“Ništa nije sigurno osim poreza i smrti”, napisao je Bendžamin Frenklin u svom pismu Žan-Batistu le Roju 1789. godine. Dva veka kasnije ova tvrdnja je i dalje istinita. To najbolje znaju ljudi u Srbiji koji zarađuju putem interneta pružajući svoje usluge šireg spektra – frilenseri.
Oni su dan posle parlamentarnih i lokalnih izbora 17. decembra ovee godine dobili rešenja od poreske uprave o plaćanju poreza za prihode iz 2018. godine.
Predstavnica Udruženja radnika na internetu Tamara Petrović kaže za “Vreme” da je problem što rešenja stižu pet godina u „rikverc“.
“Pretpostavjam da je taktika da jednom godišnje za jednu godinu šalju rešenja jer misle da nam je lakše da ‘progutamo’ te cifre, u odnosu na iznos za svih pet godina. Rešenje za 2018. godinu moglo je da stigne i u januaru 2019. godine, ali valjda ne postoje kapacititeti za takvu dinamiku”, kaže Petrović.
Poreska uprava Republike Srbije utvrdila je obavezu za poreske obveznike tzv. „frilensere“ koji su u periodu od januara do kraja decembra 2018. godine ostvarili prihode po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad, na koje se porez plaća samooporezivanjem.
Poreske obaveze utvrđene su na osnovu podataka poslovnih banaka o ostvarenim prihodima fizičkih lica, saopštili su iz Poreske uprave.
Navode da frilenseri mogu to da plate u 120 mesečnih rata, a da prvu moraju uplatiti najkasnije 19. februara 2024. godine.
Radnici bez zaštite
Sagovrnica “Vremena” bila je članica radne grupe kada su frilenseri pregovarali sa Vladom 2020. godine o dugu koji je retroaktivno ustanovljen za prethodnih pet godina, koliko je maksimalan rok zastarelosti za poreska dugovanja.
“Uprkos svim pregovorima sa Vladom, frilenseri zaista nisu dobili svoju katergoriju odnosno pravni oblik. Neki mogu da budu preduzetnici, ali svi ostali koji rade za jednog poslodavca, koji ne prolaze test samostalnosti, oni su osuđeni na ovo poresko rešenje koje nije dovelo do toga da dobijemo svoja prava. To su i dalje obespravljeni ljudi u smislu da nemaju nikakva prava kao radnici”, kaže Petrović.
Ona objašnjava da frilenseri imaju pravo samo na zdravstveno i penzijsko osiguranje, ali svaki drugi oblik sigurnosti im je nedostižan.
“Ne možemo da dobijemo mesto u vrtiću za dete, mlade žene koje žele da zasnuju porodicu ne mogu da ostvare svoja prava na osnovu svog rada…Ne možete da se zaštite od poslodavca, ako on nije u zemlji, nemate zaštitu od otkaza, nemate godišnje odmore, nemate bolovanja…” nabraja Petrović.
Najnovije merenje Gigmetra, alata za istraživanje i analizu tržišta frilensera u Srbiji i regionu koje sprovodi Centar za istraživanje javnih politika, pokazalo je da je digitalnih radnika u Srbiji sve manje.
Nakon značajnog dvocifrenog rasta u postpandemijskom periodu, najnovija merenja otkrivaju značajan pad broja digitalnih radnika u Srbiji na vodećoj platformi – od čak 17,8 odsto.
Međutim, naša sagovornica tvrdi da su te brojke nepouzdane jer se zapravo ne zna tačan broj ljudi koji zarađuju kao frilenseri.
“Podaci koji postoje su oni koje prate naša udruženja na Fejsbuku, i podaci poreske uprave koliko je ljudi uopšte podnelo prijave. Zvanično se na takav način oporezuje 4000 ljudi. Zajedno su obuhvaćeni i flirenseri i preduzetnici i to je jedna opšta zbrka. Koliko je zaista ljudi odustalo da na ovaj način zarađuje novac je diskutalbilno, jer je pitanje gde su oni otišli?”, pita se Petrović.
Frilenser – i nastavnik i frizrerka
U Srbiji se preduzetništvom u koje se ubrajaju frilenseri bavi 328.000 ljudi, prema podacima Agencije za privredne registre.
Frilenser nije isto što i preduzetnik, mada pripada ovoj grupi. On je oslobođen mnogih administrativnih poteškoća. Ne mora da se registruje u APR-u. I ne mora da plaća fiksni iznos poreza.
Frilenser nije radnik, jer nije u radnom odnosu, već za poslodavca obavlja dogovorene poslove. Ali, nije ni honorarac.
Frilensere najčešće povezujemo sa IT svetom i radom za stranog poslodavca. Ali to u Srbiji mogu da budu i frizerke ili nastavnici.
