Velika igrica vlasti – tako profesorka Natalija Perišić opisuje to što se u Srbiji stalno govori o nižoj stopi nezaposlenosti, ali se prećutkuje koliki je udeo stanovništva „neaktivan“
Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku – za treći kvartal ove godine – kaže da je nezaposlenost svega 8,1 odsto (257.000 ljudi).
No stopa zaposlenosti je 51,9 odsto (2.923.000 ljudi) pa bi čovek mogao da se zapita šta su ostali ljudi, oni koje zvanična statistika ne broji ni u zaposlene ni u nezaposlene?
Ti ljudi su takozvano „stanovništvo van radne snage“ koje se ranije zvalo „neaktivnim“ stanovništvom. I u tome je statistička kvaka, kaže za „Vreme“ Natalija Perišić, profesorka Fakulteta političkih nauka koja se bavi socijalnim pravima.
„Danas nemate toliku stopu nezaposlenosti, već neaktivnosti. Nezaposleni ste ako nemate posao i ne tražite ga aktivno, ali ako nemate posao i potpuno ste obeshrabreni, jer ste ga tražili godinama i niste uspeli da ga nađete ili niste u prilici, morate da brinete o malom detetu, starim roditeljima, onda idete u neaktivnu populaciju, a ne u nezaposlenu“, priča ona.
Lako je biti „van radne snage“
Prema podacima RZS, takvih „van radne snage“ je u Srbiji 43,6 odsto (2.456.000). To se sve odnosi na populaciju starosti od 15 do 89 godina.
Kako sam RZS navodi, u stanovništvo van radne snage logično spadaju učenici, studenti, penzioneri…
Ali i „lica koja obavljaju kućne poslove, kao i ostala lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao, nisu aktivno tražila posao ili nisu bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon isteka posmatrane sedmice“.
Koliko je tih ljudi koji su zapravo nezaposleni – jer nisu ni penzioneri ni studenti – to statistika ne izdvaja posebno.
„To je velika igrica naše vlasti – kada nam prikažu kako je niska stopa nezaposlenosti, a ne kažu nam kolika je stopa neaktivnosti“, dodaje Natalija Perišić.
Ceo intervju sa Natalijom Perišić čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (12. decembar). Ili se pretplatite na štampano ili digitalno izdanje
Naslućuje se da će i novi Zakon o legalizaciji, baš kao i svi prethodni, zapravo samo podstaći ilegalnu gradnju. Možda i najveći problem je legalizacija objekata čija je stabilnost upitna
Evropska unija je u protekle dve decenije uspela da smanji emisije ugljen-dioksida, a da istovremeno uveća BDP. Srbija ostaje vezana za fosilna goriva, zbog čega je ponela titulu „najprljavijeg“ proizvođača struje u Evropi
Još jedan veliki posao za Milenijum tim, ovog puta u saradnji sa firmom bliskog saradnika Aleksandra Šapića, otkriva Nova ekonomija
Obećanja o stotinama novih radnih mesta u nemačkoj fabrici „Gruner“ u Vlasotincu pretvorila su se u talase otkaza. Ovo nije prvi put da „Gruner“ otpušta radnike, a nije ni jedini koji to čini. Zašto se ovo dešava
Državna revizorska institucija utvrdila je da je Ministarstvo građevinarstva, dok ga je vodio Goran Vesić, izdvojilo 217.000 evra za murale „Kad se vojska na Kosovo vrati“, tvrdi građevinski inženjer Danijel Dašić.
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
