Kao i svaki veliki sportski događaj i Olimpijada u Parizu je mogućnost za veliku zaradu. Lavovski deo prihoda od ovog događaja dolazi od sponzora, privatnih kompanija, prodaje ulaznica i prava za emitovanje širom sveta
Parafrazirajući u naslovu ovog teksta čuvene stihove Azrine pesme „Odlazak u noć“, mora se primetiti da su zbilja „skupe pare“ utrošene u organizaciju Olimpijskih igara u Parizu. Sportski i medijski izvori govore da se ukupni troškovi procenjuju na skoro devet milijardi dolara. Ali, očekuje se i poprilična zarada za grad, region i brojne „stejkholdere“ uključene u organizaciju i promociju ovog sportskog i marketinškog mega-događaja. Ekonomski izveštaji predviđaju da će XXXIII Letnje Olimpijske i Paraolimpijske igre doprineti ekonomiji Pariza sa gotovo 12 milijardi dolara.
Svake Olimpijske igre imale su duboke društvene, kulturne i ekonomske implikacije, a o dometima i uspesima tzv. sportske diplomatije već su ispisane na hiljade stranica. Organizatori navode će Igre u Parizu biti „jeftinije“ i ekološki prihvatljivije u poređenju sa prethodnim događajima održanim u Tokiju, Rio de Žaneiru, Londonu i Pekingu.
Iako će milioni posetilaca posetiti Pariz tokom trajanja OI, čime će se svakako uvećati prihodi od turizma, lavovski deo prihoda od ovog događaja dolazi od sponzora, privatnih kompanija, prodaje ulaznica i prava za emitovanje Olimpijade širom sveta.
Lokalni izvori navode i da su hotelijeri i stanodavci u Parizu znatno povećali cene svojih usluga u očekivanju velikog porasta gostiju, a osetno skuplje su i cene karata javnog prevoza tokom trajanja Igara.
Finansiranje 90 odsto iz privatnog sektora
Organizatori su ponosni na činjenicu da je preko 90 odsto finansiranja OI došlo iz privatnog sektora, a program domaćeg sponzorstva za Pariz 2024 uključivao je skoro 80 brendova, među kojima su i LVMH, Accor i Orange, koji su bili voljni da plate i više od 100 miliona evra za „olimpijske“ ugovore.
Francuzi naglašavaju i da 95 odsto sportskih objekata namenjenih Olimpijadi i Paraolimpijadi već postoji ili su privremene konstrukcije, što je značajno smanjilo infrastrukturne troškove. Glavna atletska takmičenja biće održana na stadionu Stad d Frans, a same Igre će koristiti 35 različitih lokacija, uglavnom u Parizu i lokalnim područjima, ali će se prostirati i na druge gradove poput Marseja i Liona.
Ulaznice koštaju od 24, pa sve do 950 evra, ne računajući ceremonije otvaranja i zatvaranja igara, koje će biti još skuplje.
Bezbednosni izazov
S obzirom na stalnu pretnju od terorizma, organizatori ističu da će bezbednost Olimpijskih igara biti „bez presedana“ – između 35.000 i 45.000 pripadnika obezbeđenja nadgledaće sportske objekte i osigurati nesmetano otvaranje i tok Olimpijade. Preko 300.000 ljudi će gledati ceremoniju otvaranja Igara sa obala reke, pa će i to predstavljati ozbiljan bezbednosni izazov za nadležne službe.
Prestonica Francuske biće domaćin Letnjih olimpijskih igara po treći put, a učestvovaće ukupno 10.500 sportista iz 206 zemalja. Prvi put u istoriji Olimpijske igre će imati podjednak broj muških i ženskih sportista, čime je obezbeđena potpuna rodna ravnopravnost.
Organizatori su najavili i da će njihov marketinški tim zadužen za društvene mreže tokom 17 dana trajanja Olimpijskih igara objaviti preko 25.000 postova na 40 različitih platformi. Takođe, istakli su da već imaju 120 miliona pratilaca i da će sadržaj kreirati na devet različitih jezika.
Srbija ima 112 putnika za Pariz, a po običaju, velike nade polažu se u streljaštvo, košarku, vaterpolo… Novak Đoković će na terenima Rolan Garosa imati verovatno poslednju priliku da osvoji toliko željeno olimpijsko zlato.
Jedno je, međutim sigurno – tek kada se spusti zavesa na XXXIII Letnje Olimpijske igre, krenuće detaljna analiza o koristima, dugoročnoj isplativosti i ukupnim ekonomskim rezultatima ovog globalnog sportskog spektakla.
Prodajni kurs evra u nekim menjačnicama i bankama je već probio 120 dinara, a među građima postoji bojazan od dodatnog povećanja. Kurs ipak ne može neograničeno da „divlja“ - osim ako ga NBS ne promeni.
Da li posluju sa NIS-om, smeju li uopšte o tome da govore, kao i do kada će to poslovanje trajati, objašnjavaju pojedine banke za „Vreme“
Pregovori za ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) su navodno u toku, a kompanija ADNOC iz Abu Dabija slovi kao favorit, piše "Fajnenšel tajms"
„Prema devetomesečnom bilansu, NIS duguje bankama oko 540 miliona evra. Sve ukazuje da će država morati da preuzme NIS, kroz nacionalizaciju ili kroz uvođenje stečaja“, smatra privrednik i vlasnik „Point Group“ Zoran Drakulić
Nadzorni odbor BMW-a odlučio je da od maja 2026. godine na čelo kompanije dođe Milan Nedeljković, dosadašnji direktor proizvodnje i dugogodišnji menadžer tog koncerna. Nedeljković će zameniti Olivera Cirpsea, koji se povlači zbog internih pravila o starosnoj granici.
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
