Krediti u Srbije će uskoro biti jeftiniji, nakon što su Narodna banka Srbije i Evropska centralna banka smanjili svoje referentne kamatne stope i to u istoj meri – za po 0,25 procentnih poena, piše „Danas”.
Narodna banka Srbije je spustila kamatnu stopu na 5,75 odsto, a ECB na 3,5 odsto.
S obzirom da se ključna kamatna stopa NBS odnosi na dinarske kredite, a ključna stopa ECB na kredite u evrima, može se očekivati dalji pad kamata na kredite građanima i privredi.
Većina stambenih kredita u Srbiji je indeksirana u evrima i u svojoj strukturi ima euribor, kamatnu stopu na međusobne pozajmice banaka u evrima. Upravo je euribor put kojim se smanjenje kamate ECB-a preliva na manje rate kredita građana.
Očekuje se dalji pad euribora
Od 2. oktobra, kada je šestomesečni euribor dotigao 4,14 odsto, najveći nivo još od novembra 2008. godine, usledio je pad na oko 3,3 odsto, a s obzirom na potez ECB može se očekivati i dalji pad. Doduše, s obzirom da je Narodna banka Srbije ograničila kamatne stope na stambene kredite, verovatnije je da se smanjenje euribora neće odmah odraziti i na manje rate stambenih kredita.
Prosečna kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite iznosi 5,12 odsto, što je na nivou ograničenja NBS koji će trajati do kraja ove godine.
Izmena dva zakona
Narodna banka Srbije menja dva zakona kojima se reguliše poslovanje bankarskog sektora i po svemu sudeći zateže odnos sa bankama. To su Zakon o izmenama i dopunama zakona o Narodnoj banci Srbije i Nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Jedan koji garantuje zaštitu korisnika, iščekuju klijenti, a ne raduju mu se bankari; drugi koji se bavi samim poslovanjem, akcionarima i poveriocima banaka obećava malo mirniji san, piše RTS.
Darko Stamenković, generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka u NBS, za RTS je rekao da su ključni ciljevi ovih zakona da se do sada postignuti rezultati u pogledu stabilnosti finansijskog sistema, održivog poslovanja banaka, ali i zaštita korisnika finansijskih usluga, očuvaju i dodatno unaprede u narednom periodu.
„Narodna banka Srbije prošle godine je, delujući u situaciji naglog i visokog rasta kamatnih stopa na stambene kredite, pre svega ustanovljene u odlikama Evropske centralne banke, reagovala privremenom merom, privremeno ograničavajući do kraja ove godine kamatne stope na stambene kredite“, podseća on.
Međutim, Narodna banka Srbije ima stav da je potrebna jedna trajna sistemska mera kako bi se uredilo tržište i kamatne stope na kredite i kreditne proizvode.
„U tom smislu, Narodna banka Srbije je predvidela određena ograničenja maksimalne kamatne stope, pri tome ne želeći da utiče na tržišna kretanja, ali sa ciljem da se spreče previsoki iznosi kamatnih stopa na pojedine kredite i da se spreči brzi rast, kakav smo imali prošle godine, na primeru stambenih kredita – brzi rast koji može negativno da utiče i na životni standard građana i na kreditnu sposobnost i u krajnjem slučaju na povećanje problematičnih kredita u bankama“, napominje Stamenković.
Šoškić: Inflacija nije previsoka
Bazna inflacija, koja isključuje cene hrane, duvana i energije koje ne zavise od monetarne politike, je i dalje iznad ciljanog nivoa. U avgustu je, prema podaicma NBS iznosila 5,2 odsto i ubrzala se u odnosu na prvu polovinu godine.
Centralna banka sada očekuje da će na kraju godine inflacija iznositi četiri odsto, što je povećanje sa 3,6 odsto iz ranije projekcije.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ocenjuje da inflacija od 4,3 odsto za zemlju razvoju kao što je Srbija nije previsoka.
„Smanjenje kamatne stope ima smisla ako se inflacija nalazi na tom nivou, jer je ona suštinski u ciljanom koridoru. Inače, u zemljama u razvoju inflacija može biti veća od dva, tri odsto, sve dok je na nivou nižih jednocifrenih veličina. Doduše smanjenje kamatne stope NBS neće imati veliki efekat budući da su kod nas i štednja i kreidti evroizovani i na agregatnu tražnju više utiče promena kamatne stope Evropske centralne banke. Smanjenje kamatne stope ECB bi se prelilo na smanjenje kamatnih stopa na kredite vezane za evro i u Srbiji“, napominje Šoškić.
On ističe da rast cena u ovom trenutku nije toliko problem za Srbiju koliko visok nivo koje su one dostigle u prethodnom periodu.
„U prethodnom periodu došlo je do značajnog povećanja cena“, ističe Šoškić . „Nadležne insitutcije bi trebalo da se zapitaju zašto su nivoi cena u Srbiji, posebno za osnovne potrebe kao što je hrana, uporedivi sa cenama u razvijenim zemljama sa mnogo većim dohotkom. Ima tu posla i za antimonopolsku komisiju i za druge institucije da otklone uska grla ili monopolizaciju kod uvoza i izvoza“.
Izvor: Danas, RTS
