Kao i svaki veliki sportski događaj i Olimpijada u Parizu je mogućnost za veliku zaradu. Lavovski deo prihoda od ovog događaja dolazi od sponzora, privatnih kompanija, prodaje ulaznica i prava za emitovanje širom sveta
Parafrazirajući u naslovu ovog teksta čuvene stihove Azrine pesme „Odlazak u noć“, mora se primetiti da su zbilja „skupe pare“ utrošene u organizaciju Olimpijskih igara u Parizu. Sportski i medijski izvori govore da se ukupni troškovi procenjuju na skoro devet milijardi dolara. Ali, očekuje se i poprilična zarada za grad, region i brojne „stejkholdere“ uključene u organizaciju i promociju ovog sportskog i marketinškog mega-događaja. Ekonomski izveštaji predviđaju da će XXXIII Letnje Olimpijske i Paraolimpijske igre doprineti ekonomiji Pariza sa gotovo 12 milijardi dolara.
Svake Olimpijske igre imale su duboke društvene, kulturne i ekonomske implikacije, a o dometima i uspesima tzv. sportske diplomatije već su ispisane na hiljade stranica. Organizatori navode će Igre u Parizu biti „jeftinije“ i ekološki prihvatljivije u poređenju sa prethodnim događajima održanim u Tokiju, Rio de Žaneiru, Londonu i Pekingu.
Iako će milioni posetilaca posetiti Pariz tokom trajanja OI, čime će se svakako uvećati prihodi od turizma, lavovski deo prihoda od ovog događaja dolazi od sponzora, privatnih kompanija, prodaje ulaznica i prava za emitovanje Olimpijade širom sveta.
Lokalni izvori navode i da su hotelijeri i stanodavci u Parizu znatno povećali cene svojih usluga u očekivanju velikog porasta gostiju, a osetno skuplje su i cene karata javnog prevoza tokom trajanja Igara.
Finansiranje 90 odsto iz privatnog sektora
Organizatori su ponosni na činjenicu da je preko 90 odsto finansiranja OI došlo iz privatnog sektora, a program domaćeg sponzorstva za Pariz 2024 uključivao je skoro 80 brendova, među kojima su i LVMH, Accor i Orange, koji su bili voljni da plate i više od 100 miliona evra za „olimpijske“ ugovore.
Francuzi naglašavaju i da 95 odsto sportskih objekata namenjenih Olimpijadi i Paraolimpijadi već postoji ili su privremene konstrukcije, što je značajno smanjilo infrastrukturne troškove. Glavna atletska takmičenja biće održana na stadionu Stad d Frans, a same Igre će koristiti 35 različitih lokacija, uglavnom u Parizu i lokalnim područjima, ali će se prostirati i na druge gradove poput Marseja i Liona.
Ulaznice koštaju od 24, pa sve do 950 evra, ne računajući ceremonije otvaranja i zatvaranja igara, koje će biti još skuplje.
Bezbednosni izazov
S obzirom na stalnu pretnju od terorizma, organizatori ističu da će bezbednost Olimpijskih igara biti „bez presedana“ – između 35.000 i 45.000 pripadnika obezbeđenja nadgledaće sportske objekte i osigurati nesmetano otvaranje i tok Olimpijade. Preko 300.000 ljudi će gledati ceremoniju otvaranja Igara sa obala reke, pa će i to predstavljati ozbiljan bezbednosni izazov za nadležne službe.
Prestonica Francuske biće domaćin Letnjih olimpijskih igara po treći put, a učestvovaće ukupno 10.500 sportista iz 206 zemalja. Prvi put u istoriji Olimpijske igre će imati podjednak broj muških i ženskih sportista, čime je obezbeđena potpuna rodna ravnopravnost.
Organizatori su najavili i da će njihov marketinški tim zadužen za društvene mreže tokom 17 dana trajanja Olimpijskih igara objaviti preko 25.000 postova na 40 različitih platformi. Takođe, istakli su da već imaju 120 miliona pratilaca i da će sadržaj kreirati na devet različitih jezika.
Srbija ima 112 putnika za Pariz, a po običaju, velike nade polažu se u streljaštvo, košarku, vaterpolo… Novak Đoković će na terenima Rolan Garosa imati verovatno poslednju priliku da osvoji toliko željeno olimpijsko zlato.
Jedno je, međutim sigurno – tek kada se spusti zavesa na XXXIII Letnje Olimpijske igre, krenuće detaljna analiza o koristima, dugoročnoj isplativosti i ukupnim ekonomskim rezultatima ovog globalnog sportskog spektakla.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
