Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, dok je Evropska centralna banka spustila na 3,5 odsto, pa se mogu očekivati jeftiniji krediti
Krediti u Srbije će uskoro biti jeftiniji, nakon što su Narodna banka Srbije i Evropska centralna banka smanjili svoje referentne kamatne stope i to u istoj meri – za po 0,25 procentnih poena, piše „Danas”.
Narodna banka Srbije je spustila kamatnu stopu na 5,75 odsto, a ECB na 3,5 odsto.
S obzirom da se ključna kamatna stopa NBS odnosi na dinarske kredite, a ključna stopa ECB na kredite u evrima, može se očekivati dalji pad kamata na kredite građanima i privredi.
Većina stambenih kredita u Srbiji je indeksirana u evrima i u svojoj strukturi ima euribor, kamatnu stopu na međusobne pozajmice banaka u evrima. Upravo je euribor put kojim se smanjenje kamate ECB-a preliva na manje rate kredita građana.
Očekuje se dalji pad euribora
Od 2. oktobra, kada je šestomesečni euribor dotigao 4,14 odsto, najveći nivo još od novembra 2008. godine, usledio je pad na oko 3,3 odsto, a s obzirom na potez ECB može se očekivati i dalji pad. Doduše, s obzirom da je Narodna banka Srbije ograničila kamatne stope na stambene kredite, verovatnije je da se smanjenje euribora neće odmah odraziti i na manje rate stambenih kredita.
Prosečna kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite iznosi 5,12 odsto, što je na nivou ograničenja NBS koji će trajati do kraja ove godine.
Izmena dva zakona
Narodna banka Srbije menja dva zakona kojima se reguliše poslovanje bankarskog sektora i po svemu sudeći zateže odnos sa bankama. To su Zakon o izmenama i dopunama zakona o Narodnoj banci Srbije i Nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Jedan koji garantuje zaštitu korisnika, iščekuju klijenti, a ne raduju mu se bankari; drugi koji se bavi samim poslovanjem, akcionarima i poveriocima banaka obećava malo mirniji san, piše RTS.
Darko Stamenković, generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka u NBS, za RTS je rekao da su ključni ciljevi ovih zakona da se do sada postignuti rezultati u pogledu stabilnosti finansijskog sistema, održivog poslovanja banaka, ali i zaštita korisnika finansijskih usluga, očuvaju i dodatno unaprede u narednom periodu.
„Narodna banka Srbije prošle godine je, delujući u situaciji naglog i visokog rasta kamatnih stopa na stambene kredite, pre svega ustanovljene u odlikama Evropske centralne banke, reagovala privremenom merom, privremeno ograničavajući do kraja ove godine kamatne stope na stambene kredite“, podseća on.
Međutim, Narodna banka Srbije ima stav da je potrebna jedna trajna sistemska mera kako bi se uredilo tržište i kamatne stope na kredite i kreditne proizvode.
„U tom smislu, Narodna banka Srbije je predvidela određena ograničenja maksimalne kamatne stope, pri tome ne želeći da utiče na tržišna kretanja, ali sa ciljem da se spreče previsoki iznosi kamatnih stopa na pojedine kredite i da se spreči brzi rast, kakav smo imali prošle godine, na primeru stambenih kredita – brzi rast koji može negativno da utiče i na životni standard građana i na kreditnu sposobnost i u krajnjem slučaju na povećanje problematičnih kredita u bankama“, napominje Stamenković.
Šoškić: Inflacija nije previsoka
Bazna inflacija, koja isključuje cene hrane, duvana i energije koje ne zavise od monetarne politike, je i dalje iznad ciljanog nivoa. U avgustu je, prema podaicma NBS iznosila 5,2 odsto i ubrzala se u odnosu na prvu polovinu godine.
Centralna banka sada očekuje da će na kraju godine inflacija iznositi četiri odsto, što je povećanje sa 3,6 odsto iz ranije projekcije.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ocenjuje da inflacija od 4,3 odsto za zemlju razvoju kao što je Srbija nije previsoka.
„Smanjenje kamatne stope ima smisla ako se inflacija nalazi na tom nivou, jer je ona suštinski u ciljanom koridoru. Inače, u zemljama u razvoju inflacija može biti veća od dva, tri odsto, sve dok je na nivou nižih jednocifrenih veličina. Doduše smanjenje kamatne stope NBS neće imati veliki efekat budući da su kod nas i štednja i kreidti evroizovani i na agregatnu tražnju više utiče promena kamatne stope Evropske centralne banke. Smanjenje kamatne stope ECB bi se prelilo na smanjenje kamatnih stopa na kredite vezane za evro i u Srbiji“, napominje Šoškić.
On ističe da rast cena u ovom trenutku nije toliko problem za Srbiju koliko visok nivo koje su one dostigle u prethodnom periodu.
„U prethodnom periodu došlo je do značajnog povećanja cena“, ističe Šoškić . „Nadležne insitutcije bi trebalo da se zapitaju zašto su nivoi cena u Srbiji, posebno za osnovne potrebe kao što je hrana, uporedivi sa cenama u razvijenim zemljama sa mnogo većim dohotkom. Ima tu posla i za antimonopolsku komisiju i za druge institucije da otklone uska grla ili monopolizaciju kod uvoza i izvoza“.
Izvor: Danas, RTS
Prodajni kurs evra u nekim menjačnicama i bankama je već probio 120 dinara, a među građima postoji bojazan od dodatnog povećanja. Kurs ipak ne može neograničeno da „divlja“ - osim ako ga NBS ne promeni.
Da li posluju sa NIS-om, smeju li uopšte o tome da govore, kao i do kada će to poslovanje trajati, objašnjavaju pojedine banke za „Vreme“
Pregovori za ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) su navodno u toku, a kompanija ADNOC iz Abu Dabija slovi kao favorit, piše "Fajnenšel tajms"
„Prema devetomesečnom bilansu, NIS duguje bankama oko 540 miliona evra. Sve ukazuje da će država morati da preuzme NIS, kroz nacionalizaciju ili kroz uvođenje stečaja“, smatra privrednik i vlasnik „Point Group“ Zoran Drakulić
Nadzorni odbor BMW-a odlučio je da od maja 2026. godine na čelo kompanije dođe Milan Nedeljković, dosadašnji direktor proizvodnje i dugogodišnji menadžer tog koncerna. Nedeljković će zameniti Olivera Cirpsea, koji se povlači zbog internih pravila o starosnoj granici.
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
