Minimalna plata od početka iduće godine biće 64.554 dinara. To, međutim, ni iz bliza nije dovoljno za život, tvrdi Centar za politike emancipacije
Vlada Srbije usvojila je u četvrtak Odluku o redovnom povećanju minimalne cene rada od 371 dinar po radnom času, koja će se primenjivati od 1. januara 2026. godine.
Tim povećanjem minimalna zarada će od 1. januara naredne godine iznositi 64.554 dinara ili 551 evro.
Minimalna zarada u 2024. godini iznosila je 404 evra.
Centar za političke emancipacije uradio je novi obračun plate za život na osnovu inflacije u 2024. godini. Prema njihovoj proceni, plata za život iznosi 150.670 dinara.
To je plata koja je dovoljna da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika ili radnice i njihovih porodica, baš onako kako minimalnu zaradu opisuju i naš Zakon o radu i standardi Međunarodne organizacije rada, navode iz Centra. Iako se jaz između minimalne zarade i plate za život smanjuje, on i dalje ostaje veliki. Aktuelna minimalna zarada u proseku iznosi 54.200 dinara i pokriva 36 odsto onoga što je dovoljno za život, dodaju.
„U Zakonu o radu piše da minimalna plata treba da zadovoljava neke osnovne potrebe u skladu sa minimalnom potrošačkom korpom, ali mi kritikujemo ovo usklađivanje jer to nije korpa dovoljna za život, već neophodan novac samo za preživljavanje“, kaže za „Vreme“ Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije. „Na primer, po minimalnoj potrošačkoj korpi se 150 dinara mesečno izdvaja za obrazovanje.“
Kako su merili platu
Obračun plate za život rađen je na osnovu istraživanja međunarodne mreže Clean Clothes Campaign koja okuplja oko 250 organizacija i sindikata iz celog sveta u borbi za bolje uslove rada u industriji tekstila.
Deklaraciju o plati za život koju su potpisale četiri sindikalne centrale, više od dvadeset organizacija i preko 3000 ljudi, može se naći na sajtu http://www.platazazivot.rs .
Minimalac se isplaćuje samo u krizi
Simović dodaje da minimalnu zaradu poslodavac treba da uvodi na određeni period kada je u krizi, a kod nas je minimalna zarada uobičajena stvar, a često poslodavci isplaćuju samo 100 ili 200 dinara više od toga i hvale se kako plaćaju radnike više od minimalca.
Svako povećanje minimalnih zarada, koje se trenutno nalaze ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo, treba gledati kao pozitivnu tendenciju, misle iz Centra.
„Međutim, minimalna zarada bi trebalo da budu garant da radnici i radnice ne budu u riziku od siromaštva, a to nije slučaj – minimalna zarada i dalje nije dovoljna da zadovolji osnovne potrebe ljudi. Zato nam je potrebna procena plate za život i razvojna politika koja će imati za cilj da svima obezbedi dostojanstvene zarade od kojih se živi, a ne preživljava“, kažu još.
Srpske firme koje prave struju i druge velike zagađivače od 1. januara će plaćati državi dodatni porez. Ipak, nadležni još nisu doneli sve potrebne zakone kojim bi to omogućili, a ne predviđa se ni kontrola novca koji će država prikupiti
Iz investicionog fonda „Ceecap capital“, koji drži lanac prodavnica „Gomeks“, kažu da su prodavnice u Novom Pazaru, na Zlatiboru i u Čačku zatvorene „isključivo zbog optimizacije portfolija, što je uobičajena poslovna praksa“
Strane direktne investicije u Srbiji manje su za čak 54 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Zašto je tako
Namirnice koje se u centralnoj Srbiji podrazumevaju, na severu Kosova nisu svakodnevica. Postoje zamene, ali nekada nedovoljno adekvatne. Zašto Srbi sa Kosova po meso idu u Novi Pazar i Kraljevo
Cene poljoprivrednih proizvoda jeftinije su u prodavnicama nego na pijacama. Zašto je to tako
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
