Foto: Bruno/Pixabay
"Ja već neko vreme napominjem da je zaduženost građana u Srbiji veoma velika", kaže za "Vreme" profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević. A zadužuju se iz pogrešnih razloga - za tekuću potrošnju, a ne investiciono
Zaključno sa 30. novembrom ove godine firme i građani su bankama, dugovali zbirno oko 29,27 milijardi evra, što je u odnosu na isti period prošle godine skok od 2,7 odsto, pokazuje novi kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije.
Najveći pojedinačni udeo u ukupnom zaduženju građana imaju gotovinski krediti sa 5,96 milijardi evra (u dinarskoj protivvrednosti). Krediti pravnim licima i preduzetnicima iznosili su ukupno 16,5 milijardi evra i neznatno su veći u odnosu na isti period prošle godine.
„Ja već neko vreme napominjem da je zaduženost građan u Srbiji veoma velika“, kaže za „Vreme“ profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević. A kada se pogleda struktura zaduženosti, tu je više kratkoročnih, potrošačkih kredita, nego onih koje bismo mogli da nazovemo „investicionim“.
„Prema podacima koji se nalaze na sajtu Narodne banke Srbije, na kraju novembra kratkoročni krediti, a u njih se ubrajaju gotovinski krediti i minusi po tekućim računima, iznosili su oko 830 milijardi dinara (oko 7 milijardi evra). Ta dinamika zaduživanja brzo raste, pa je tako 2018. godine to bilo 500 milijardi dinara, a 2012. oko 170 milijardi. Građani su se krakotočno zadužili u prethodnih deset godina gotovo sedam puta više“, kaže Radosavljević.
(Ne)likvidnost privrede
Privreda, ipak, ima manju dinamiku rasta zaduženje.
„Zaduženje za likvidnost i za obrtna sredstav je porasla sa nekih 470 na 740 miliardi dinara, dok su investicion kediti rasli nešto sporije. Mene je u jednom trenutku zabrinjavalo što su krediti za likvidnost za privredu rasli nešto brže od investicionih kredita. To ukazuje na različite probleme“, objašnjava Radosavljević.
„Kako građani imaju probleme sa likvidnošću“, nastavlja, „tako ih ima i privreda koja prodaje svoje proizvode i usluge tim građanima, što znači da su se ponovo vratili kupovina na čekove i na odloženo plaćanje, pa privreda mora na neki način da finansira na duge staze potrošnju građana, koji opet tu potrošnju finansiraju putem kratkoročnog zaduživanja“.
Zaduživanje za goli život
Kad se sve sabere, zaključuje Radosavljević, „građani Srbije su veoma zaduženi, a zadužuju se iz pogrešnih razloga – za tekuću potrošnju, a ne investiciono. S druge strane, privreda je na visokom nivou zaduženosti, ali verovatno došla do kritične granice.“
Sve ovo ukazuje na to da je standard građana na niskom nivou, a to pokazuju i podaci Eurostata prema kojima je Srbija u grupi zemalja sa najnižim dohotkom po glavi stanovnika. Od Srbije su lošiji samo Ukrajina, BiH, Makedonija, Albanija i Moldavija.
„Imajući u vidu da su cene usled visoke inflacije dostigle prosečne cene u istočnoj i centralnoj Evropi, slobodno možemo reći da građani Srbije lošije žive od građana u tim zemljama”, kaže Radosavljević. “S druge strane, cene rastu, potrošnja je relativno visoka i građani taj manjak sredstva u stvari nadoknađuju putem kratkoročnog zaduživanja.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Rekreativna nastava od Niša do Zlatibora na proleće 2025. godine košta 44.700 dinara na sedam mesečnih rata, a koliko dana nije poznato. Dok, jednodnevni izlet od Niša do Kragujevca, Topole, Oplenca i Aranđelovca košta 7.850 dinara na šest mesečnih rata. Takođe, nije poznato kada se ide, zna se samo da je na proleće
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
