Nova ekonomija: Dokle se doskočilo pri Vučićevom „skoku u budućnost“ do 2027?

U svim najavama od kako se spominjao uopšte Skok u budućnost, osim infrastrukturnih projekata (putevi, železnica, kanalizaciona mreža) bili su najavljeni i projekat BIO4 kampusa i velika ulaganja u energetiku. Doduše, ovi projekti jesu listirani na sajtu programa Skok u budućnost, ali nisu na listi kapitalnih projekata u kojim možete da vidite datum do kog projekat treba da bude završen, kao i cenu. Za naučni kampus jedino stoji informacija da treba da bude završen do decembra 2026. godine, konstatuje Aleksandra Nenadović na portalu Nova ekonomija.

Na listi kapitalnih projekata nalazi se 11 projekata koji ne sadrži najveće ikada ulaganje u nauku u Srbiji, odnosno BIO4 kampus, ali i mnoge druge projekte kao što je reverzibilna elektrana u Bistrici. Zašto ovi projekti nisu na listi kapitalnih investicija, razlog jedino zna Vlada Srbije. I do ove liste projekata javnost je teško došla, tek u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom srpske vlasti su se obavezale da objavljuju podatke za projekte čija je vrednost veća od 20 miliona evra. Vrednost BIO4 kampusa se meri u stotinama miliona evra, prema izveštajima, nema ga na spisku.

U programu Skok u budućnost 2027. se najavljuje i prosečna plata koja na kraju ove godine treba da bude na 1.056 evra. Sudeći prema najavama predsednika od pre nekoliko dana, sada se „nada da će do kraja godine prosečna plata biti 1.000 evra“.

Što se tiče liste kapitalnih projekata do 2027. godine, za koje imamo neke podatke, popisani su izgradnja autoputa E-761, deonica: Pojate – Preljina, vrednost 2,1 milijarde evra sa datumom završetka 2026. godine. Drugi je Izgradnja autoputa E-763, deonica: Preljina – Požega sa datumom završetka ove godine i cenom od 636 miliona evra.

Na ovoj deonici je prošle nedelje svečano otvoren tunel, ali navodno nije siguran, kako su upozorili neki stručnjaci. Na novootvorenoj deonici autoputa od Pakovraća do Požege počela su i dežurstva medicinskih timova, preneli su mediji. Kod tunela Munjino brdo dežuraju i vatrogasci i policijaci, a sve nakon što je ta deonica puštena u saobraćaj bez automatskog praćenja koje propisuju pravilnici, prema izveštaju N1. Blago rečeno, ova investicija nije sigurna i upitno je koliko je bezbedna.

Rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Beograd – Niš je kapitalni projekat sa datumom završetka 2029. godine, a vrednost je 1,9 milijardi evra. Projekat je dobio finansijsku podršku Evropske unije.

Pomeranje rokova

Prema pisanju Istinomera, predsednik Vučić je u decembru 2021, za vreme posete Nišu, obećao da će brza pruga od tog grada do Beograda biti završena do 2026. godine.

„Jedini planirani rok za završetak pruge Beograd – Niš je 2026. godina, brze pruge. Nemojte da smetnete, ljudi, s uma, to je za manje od četiri godine. Za četiri godine vozićete se Beograd – Niš dva sata. Prosto, nije realno, kao da je druga zemlja“, rekao je on tada.

Radovi očigledno kasne jer je sada rok pomeren.

Još jedan projekat je Izgradnja autoputa, deonica Beograd – Zrenjanin, datum završetka 2029. godine i cena od 1,6 milijardi evra. Ovaj projekat se pominje u budžetu Srbije od 2022. godine, a radovi su počeli u oktobru prošle godine. Projekat obuhvata izgradnju autoputa u punom profilu, sa svim pratećim objektima i raskrsnicama, u dužini od 67,67 km od Ovče do Zrenjanina. Takođe, planirana je i deonica Zrenjanin – Novi Sad (petlja Kać) u dužini od 35,75 km. Radovi su u toku.

Projekat Izgradnja saobraćajnice Ruma Šabac – Loznica je završen na vreme i pušten u rad prošle godine u decembru, dok je vrednost radova bila 10,9 miliona evra.

U Srbiji se već godnam unazad od strane medija i pojedinih institucija upozorava na konstatno probijanje rokova, kao i cene radova koje se uvećavaju i više puta. O ovoj temi je Nova Ekonomija pisala u više navrata.

„Preliminarne računice Fiskalnog saveta na uzorku od osam projekata u oblasti putne infrastrukture pokazuju da krajnji trošak investicije premašuje inicijalni planski okvir za najmanje 65 odsto u proseku. Reč je o autoputevima i brzim saobraćajnicama koje čija je izgradnja počela u periodu od 2018. do danas, među kojima ima nekih koji su završeni, ali dominiraju oni čiji se završetak očekuje u narednih nekoliko godina,“ nalazi su Saveta iz poslednjeg izveštaja.

Projekat mađarsko srpske železnice je na ovom spisku sa cenom od 1,4 milijarde evra i datumom završetka radova u 2025. godini. Padom nadstrešnice u Novom Sadu deo ovog projekta se našao i pod istragom, a pritisak javnosti je veliki zbog pogibije 16 osoba. Predsednik je i pored ove velike nesreće najavio prvo otvaranje ove pruge do Subotice za početak jula ove godine. Potom je to preinačio u kraj avgusta, dok bi kako je rekao „pruga za teretni saobraćaj trebalo bi da bude otvorena nešto ranije, do kraja jula“.

Sa kojim se realizacijama kasni?

Pre toga je otvaranje rekonstruisane brze pruge Beograd-Subotica bilo najavljeno za 24. novembar 2024. godine, da bi nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici, predsednik Srbije pomerio to otvaranje za 8. decembar, prenosi Magločistač. Sve je više medijskih nalaza koji govore u prilog tome da ni ova pruga nije sigurna za upotrebu.

Izgradnja beogradskog metroa (linija 1) je još jedan projekat, cena je 622,2 miliona evra, a datum završetka 2031. godine. Vučić je sa premijerom Francuske Manuelom Valsom potpisao Memorandum o razumevanju o gradnji metroa u Beogradu u novembaru 2014, a obećao je početak radova za 2016. godinu. Od tada pa do danas, rokovi su pomerani toliko puta da je to sada već nemoguće pobrojati.

U aprilu prošle godine tadašnji ministar građevine Goran Vesić rekao je da će u 2025. godini početi da se rade stanice metroa Železnik, Makiš, Bele vode, Mostar, Trgovačka i Savski trg koja je važna jer će se tu ukrštati dve linije metroa, a zatim Mostar gde će biti veza sa BG vozom i Prokopom.

Kako je dodao, u 2026. godini će se raditi stanice Žarkovo, Požeška, Banovo brdo, Ada Ciganlija, Sajam, Trg Republike, Skadarlija i stanica Dunav.

Dakle, ni deo obećanja što se tiče ovog projekta nije ispunjen, ali do krajnjeg roka je ostalo još šest godina.

EXPO Beograd 2027 – Beogradski sajam, Zona B (forum, izložbeni prostori, parking, uređenje), kao i Nacionalni stadion su zakazani za 2027. godinu, a vrednost je za sajam 1,2 milijardi evra i 576 miliona evra za stadion. Vlasti tvrde da će ovo biti dobra zarada i promocija za Srbiju. Ekonomski analitičari nisu toliko ubeđeni u uspeh, a kratki rokovi izgradnje građanima sada već ne ulivaju poverenje zbog nadstrešnice u Novom Sadu, ali i Grdeličke klisure kao i situacije sa tunelom na Munjinom brdu.

Projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji će koštati 3,1 milijardu evra i treba da bude gotov 2027. godine. Nova ekonomija je pisala o tome da od 2004. godine, Srbija ubira takozvanu „ekološku taksu“ od svih firmi, shodno tome koliko zagađuju životnu sredinu. Ovaj novac se ranije slivao u Fond za čistu Srbiju, koji je neslavno završio, jer su u njemu ustanovljene pronevere. Za ovo niko nije odgovarao, Fond je ukinut, ali je prikupljanje naknade nastavljeno.

Analize Fiskalnog saveta pokazuju da se u periodu od 2011. do 2022. godine po osnovu ekoloških taksi i naknada u budžet opšte države slilo 337 milijardi dinara, odnosno 35 milijardi dinara samo u 2022. godini. Zbog ovih podataka nejasno je onda zašto se Srbija zajmi od Kine za projekat kanalizacione mreže.

Za brzu saobraćajnicu Novi Sad-Ruma (Fruškogorski koridor) završetak radova je planiran za narednu godinu sa cenom od 635,5 miliona evra.

Ono što za sada znamo o novom ekonomskom planu je da će biti „urađeno sve od Bačkog Brega do Vrbasa, do priključenja na glavni auto-put Novi Sad – Subotica“, prema sadašnjem predsedniku. Po njegovim rečima, ne vredi nam da imamo put od Beograda do Subotice, moramo da spojimo i Niš i da se spojimo sa Istanbulom, da opet budemo deo i Orijent ekspresa i turističke ponude“.

Prema procenama, Srbiju u poslednjih desetak godina napušta između 30.000 i 60.000 ljudi godišnje. Prema podacima Eurostata, u periodu od 2013. do 2021. 343,7 hiljada srpskih građana prvi put je zatražilo i dobilo boravišnu dozvolu u zemljama Evropske unije, podaci su Nedeljnika od pre dve godine. Temeljnu analizu zašto mladi odlaze za sada niko nije uradio, država se nikada zaista nije pozabavila ovim problemom. Na vlasti u Srbiji je od 2012. godine Srpska napredna stranka (SNS).

S obzirom da su sledeći redovni izbori krajem 2027. godine, biračko telo će ako ne pre, tada moći i da da svoje mišljenje u vezi ekonomskih programa u zemlji. Od pobrojanih kapitalnih investicija, većina njih kasni, cene projekata se uvećaju i do tri puta, a sigurnost i isplativost je upitna.

Izvor: Nova ekonomija