Velika igrica vlasti – tako profesorka Natalija Perišić opisuje to što se u Srbiji stalno govori o nižoj stopi nezaposlenosti, ali se prećutkuje koliki je udeo stanovništva „neaktivan“
Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku – za treći kvartal ove godine – kaže da je nezaposlenost svega 8,1 odsto (257.000 ljudi).
No stopa zaposlenosti je 51,9 odsto (2.923.000 ljudi) pa bi čovek mogao da se zapita šta su ostali ljudi, oni koje zvanična statistika ne broji ni u zaposlene ni u nezaposlene?
Ti ljudi su takozvano „stanovništvo van radne snage“ koje se ranije zvalo „neaktivnim“ stanovništvom. I u tome je statistička kvaka, kaže za „Vreme“ Natalija Perišić, profesorka Fakulteta političkih nauka koja se bavi socijalnim pravima.
„Danas nemate toliku stopu nezaposlenosti, već neaktivnosti. Nezaposleni ste ako nemate posao i ne tražite ga aktivno, ali ako nemate posao i potpuno ste obeshrabreni, jer ste ga tražili godinama i niste uspeli da ga nađete ili niste u prilici, morate da brinete o malom detetu, starim roditeljima, onda idete u neaktivnu populaciju, a ne u nezaposlenu“, priča ona.
Lako je biti „van radne snage“
Prema podacima RZS, takvih „van radne snage“ je u Srbiji 43,6 odsto (2.456.000). To se sve odnosi na populaciju starosti od 15 do 89 godina.
Kako sam RZS navodi, u stanovništvo van radne snage logično spadaju učenici, studenti, penzioneri…
Ali i „lica koja obavljaju kućne poslove, kao i ostala lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao, nisu aktivno tražila posao ili nisu bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon isteka posmatrane sedmice“.
Koliko je tih ljudi koji su zapravo nezaposleni – jer nisu ni penzioneri ni studenti – to statistika ne izdvaja posebno.
„To je velika igrica naše vlasti – kada nam prikažu kako je niska stopa nezaposlenosti, a ne kažu nam kolika je stopa neaktivnosti“, dodaje Natalija Perišić.
Ceo intervju sa Natalijom Perišić čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (12. decembar). Ili se pretplatite na štampano ili digitalno izdanje
Nove mere Vlade dovele su do neujednačenih rezultata: negde se osnovne namirnice prodaju znatno jeftinije, na drugim mestima su poskupele, a u nekim marketima katalog akcija više ni ne postoji
U Srbiji se dešava svojevrsna epidemija zaduživanja. Građani su uzeli najviše kredita u dinarima, među kojima prednjače keš pozajmice, od 2008. godine, kada je bila Svetska ekonomska kriza
Ministarstvo građevinarstva produžilo je trajanje ugovora za stručni nadzor nad modernizacijom pruge Novi Sad – Subotica, iako je jedna od firmi iz konzorcijuma vršila nadzor na stanici gde je poginulo 16 ljudi
Zbog višestrukih obaranja tendera i sumnji na korupciju, izgradnja zgrade u Bloku 42 ponovo je pod znakom pitanja
Od šest ujutru prvog septembra, kamioni u Bosni i Hercegovini stali su na puteve i granične prelaze. Snabdevanje je obustavljeno, a privreda upozorava na milionske gubitke i urušavanje ugleda
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
