Konstrukcija Pančevačkog mosta je „u jako lošem stanju“, priznaju i provladini mediji. Koliko još Pančevac može ovako da izdrži bez obnove?
Na Pančevačkom mostu na snazi je stroga zabrana saobraćaja za sva teretna vozila čija ukupna masa prelazi 12 tona. Ta zabrana nije nova, postoji već pet godina, kako Pančevac vapi za detaljnom i ozbiljnom rekonstrukcijom.
Ipak, ovu zabranu izgleda malo ko poštuje, pa informacije Novosti pokazuju da je na most morala da izađe i saobraćajna policija i da piše kazne od 5.000 dinara, koje je podelila 290 vozača kamiona. Iz MUP-a su za Novosti rekli da „uprkos saobraćajnoj signalizaciji, mera se ne poštuje, a ovaj vid prekršaja beleži najveću brojnost“.
Pravilo za teretnjake je uvedeno jer je „sama konstrukcija u jako lošem stanju usled višedecenijskog korišćenja“, dodaje provladin list i piše još da „teška vozila izazivaju jake vibracije koje dodatno slabe beton i čelične spojeve na prilaznim rampama“.
Jedino što država može da uradi u ovom trentuku jeste da pokuša da smanji opterećenje kako bi se izbegla nova, kritična oštećenja, dodaju i još priznaju da su stručni pregledi ekipa JP „Putevi Srbije“ već pokazali ozbiljna oštećenja na glavnim stubovima i ležištima mosta.
Krajem avgusta su se na pojedinim društvenim mrežama pojavile informacije da je napukao noseći stub Pančevačkog mosta, ali iz „Puteva Srbije“ su rekli da to nije tačno.
Pančevački most je od izgradnje 1935. godine jednom temeljno srušen i obnovljen posle Drugog svetskog rata, da bi davne 1966. izvršena velika nadogradnja i obnova. Tada je most dobio današnji izgled sa dve trake u oba smera i železničkim delom.
U međuvremenu je svaki građanin koji živi u naseljima sa druge strane mosta, poput Borče, Krnjače, Koteža, Pančeva, i svaki dan ide za centar Beograda – barem nekoliko puta u životu doživeo neverovatne zastoje i čekanja, jer je most više puta zatvaran usled oštećenja i rekonstrukcija pristupnih saobraćajnica.
Na kraju je i sam Pančevac delimično rekonstruisan od 2008. do 2010. godine.
Sada, 16 godina kasnije, most je u jako lošem stanju, a država nikako da se pozabavi mostom koji spaja 200.000 Beograđana, koliko ih živi u ovom delu opštine Palilula, sa ostatkom grada.
Početkom 2024. godine stigla je najava da je Pančevački most konačno na listi prioriteta za rekonstrukciju. Kako je najavljivano, deo mosta od Bogoslovije do reke, odnosno sam prilaz, trebalo je da bude srušen, a radovi su trebalo da počnu 2025. godine.
Ipak, most ni u drugoj polovini 2026. nije započet. Miodrag Poledica, pomoćnik direktora iz „Puteva Srbije“ je na proleće rekao da planovi za obnovu Pančevačkog mosta ulaze u završnu fazu pripreme, a da se sve odlaže za sledeću godinu. Tako će se očekivane stravične gužve zbog zatvaranja mosta ipak prebaciti na period posle najavljenih izbora, ako ih zaista bude.
„Mi smo već sa faze planiranja krenuli u fazu projektovanja i mogu da kažem da smo pre dve godine završili idejni projekat i studiju opravdanosti za rekonstrukciju prilaznih konstrukcija ka Pančevačkom mostu. Dakle, to su dve nezavisne – leva i desna konstrukcija, drumske konstrukcije koje idu iz smera Bogoslovije ka Pančevačkom mostu“, rekao je Poledica.
Kako je naveo, u toku je izrada projekta za građevinsku dozvolu.
„Pre godinu i po dana smo ugovorili izradu projekta za građevinsku dozvolu i ove godine, odnosno sredinom ove godine, za dva meseca, mi računamo da ćemo završiti projekat za građevinsku dozvolu, tako da planiramo početkom iduće godine da krenemo u same radove“, naveo je i rekao da je reč o najsloženijoj rekonstrukciji do sada.
„Ovo će biti najkompleksniji obim radova koji se nekad izvodio na Pančevačkom mostu“, istakao je Poledica. Planirano je potpuno uklanjanje postojećih i izgradnja novih prilaznih konstrukcija.
Građevinski inženjer Danijel Dašić je tada za Nova.rs rekao da je most u veoma lošem stanju i da bi voleo da rekonstrukcija počne što pre. Međutim, nije bio siguran u to.
„Bilo je i ranije najava da će ga rekonstruisati, ali koliko znamo, od tada ništa nije urađeno da se on poboljšava. U suštini, najveći i najbolji deo mosta je onaj centralni gde ide pruga. Ovo što su dodavali sa strane, taj putni deo je problematičan, uglavnom na mestima spojeva. A pešački je najgori od svih. Tako da, u suštini, može da se popravi, a sa svakim danom je sve veća cena popravke. Mnogo se čekalo“, kaže on.
Mišljenja je da je najava o rekonstrukciji Pančevačkog mosta „još jedna u nizu priča vladajućeg režima“.
Srbija decenijama čeka i most na Adi Huji, kao alternativu Pančevačkom mostu. Predviđen je još 2003. godne, a aktuelna vlast u Beogradu početak radova najavljivala je najpre za kraj 2017. ili početak 2018. godine, ali umesto realizacije rok je pomeren.
Lokacija novog mosta planirana je na 2,6 kilometara nizvodno Dunavom od Pančevačkog mosta. Ukupna dužina mosta sa šest traka u oba pravca, kao i biciklističkom i stazom za pešake, biće 3.498 metara, a širina 32,5 metara. Predviđeno je da ona polazi od Mosta na Adi, oko Topčiderskog parka, zatim Bulevarom Patrijarha Pavla, Pere Velimirovića, kroz Borsku, Crnotravsku, Save Maškovića, do petlje Lasta prema Malom Mokrom Lugu, iza Mirijeva, do mosta na Adi Huji.
Zato što most nikada nije napravljen, i došlo je do zabrane prelaska vozila težih od 12 tona preko Pančevačkog mosta, izjavio je direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović.
„Godinama upozoravamo da su beogradske vlasti napravile stratešku grešku jer nisu izgradile most na Adi Huji. Grad Beograd je još 2019. imao završen idejni projekat za taj most, ali taj projekat nikada nije realizovan“, rekao je Jovanović.
On je ocenio da bi izgradnja mosta na Adi Huji omogućila rasterećenje Pančevačkog mosta i otvorila mogućnost njegove ozbiljne rekonstrukcije bez ugrožavanja svakodnevnog funkcionisanja grada.
„Danas imamo situaciju da jedan most preko Dunava predstavlja kritičnu tačku za veliki broj građana, privredu i teretni saobraćaj. To je posledica zanemarivanja pravih prioriteta u Beogradu“, naveo je Jovanović.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Posle dve godine u kojima je čak 40 odsto IT oglasa nudilo rad na daljinu, taj model je u 2026. godini pao na 26 odsto. Istovremeno je udeo oglasa koji zahtevaju rad iz kancelarije porastao na 42 odsto
Firma za promet naftnih derivata „Knez Petrol“ ulazi u posao obavljanja prevozničke usluge u Beogradu, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Neki građani će novac Akcionarskog fonda dobiti na sopstveni račun u privatnoj banci, a neki u Poštanskoj štedionici. Postoji i rok do kada se novac može podići
Hrvatska firma "Fortenova grupa“ prodala je Idea markete firmi Davora Macure „ALTA Retail“, a pre toga „Dijamant“ MK grupi. Iz saopštenja hrvatske kompanije može se nazreti zašto su otišli iz Srbije
Studenti su objavili sopstveni ekonomski program. Ako Studentska lista pobedi, imaće puno posla u finansijama Srbije
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
