Gigant u minusu: Koliko će NIS-u trebati da se oporavi

Naftna industrija Srbije u ovom trenutku može samo da sanja 2022. godinu.

Tada je firma, koja predstavlja najveći biznis Republike Srbije i plaća najviše poreza državi, godinu završila sa rekordnih 92,4 milijarde dinara dobiti. To im je omogućilo da 2023. budu veoma ambiciozni i ulože skoro 40 milijardi dinara u podizanje preduća, što je bilo investiciono povećanje od gotovo 80 odsto.

Svi ovi pozamašno lepi rezultati sada su se strmoglavili. NIS se našao između američkih sankcija, ruskog odbijanja da proda kompaniju, ali i nesposobnosti srpskog režima, koji gotovo godinu dana nije preduzeo ništa da ovaj problem ikako reši. Kompanija je u četvrtom tromesečju 2025. pretrpela gubitak od 5,3 milijarde dinara, pa je „minus“ dostigao 5,6 milijardi dinara, naveli su iz brokerske kuće Momentum. Ovo je prvi minus NIS-a od kada su ga preuzeli Rusi, ne računajuću godinu korone.

„Ovo je nenadoknadiv gubitak za NIS izazvan donekle višom silom, kao što je bilo i tokom pandemije “, kaže za „Vreme“ energetski analitičar Miloš Zdravković. „Za NIS, ali i našu državu je najbitnije da firma ima redovno snadbevanje naftom, a druga je da pogoni nastave sa radom. Jer, to je ipak najveći biznis u državi, koji je veoma bitan zbog plaćanja poreza.“

Oporavak zavisi od novog gazde

Za Zdravkovića odgovor na pitanje koliko će NIS-u trebati da se povrati, zavisi od brzine sklapanja ključnog ugovora, ali i toga ko će biti definitivni novi vlasnik i na koji način će on voditi firmu.

Mol Grupa je vodeća energetska mađarska kompanija koja vredi oko 7,5 milijardi dolara, i treća najvrednija u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Preuzimanje vlasništva NIS-a ne bi bila novina, jer je prethodno preuzeo upravljanje državnim naftnim kompanijama u Hrvatskoj (INA) i Slovačkoj (Slovnaft).

Ipak, saradnja Hrvata i Mađara nije se baš najbolje pokazala. Posle prodaje INA-e 2016. godine, u Hrvatskoj je bilo dosta kritika pošto su mnogi stručnjaci ocenili da je posao ugovoren po višestruko nižoj ceni od realne. Za Hrvate je pak mnogo važnije da je zatvorena rafinerija nafte u Sisku, nekada glavni pogon za proizvodnju derivata kod suseda.

Zato pojedini energetski poznavaoci strepe da bi se nešto slično moglo dogoditi i u Srbiji, a poslovanje NIS-a bi u tom slučaju bilo potpuno drugačije.

Petrohemija je veoma važna

Negativnom rezultatu je u velikoj meri doprinela Petrohemija, koja je produbila minus sa 7,7 milijardi dinara prethodne godine na 10,3 milijarde dinara u 2025.

Ovaj pogon će konačno početi pripreme za obnavljanje rada proizvodnih postrojenja koje treba da startuju od četvrtka, 5. februara, navedeno je na sajtu Petrohemije. Tako od četvrtka do nedelje, 8. februara, Pančevci mogu da očekuju poznatu buku, dim i intenzivni plamen „baklje“ fabrike.

Najveća kolateralna šteta, pored same države, je i grad Pančevo, jer je postojala velika mogućnost da ljudi ostanu bez posla i u Rafineriji i u Petrohemiji, a Zdravković kaže da bi se tako „ugasio ceo grad“.

„Sada je u Srbiju ušla nafta, ali samo privremenom licencom, što znači da se još čekaju značajne političke odluke SAD i Rusije, kako bi se sporazumi i postigli i izvršila tranformacija vlasništva. Od toga koliko ćemo na krajnji sporazum čekati umnogome zavisi i oporavak NIS-a“, dodaje Zdravković.

NIS je od američkog Odeljenja za kontrolu strane imovine (OFAC) dobio dozvolu za nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti do 20. februara, a nastavak normalnog funkcionisanja zavisi od odobrenja preuzimanja kontrolnog paketa akcija omađarskog MOL-a.

Banke „malo“ pomogle

Iako je NIS u minusu, likvidnost firme ostala je prilično dobra s obzirom na okolnosti – slobodan novčani tok je iznosio 12,5 milijardi dinara. Kompanija je smanjila i zaduženost prema bankama  sa 558  na 396 miliona evra na kraju prošle godine usled dospeća pojedinih kredita.

Do ovog scenarija je došlo jer banke u Srbiji ipak nisu iskoristile mogućnost prinudne naplate kredita, premda imaju ugovore koji sadrže tu mogućnost u slučaju sankcija, rekli su u brokerskoj kući Momentum.

Proizvodnja nafte i gasa je pala dva odsto, dok je prerada u periodu oktobar-decembar bila na 39 odsto u odnosu na prethodnu godinu.