Ko zapravo u Srbiji prima najviše penzije i po kojim pravilima se one obračunavaju?
Prema zvaničnim podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koji su objavljeni u mesečnom biltenu za novembar 2025. godine, najvišu penziju u Srbiji koja iznosi 255.231,18 dinara prima ukupno 86 građana.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ističe za „Vreme“ da te penzije mogu da imaju građani koji su imali veoma visoke plate tokom svog radnog staža, kao i radni staž od 40 godina.
Podvlači da među primaocima velikih penzija znatan udeo čine penzioneri koji su se penzionisali pre reforme 2003. godine, tokom devedesetih godina, kada je penzijski sistem omogućavao osiguranicima značajne beneficije koje nisu bile dugoročno fiskalno održive.
Ove beneficije bile su naročito izražene u sektoru bezbednosti, tako da se detaljnijom analizom podataka PIO fonda može na primer uvideti da su policijske i vojne penzije u proseku duplo veće od ostalih penzija. Sagovornik Vremena dodaje da su beneficije kod osiguranika iz bezbednosnog sektora dosta smanjene nakon pomenute reforme iz 2003. i one koja je izvršena 2011. godine, pa tako sada iznose 20 odsto.
Objašnjava da se u Srbiji obračunavaju penzije po Bizmarkovom sistemu, kao i da od svih evropskih zemalja, kod nas se najbliže, najvernije i najuspešnije prati nemačka penzijska paradigma.
„Interesantno je kako se to desilo. Daleke 1922. godine, u Kraljevini Jugoslaviji je uveden Bizmarkov sistem, i to je bio jedan od najmodernijih zakona u Evropi. Nakon toga, čak i u vreme socijalističkog sistema smo ga dosta blisko pratili. Zatim smo reformom sistema 2003. godine, kada je bila ministarka Gordana Matković, uveli bodovni sistem koji izuzetno dosledno prati nemačku penzijsku paradigmu“, kaže Altiparmakov.
Dodaje da sistem obračunavanja penzija zavisi od dve stvari. Prva je koliko imate veliku platu (godišnji lični bod), a druga je koliko dugo radite.
„Ukoliko imate veliku penziju, to bi trebalo da je posledica toga što ste tokom radnog veka imali visoke plate i da ste dugo radili. Nakon poslednjeg povećanja, vrednost opšteg boda je 1.675 dinara. Za nekoga ko je imao prosečnu platu i radio 40 godina, njegova penzija bi iznosila tih 1.675 dinara puta 40. Tako dobijemo da za nekoga ko je imao prosečnu platu čitav radni vek, i radio 40 godina, ima penziju od 67.000 dinara“, napominje Altiparmakov.
Prema njegovim rečima, penzijski doprinosi se plaćaju do pet prosečnih zarada, kao i da je to limit za plaćanje doprinosa.
Podseća da Zakon o PIO predviđa da lični koeficijent za obračun penzije, koji predstavlja odnos lične zarade prema prosečnoj zaradi u Srbiji tokom radnog veka, ne može biti viši od 3,8, čak i ako je osiguranik uplaćivao doprinose na zaradu koja je pet puta veća od prosečne.
„To je jedna vrsta preraspodele dohotka, da se oni koji najviše zarađuju delimično soliradišu sa onima koji imaju niske zarade“, kaže Altiparmakov.
Takođe, u obračun penzije može da uđe najviše 45 godina staža, čak i ako je neko radio duže.
Zbog toga je najviša penzija zakonski ograničena i, prema članu 78. Zakona o PIO, ne može preći 286.368,57 dinara mesečno, bez obzira na visinu uplata tokom radnog veka.
Država je prodala deo akcija aerodroma Nikola Tesla po ceni koja je 45 odsto niža od berzanske. Iza svega se krije strategija vlasti da za potrebe Ekspa izgradi vojni muzej. U obzir očigledno nije uzeto da se tako obesmišljava postojanje Beogradske berze
Rat u Iranu za samo nekoliko dana prelio se i u Evropu i Ameriku - barem ekonomski. Cene benzina počele su da skaču, a pitanje je koliko će se to odraziti na pumpe u Srbiji. Nas čekaju i problemi sa gasom
Blokade poljoprivrednika traju skoro tri nedelje. Broj ljudi na ulicama se osipa, pod pritiskom države i setve. Nadležno ministarstvo tvrdi da je postignut dogovor i da više nema razloga za blokade, dok poljoprivrednici čekaju zvanično rešenje i kažu da se ne povlače
Proizvodnja koksa i derivata nafte pala je zbog zastoja u NIS-u za čak 73,3 odsto u odnosu na lane. Strmoglav pad ukupne industrijske proizvodnje delom je sprečila proizvodnja automobila, ali je pitanje - koliko će se Stelantis u Srbiji održati
Posledice sukoba na Bliskom istoku mogle bi da se osete u rezervoarima građana Srbije. Dok skaču u svetu cene sirove nafte i gasa, hoće li i na pumpe stići skuplje gorivo? Srbija je već u samom vrhu u regionu po cenama goriva
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
