Foto: Bruno/Pixabay
"Ja već neko vreme napominjem da je zaduženost građana u Srbiji veoma velika", kaže za "Vreme" profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević. A zadužuju se iz pogrešnih razloga - za tekuću potrošnju, a ne investiciono
Zaključno sa 30. novembrom ove godine firme i građani su bankama, dugovali zbirno oko 29,27 milijardi evra, što je u odnosu na isti period prošle godine skok od 2,7 odsto, pokazuje novi kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije.
Najveći pojedinačni udeo u ukupnom zaduženju građana imaju gotovinski krediti sa 5,96 milijardi evra (u dinarskoj protivvrednosti). Krediti pravnim licima i preduzetnicima iznosili su ukupno 16,5 milijardi evra i neznatno su veći u odnosu na isti period prošle godine.
„Ja već neko vreme napominjem da je zaduženost građan u Srbiji veoma velika“, kaže za „Vreme“ profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević. A kada se pogleda struktura zaduženosti, tu je više kratkoročnih, potrošačkih kredita, nego onih koje bismo mogli da nazovemo „investicionim“.
„Prema podacima koji se nalaze na sajtu Narodne banke Srbije, na kraju novembra kratkoročni krediti, a u njih se ubrajaju gotovinski krediti i minusi po tekućim računima, iznosili su oko 830 milijardi dinara (oko 7 milijardi evra). Ta dinamika zaduživanja brzo raste, pa je tako 2018. godine to bilo 500 milijardi dinara, a 2012. oko 170 milijardi. Građani su se krakotočno zadužili u prethodnih deset godina gotovo sedam puta više“, kaže Radosavljević.
(Ne)likvidnost privrede
Privreda, ipak, ima manju dinamiku rasta zaduženje.
„Zaduženje za likvidnost i za obrtna sredstav je porasla sa nekih 470 na 740 miliardi dinara, dok su investicion kediti rasli nešto sporije. Mene je u jednom trenutku zabrinjavalo što su krediti za likvidnost za privredu rasli nešto brže od investicionih kredita. To ukazuje na različite probleme“, objašnjava Radosavljević.
„Kako građani imaju probleme sa likvidnošću“, nastavlja, „tako ih ima i privreda koja prodaje svoje proizvode i usluge tim građanima, što znači da su se ponovo vratili kupovina na čekove i na odloženo plaćanje, pa privreda mora na neki način da finansira na duge staze potrošnju građana, koji opet tu potrošnju finansiraju putem kratkoročnog zaduživanja“.
Zaduživanje za goli život
Kad se sve sabere, zaključuje Radosavljević, „građani Srbije su veoma zaduženi, a zadužuju se iz pogrešnih razloga – za tekuću potrošnju, a ne investiciono. S druge strane, privreda je na visokom nivou zaduženosti, ali verovatno došla do kritične granice.“
Sve ovo ukazuje na to da je standard građana na niskom nivou, a to pokazuju i podaci Eurostata prema kojima je Srbija u grupi zemalja sa najnižim dohotkom po glavi stanovnika. Od Srbije su lošiji samo Ukrajina, BiH, Makedonija, Albanija i Moldavija.
„Imajući u vidu da su cene usled visoke inflacije dostigle prosečne cene u istočnoj i centralnoj Evropi, slobodno možemo reći da građani Srbije lošije žive od građana u tim zemljama”, kaže Radosavljević. “S druge strane, cene rastu, potrošnja je relativno visoka i građani taj manjak sredstva u stvari nadoknađuju putem kratkoročnog zaduživanja.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Rukovostvo Elektrdistribucije Srbije (EDS) je smislilo da potrošači od 1. juna sami prijave stanje brojila za struju. EDS će to raditi jednom u tri meseca. Nov sistem nije ni startovao, a već ima puno nedoumica
Vlada Srbije je bez ikakvog obrazloženja preusmerila više od 11 milijardi dinara sa infrastrukturnih, bezbednosnih i razvojnih projekata u budžetsku rezervu. Ovaj potez se poklapa sa najavama Aleksandra Vučića za povećanje penzija i plata. Stručnjaci upozoravaju na manjak transparentnosti i moguće zloupotrebe mehanizma budžetske rezerve
Međunarodni monetarni fond započinje redovnu posetu Srbiji, a prvi plenarni sastanak sa predstavnicima domaćih institucija održan je u Narodnoj banci Srbije. Posetu predvodi nova šefica misije za Srbiju, Anet Kjobe, koja je u aprilu preuzela funkciju od prethodnog šefa misije MMF-a
Novac će biti preusmeren Ministarstvu finansija, odnosno budžetskoj rezervi, za „finansiranje rashoda i izdataka koji nisu bili poznati u postupku donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
