnih sindikata Srbije je da u narednoj godini minimalac iznosi 61.858 dinara.
Iz sindikata Nezavisnost kažu da se u odnosu na sve zemlje članice EU i zemlje kandidate koje imaju institut minimalne zarade, Srbija po standardu kupovne moći, mereno u odnosu na minimalnu zaradu za mesec jul 2024. godine, nalazi na samom dnu liste.
„Iz države su nam navodili podatke Eurostata da smo najbrža rastuća ekonomija, ali zanemarili su podatak istog Eurostata da je kupovna moć u Srbiji u odnosu na sve zemlje članice EU i kandidate, koji imaju uspostavljen institut minimalne zarade, veoma mala“, rekao je Miljković.
„Nalazimo se na dnu liste, iza nas su samo Makedonija i Albanija“, rekao je on.
Sa druge strane, oni koji su najmanje spremni da se to promeni, jesu poslodavci.
Oko 35 odsto poslodavaca nije spremno za rast minimalne cene rada, od kojih njih 47 odsto ukazuje da bi povećanje uticalo na smanjenje broja zaposlenih.
Procenjuje se da u Srbiji između 200.000 i 250.000 građana prima minimalnu zaradu.
Izvor: Nova ekonomija
U pokušaju da podstakne posustalu ekonomiju evrozone, Evropska centralna banka u četvrtak je smanjila referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena. Inflacija, koja je godinama bila ključna pretnja, sada prvi put pada ispod ciljanog nivoa, dok trgovinske tenzije i najave carinskih mera iz SAD dodatno komplikuju privredni oporavak
Kako je moguće da kilogram trešanja košta od 1.200 do čak 1.700 dinara u Srbiji? I ko to sebi može da priušti
Posle višemesečne potražnje koja je nadmašivala ponudu, potrošači će uskoro ponovo moći da kupe Plazmu bez ograničenja
Zoranu Đeriću stigao je račun od tačno 111.277 dinara za prelazak sa monofazne na trofaznu struju u vikendici od pedesetak kvadrata. I to iako je vikendica par metara od bandere
Izgradnja druge linije beogradskog metroa, iako najavljivana kao „projekt budućnosti“, nailazi na prve ozbiljne prepreke – eksproprijacija zemljišta u opštinama Novi Beograd i Zemun. Građani su zabrinuti zbog niskih naknada, nejasnih procedura i mogućih zloupotreba, dok vlasti tvrde da je reč o neophodnom koraku za razvoj grada
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Malim političkim remek-delima studenti su prizemili Aleksandra Vučića. Šta su oni shvatili, a mi stariji nismo razumeli svih ovih godina
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
