Foto: Bruno/Pixabay
"Ja već neko vreme napominjem da je zaduženost građana u Srbiji veoma velika", kaže za "Vreme" profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević. A zadužuju se iz pogrešnih razloga - za tekuću potrošnju, a ne investiciono
Zaključno sa 30. novembrom ove godine firme i građani su bankama, dugovali zbirno oko 29,27 milijardi evra, što je u odnosu na isti period prošle godine skok od 2,7 odsto, pokazuje novi kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije.
Najveći pojedinačni udeo u ukupnom zaduženju građana imaju gotovinski krediti sa 5,96 milijardi evra (u dinarskoj protivvrednosti). Krediti pravnim licima i preduzetnicima iznosili su ukupno 16,5 milijardi evra i neznatno su veći u odnosu na isti period prošle godine.
„Ja već neko vreme napominjem da je zaduženost građan u Srbiji veoma velika“, kaže za „Vreme“ profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević. A kada se pogleda struktura zaduženosti, tu je više kratkoročnih, potrošačkih kredita, nego onih koje bismo mogli da nazovemo „investicionim“.
„Prema podacima koji se nalaze na sajtu Narodne banke Srbije, na kraju novembra kratkoročni krediti, a u njih se ubrajaju gotovinski krediti i minusi po tekućim računima, iznosili su oko 830 milijardi dinara (oko 7 milijardi evra). Ta dinamika zaduživanja brzo raste, pa je tako 2018. godine to bilo 500 milijardi dinara, a 2012. oko 170 milijardi. Građani su se krakotočno zadužili u prethodnih deset godina gotovo sedam puta više“, kaže Radosavljević.
(Ne)likvidnost privrede
Privreda, ipak, ima manju dinamiku rasta zaduženje.
„Zaduženje za likvidnost i za obrtna sredstav je porasla sa nekih 470 na 740 miliardi dinara, dok su investicion kediti rasli nešto sporije. Mene je u jednom trenutku zabrinjavalo što su krediti za likvidnost za privredu rasli nešto brže od investicionih kredita. To ukazuje na različite probleme“, objašnjava Radosavljević.
„Kako građani imaju probleme sa likvidnošću“, nastavlja, „tako ih ima i privreda koja prodaje svoje proizvode i usluge tim građanima, što znači da su se ponovo vratili kupovina na čekove i na odloženo plaćanje, pa privreda mora na neki način da finansira na duge staze potrošnju građana, koji opet tu potrošnju finansiraju putem kratkoročnog zaduživanja“.
Zaduživanje za goli život
Kad se sve sabere, zaključuje Radosavljević, „građani Srbije su veoma zaduženi, a zadužuju se iz pogrešnih razloga – za tekuću potrošnju, a ne investiciono. S druge strane, privreda je na visokom nivou zaduženosti, ali verovatno došla do kritične granice.“
Sve ovo ukazuje na to da je standard građana na niskom nivou, a to pokazuju i podaci Eurostata prema kojima je Srbija u grupi zemalja sa najnižim dohotkom po glavi stanovnika. Od Srbije su lošiji samo Ukrajina, BiH, Makedonija, Albanija i Moldavija.
„Imajući u vidu da su cene usled visoke inflacije dostigle prosečne cene u istočnoj i centralnoj Evropi, slobodno možemo reći da građani Srbije lošije žive od građana u tim zemljama”, kaže Radosavljević. “S druge strane, cene rastu, potrošnja je relativno visoka i građani taj manjak sredstva u stvari nadoknađuju putem kratkoročnog zaduživanja.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
