U četvrtak je održan prvi sastanak za utvrđivanje minimalne cene rada. Predstavnici sindikata traže da najniža plata bude veća od 60.000, dok su poslodavci predložili povećanje koje je ispod deset odsto. Cifra koju Vučić najavljuje je između 51.000 i 52.000 dinara
U četvrtak je održan prvi sastanak za utvrđivanje minimalne cene rada, kome su prisustvovali predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva za rad, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije. Pošto su očekivanja isuviše različita, planirano je da se pregovori nastave 19. avgusta.
Savez samostalnih sindikata Srbije zahtevao je da minimalac bude oko 62.000 dinara, Nezavisnost traži da bude veći od 60.000 dinara, dok prema rečima sindikalaca poslodavci nude povećanje od oko osam odsto, odnosno da minimalac bude oko 50.000 dinara.
Pregovori o minimalcu mogu da traju najkasnije do 15. septembra, a ukoliko se do tada ne postigne dogovor o minimalnoj ceni rada za narednu godinu, određuje ga Vlada.
Šta žele poslodavci, a šta država
Izvršni sekretar UGS „Nezavisnost“ i član pregovaračkog tima Miloš Miljković kaže za Novu ekonomiju da su predstavnici države na sastanak izašli samo sa parametrima i analizama na kojima će temeljiti svoj predlog, ali da nisu izneli konkretnu cifru.
Sindikati: Besmisleno je da minimalac bude ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe
„Mi za sada imamo samo izjave predsednika (Aleksandra Vučića) koji je rekao 52.000 dinara, ali zvanično na sastanku nismo dobili konkretne predloge koliko bi to povećanje naredne godine trebalo da bude“, kaže Miljković.
On je naveo i da su poslodavci predložili da minimalac raste 7 do 8 procenata (do 51.000 dinara), ali je, po njegovoj oceni, taj predlog nerealan i manje je i od onoga što država „nezvanično“ nudi.
„Poslodavci su imali neku svoju analizu na kojoj su temeljili svoj predlog. Oni su, na primer, predložili da rast minimalca naredne godine bude rast BDP-a plus rast inflacije što mu dođe na ispod deset odsto“, rekao je on.
Kupovna moć u Srbiji među najnižima u EU
Sindikat Nezavisnost je na osnovu izvršenih analiza na jučerašnjem sastanku predložio da iznos minimalne zarade za 2025. godinu bude veći od 60.000 dinara navodeći da je to jedini opravdani predlog. I predlog Saveza samostalnih sindikata Srbije je da u narednoj godini minimalac iznosi 61.858 dinara.
Iz sindikata Nezavisnost kažu da se u odnosu na sve zemlje članice EU i zemlje kandidate koje imaju institut minimalne zarade, Srbija po standardu kupovne moći, mereno u odnosu na minimalnu zaradu za mesec jul 2024. godine, nalazi na samom dnu liste.
„Iz države su nam navodili podatke Eurostata da smo najbrža rastuća ekonomija, ali zanemarili su podatak istog Eurostata da je kupovna moć u Srbiji u odnosu na sve zemlje članice EU i kandidate, koji imaju uspostavljen institut minimalne zarade, veoma mala“, rekao je Miljković.
„Nalazimo se na dnu liste, iza nas su samo Makedonija i Albanija“, rekao je on.
Sa druge strane, oni koji su najmanje spremni da se to promeni, jesu poslodavci.
Oko 35 odsto poslodavaca nije spremno za rast minimalne cene rada, od kojih njih 47 odsto ukazuje da bi povećanje uticalo na smanjenje broja zaposlenih.
Procenjuje se da u Srbiji između 200.000 i 250.000 građana prima minimalnu zaradu.
Izvor: Nova ekonomija
Uredba kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto prestala je da važi 1. marta. Sa njom je prestala i obaveza trgovaca da Ministarstvu trgovine dostavljaju cenovnike u digitalnom formatu
Zašto država ne čini ništa da pomogne domaćim malim i srednjim preduzećima da razviju svoj posao, za „Vreme“ objašnjava direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović
Vlada Srbije odlučila je da privremeno smanjenju akcize na benzin i dizel za 20 odsto zbog naglog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, a mera će važiti do 15. aprila
Sa slovenačkog tržišta povučen je kontignet suvih šljiva iz Srbije, zbog povišenog prisustva sorbinske kiseline. Ovo je četvrto evropsko upozorenje od početka 2026. zbog namirnica izvezenih iz Srbije koje ne odgovaraju standardima EU
Cene na pumpama u članicama Evropske unije Španiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Slovačkoj, pa čak i Švedskoj niže cu nego u Srbiji, pokazuju zvanični podaciji Evropske komisije
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
