Najnovije vesti o tome da bi mađarski MOL mogao da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS) iz većinskog vlasništva ruske kompanije Gazprom, a sve pod imperativom američkih sankcija, izazvale su lavinu raznovrsne kombinatorike u većem delu evropskog jugoistoka.
Mađarska petroenergetska kompanija koja u svom sastavu drži i većinski udeo hrvatske kompanije INA, sa NIS-om bi preuzela i lanac benzinskih pumpi u Rumuniji i Bugarskoj.
Hrvatski naftovod Janaf ostao bi na milost i nemilost tako ojačanom MOL-u koji bi mogao i sasvim da ga eliminiše.
Za Srbiju, međutim, i dalje je najvažnije da sasvim izađe iz neizvesnosti oko prava na uvoz i preradu nafte u NIS-ovim pogonima u Pančevu, piše Dojče vele.
Koncentracija tržišne moći
S druge strane, ako NIS preuzme mađarska kompanija, a ozbiljnijeg pretendenta čini se nema, onda bi mogla i da je zadesi loša sudbina hrvatske kompanije INA, nekadašnjeg najvećeg proizvodnog i tržišnog subjekta u toj oblasti u regionu. U okviru stručne javnosti niko ne sumnja da bi ekonomski i energetsko-politički efekti toga bili više nego značajni.
„To preuzimanje znatno bi učvrstilo poziciju MOL-a kao dominantnog regionalnog igrača u lancu od transporta, do rafinerijske prerade nafte i maloprodaje naftnih derivata“, kaže za DW Vladislav Brkić, dekan Rudarsko-geološko-naftnog fakulteta u Zagrebu. On pritom dodaje da konkretni tržišni i energetsko-politički efekti najviše zavise od uslova pod kojima bi ruski kapital i uticaj zaista bili zamenjeni nekom novom, većinski neruskom vlasničkom strukturom.
Prema njegovom mišljenju, u tom scenariju realno bi bilo očekivati dodatnu koncentraciju tržišne moći u segmentu fosilnih goriva – za sada na prostoru Mađarske, Hrvatske, Srbije i Slovačke. Tome, kako upozorava, ne bi bilo zgoreg posvetiti veću regulatornu pažnju – zbog mogućih ograničenja tržišnog takmičenja i efekata na krajnje potrošače.
A što se tiče nekakve drukčije pozicije same Naftne industrije Srbije, Brkić deli mišljenje po kojem iskustvo kompanije INA pokazuje da preuzimanje od strane regionalnog partnera može da dovede do velikih promena.
Beograd ima određeni manevarski prostor
„Tačnije, do premeštanja ključnih upravljačkih funkcija, kao i do racionalizacije proizvodnog portfelja, kao i do preispitivanja uloge pojedinih rafinerija u zavisnosti od toga kako se uklapaju u ukupnu optimizaciju mreže rafinerija unutar grupacije“, precizira Brkić za DW.
U slučaju da MOL, uz postojeće svoje rafinerije, integriše i onu u Pančevu, naš sagovornik ocenjuje da su moguće i promene u obimu prerade i investicionim prioritetima.
„Ipak, državna uključenost Srbije i američki uslov potpunog izlaska ruskog vlasnika daju Beogradu određeni prostor da ugovorno zaštiti kontinuitet rada ključne infrastrukture i zadrži deo uticaja na strateške odluke“, napominje dekan zagrebačkog Rudarsko-geološko-naftnog fakulteta.
Upravo izostanak tog momenta, naime, u Hrvatskoj je upamćen kao početak teškog pada kompanije INA i generalno tamošnje petroenergetike, nekada okosnice celoukupne hrvatske privrede. Krucijalna upravljačka ovlašćenja nad kompanijom INA su, da podsetimo, u ruke MOL-a prešle čak i bez apsolutno-većinskog paketa deonica, a sigurno u kriminalnim okolnostima. Zatim je Mađarska počela da opstruira hrvatsko pravosuđe, a politika se pokazala jalovom u navodnim pokušajima da se INA „vrati kući“. Nakon svega, mađarska kompanija sada potencijalno u šaci drži i Janaf koji u suštini i nema za koga da radi, osim za NIS i MOL.
Neizvesna i sudbina rafinerije u Rijeci
U najnepovoljnijem scenariju za Janaf, otvara se rizik da deo transporta sirove nafte prema Srbiji bude preusmeren, a za Mađarsku je dan-danas u igri i onaj iz Rusije. „Tako bi se s Janafa prešlo na budući mađarsko-srpski naftovod, što bi dugoročno moglo da smanji prihode Janafa i posredno da oslabi pregovaračku poziciju Hrvatske u regionalnoj logistici transporta nafte“, upozorava Brkić.
Paralelno s tim, integracija NIS‑a u MOL‑ovu mrežu po njemu nameće pitanje buduće uloge jedine preostale rafinerije kompanije INA u Rijeci, nakon gašenja one u Sisku. Neizvesno je, dakle, da li će riječka rafinerija ostati strateški važan kapacitet za snabdevanje Hrvatske i susednih tržišta ili će, u zavisnosti od poslovne logike proširene MOL-grupe, biti pod pritiskom dodatne racionalizacije.
„To u hrvatskoj javnosti već pobuđuje predloge da država proaktivno razmotri modele jačanja sopstvene kontrole nad tim kapacitetom kako bi ublažila moguće negativne posledice odluka donesenih izvan Hrvatske. Ali i da na taj način obezbedi strateške rezerve nafte, naročito u vremenima opšte geopolitičke nestabilnosti“, ukazuje Vladislav Brkić.
Dodatni problem – skladište gasa
Konačno, u širem kontekstu aktuelnih tržišnih i geopolitičkih nestabilnosti, Brkić ukazuje i na još jedan, dodatni problem Hrvatske: aktuelni nivo popunjenosti njenog skladišta gasa u Okolima nedaleko od Zagreba. Naravno, danas je to isto tako strateško pitanje kao i sigurnost snabdevanja naftnim derivatima. Hrvatsko podzemno skladište gasa trenutno je slabije popunjeno, ni trećinski, dok je prosek u EU i dalje natpolovičan.
Osim što to nije optimalno za period pojačane potrošnje, time se povećava i osetljivost sistema na hladne talase, kao i na cenovne šokove na veleprodajnim tržištima i eventualne poremećaje uvoza preko LNG-terminala.
„U tom smislu, nivo popunjenosti nije samo operativna, već i važna energetsko–bezbednosna i politička tema, naročito danas kada pojedini regionalni akteri jačaju svoju ulogu u snabdevanju fosilnim gorivima“, zaključuje dekan Rudarsko-geološko-naftnog fakulteta u Zagrebu Vladislav Brkić.
Izvor: Dojče vele (DW)
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
