Ekstremno visoke temperature i suša ove godine su poljoprivrednicima zadale posebne muke. Oštećeni su prinosi svih poljoprivrednih dobara. Na tezgama pijaca nalazi se sve manje robe, a cene rastu. Prinosi su smanjeni za 30 do 40 odsto
Poljoprivreda u Srbiji beleži velike gubitke zbog učestalih suša i visokih temperatura koje su značajno smanjile prinose svih kultura.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews da očekuje da će manjkovi biti dvocifreni. Kako navodi, sa smanjenjem prinosa kukuruza, soje, suncokreta i voća, cena pšenice, kao osnovnog prehrambenog proizvoda, mogla bi da poraste.
Posebno su pogođeni malinari koji već sada predviđaju probleme ne samo ove, već i naredne sezone. Jovan Majstorović iz Brezovice kod Čačka ističe da je ova godina zbog suše izuzetno teška.
Povrtari najviše ispaštaju
Pre povrtara suša je obrala polovinu roda paradajza, a ono što je ostalo opalo je pre zrenja.
Kako je za Euronews Srbija rekla Ljiljana Damljanović iz Čačka, u paradajzu nema vode, više je zelen nego crven i niskog je rasta.
„Ne može biljka da radi kolika je suša bila, potpalio se pasulj, kukuruz, sve izgore. Vidiš krompir, to je izgorelo kao da si sipao vrelu vodu“, rekao je Slobodan Damljanović iz sela Godovik u opštini Požega.
Da je znatno lošija situacija u vojvođanskoj ravnici potvrđuje i Bora Šumljanac iz okoline Srema za koga je berba kukuruza završena pre vremena.
„Kukuruz je sav izgoreo, to će biti sigurno tri puta manji prinos, zbog naglog sazrevanja sam kvalitet je isto upitan, a ovde se vidi da je zrno šturo i slabo, tako da očekujemo umanjen prinos i do 50 odsto“, rekao je za Euronews Srbija Bora Šumljanac iz Laćarka kod Sremske Mitrovice.
Nedostatak padavina i visoke temperature uslovile su znatno niže prinose skoro svih povrtarskih kultura, kao i žitarica.
Ima nade za šećernu repu
Uoči počеtka prеradе šеćеrnе rеpе, fabrikе šеćеra su najavilе da ćе krеčnе pеći u šеćеranama u Crvеnki, Vrbasu, Kovačici i Pеćincima upaliti krajеm mеsеca i od sеptеmbra krеnuti u prеradu industrijskе biljkе.
I ratari i šеćеranе sa pažnjom pratе mеtеorološkе izvеštajе jеr još ima vrеmеna da padavinе uvеćaju prinosе šеćеrnoj rеpi.
Korеn industrijskе biljkе zbog suvе klimе na nеkim njivama nе dostižе ni pola kilograma, prеmda bi u ovo doba trеbalo da tеži bar 2,5 kilograma. Zato bi kiša, smatraju poljoprivrеdnici, pomogla da rеpa budе krupnija.
Šеćеrnu rеpu u Srbiji prеrađuju dvе komapnijе u čеtiri šеćеranе.
„Hеlеnik šugar” industrijsku biljku prеrađujе u Crvеnki, a „Sunoko” slatki korеn u fabrikama u Vrbasu, Kovačici i Pеćincima.
Oba kompanijе ratarima finansijski pomažu u proizvodnji industrijskе biljkе i unaprеd kažu po kojoj ćе cеni otkupljivati novi rod.
„Sunoko” ćе, rеcimo, rеpu ovе sеzonе plaćati 47 еvra po toni za digеstiju od 16 procеnata. Poljoprivrеdnicima jе obеzbеdio po 600 еvra avansa po hеktaru za počеtak proizvodnjе, bonusе od dva еvra po toni za sеmе i, takođе, dva еvra po toni za natprosеčni sadržaj šеćеra.
Zahtevi poljoprivrednika na čekanju
Procenjuje se da je ove godine prinos manji za 30 do 40 odsto. Posao poljoprivrednika sve je manje isplativ, a dogovori sa Vladom Srbije i resornim ministarstvom nikako da se okončaju.
Poljoprivrednici su tražili hitan sastanak sa predstavnicima Vlade i da na njemu, pored ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića, budu prisutni i premijer Miloš Vučević i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Glavna obećanja, data posle protesta 2023. godine, nisu ispunjena.
Najurgentniji zahtev bio je da se upišu parcele u katastar „po drugom osnovu“, kako bi mogle da se ostvare subvencije po hektaru od 18.000 dinara i za sertifikovano seme od 17.000 dinara po hektaru.
Time bi poljoprivredni proizvođači ostvarili subvencije i smanjili gubitke, ali to do sada nije učinjeno.
Izvor: Euronews
Kako „Vreme“ saznaje, pojedini radnici elektrodistribucije pronašli su način da izbegnu očitavanje brojila, što i nije njihov posao. Pitanje je šta će biti ako „zamenski ljudi“ negde pogreše ili ih neko napadne na terenu
Naslućuje se da će i novi Zakon o legalizaciji, baš kao i svi prethodni, zapravo samo podstaći ilegalnu gradnju. Možda i najveći problem je legalizacija objekata čija je stabilnost upitna
Evropska unija je u protekle dve decenije uspela da smanji emisije ugljen-dioksida, a da istovremeno uveća BDP. Srbija ostaje vezana za fosilna goriva, zbog čega je ponela titulu „najprljavijeg“ proizvođača struje u Evropi
Još jedan veliki posao za Milenijum tim, ovog puta u saradnji sa firmom bliskog saradnika Aleksandra Šapića, otkriva Nova ekonomija
Obećanja o stotinama novih radnih mesta u nemačkoj fabrici „Gruner“ u Vlasotincu pretvorila su se u talase otkaza. Ovo nije prvi put da „Gruner“ otpušta radnike, a nije ni jedini koji to čini. Zašto se ovo dešava
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
