U četvrtak je održan prvi sastanak za utvrđivanje minimalne cene rada. Predstavnici sindikata traže da najniža plata bude veća od 60.000, dok su poslodavci predložili povećanje koje je ispod deset odsto. Cifra koju Vučić najavljuje je između 51.000 i 52.000 dinara
U četvrtak je održan prvi sastanak za utvrđivanje minimalne cene rada, kome su prisustvovali predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva za rad, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije. Pošto su očekivanja isuviše različita, planirano je da se pregovori nastave 19. avgusta.
Savez samostalnih sindikata Srbije zahtevao je da minimalac bude oko 62.000 dinara, Nezavisnost traži da bude veći od 60.000 dinara, dok prema rečima sindikalaca poslodavci nude povećanje od oko osam odsto, odnosno da minimalac bude oko 50.000 dinara.
Pregovori o minimalcu mogu da traju najkasnije do 15. septembra, a ukoliko se do tada ne postigne dogovor o minimalnoj ceni rada za narednu godinu, određuje ga Vlada.
Šta žele poslodavci, a šta država
Izvršni sekretar UGS „Nezavisnost“ i član pregovaračkog tima Miloš Miljković kaže za Novu ekonomiju da su predstavnici države na sastanak izašli samo sa parametrima i analizama na kojima će temeljiti svoj predlog, ali da nisu izneli konkretnu cifru.
Sindikati: Besmisleno je da minimalac bude ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe
„Mi za sada imamo samo izjave predsednika (Aleksandra Vučića) koji je rekao 52.000 dinara, ali zvanično na sastanku nismo dobili konkretne predloge koliko bi to povećanje naredne godine trebalo da bude“, kaže Miljković.
On je naveo i da su poslodavci predložili da minimalac raste 7 do 8 procenata (do 51.000 dinara), ali je, po njegovoj oceni, taj predlog nerealan i manje je i od onoga što država „nezvanično“ nudi.
„Poslodavci su imali neku svoju analizu na kojoj su temeljili svoj predlog. Oni su, na primer, predložili da rast minimalca naredne godine bude rast BDP-a plus rast inflacije što mu dođe na ispod deset odsto“, rekao je on.
Kupovna moć u Srbiji među najnižima u EU
Sindikat Nezavisnost je na osnovu izvršenih analiza na jučerašnjem sastanku predložio da iznos minimalne zarade za 2025. godinu bude veći od 60.000 dinara navodeći da je to jedini opravdani predlog. I predlog Saveza samostalnih sindikata Srbije je da u narednoj godini minimalac iznosi 61.858 dinara.
Iz sindikata Nezavisnost kažu da se u odnosu na sve zemlje članice EU i zemlje kandidate koje imaju institut minimalne zarade, Srbija po standardu kupovne moći, mereno u odnosu na minimalnu zaradu za mesec jul 2024. godine, nalazi na samom dnu liste.
„Iz države su nam navodili podatke Eurostata da smo najbrža rastuća ekonomija, ali zanemarili su podatak istog Eurostata da je kupovna moć u Srbiji u odnosu na sve zemlje članice EU i kandidate, koji imaju uspostavljen institut minimalne zarade, veoma mala“, rekao je Miljković.
„Nalazimo se na dnu liste, iza nas su samo Makedonija i Albanija“, rekao je on.
Sa druge strane, oni koji su najmanje spremni da se to promeni, jesu poslodavci.
Oko 35 odsto poslodavaca nije spremno za rast minimalne cene rada, od kojih njih 47 odsto ukazuje da bi povećanje uticalo na smanjenje broja zaposlenih.
Procenjuje se da u Srbiji između 200.000 i 250.000 građana prima minimalnu zaradu.
Izvor: Nova ekonomija
Nemački Folksvagen razmatra drastične mere restrukturiranja koje bi mogle da obuhvate ukidanje do 100.000 radnih mesta, kao deo velikog plana smanjenja troškova i prilagođavanja tržištu
Inspira grupa i Nordic Bridge Capital potpisali su ovog četvrtka (24. juna) u Subotici sporazum o saradnji na zajedničkom razvoju nove digitalne platforme za štednju i ulaganje pod nazivom VIA, koja će građanima Srbije omogućiti jednostavniji pristup dugoročnom ulaganju u akcije i investicione fondove
Za mlade u Srbiji napredovanje sve manje zavisi od godina staža, a sve više od znanja i veština. Istraživanje pokazuje da 81 odsto pripadnika Generacija Z želi karijerni razvoj, uz jasne kriterijume i transparentne plate. Generacija Z je demografska grupa koja obuhvata osobe rođene između 1996. i 2012. godine
Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) otkriva da su na poslovima za EXPO angažovane firme saradnika i porodica bivšeg vođe surčinskog i člana zemunskog klana, osuđeni član grupe Pink Panter, kao i osoba osuđena za pomaganje u prikrivanju Arkanovog ubice. Od projekta prihoduju i sestra Aleksandra Vidojevića – Ace Rošavog, bliskog sinu predsednika Srbije i navijaču Partizana, kao i bivši vođa grupe Alkatraz osuđen za ubistvo Brisa Tatona
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
