Proizvodnja koksa i derivata nafte pala je zbog zastoja u NIS-u za čak 73,3 odsto u odnosu na lane. Strmoglav pad ukupne industrijske proizvodnje delom je sprečila proizvodnja automobila, ali je pitanje - koliko će se Stelantis u Srbiji održati
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru se nije najbolje pokazala. Radila je 9,1 odsto lošije nego januara 2025, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 14,4 odsto, objavio je u utorak (3. mart) Republički zavod za statistiku.
„Najveći doprinos tom padu je potekao od prerađivačke industrije, koja je zabeležila pad obima proizvodnje od 12,4 odsto međugodišnje“, saopštila je Narodna banka Srbije.
Pad je zabeležen u sve tri grane industrije, a najviše je poklekla prerađivačka – zbog zastoja u radu Rafinerije Pančevo, koja se kao deo NIS-a našla na udaru sankcija SAD-a, pa je tek polovinom januara potekla nafta u ovo postrojenje. Tako je proizvodnja koksa i derivata nafte u januaru u odnosu na isti mesec prošle godine pala čak za 73,3 odsto.
Ni druge oblasti prerađivačke industrije nisu imale dobar mesec. Od njih 23, pad je zabeležilo 15. Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda je opala za čak 38 odsto, hemijska industrija 28 odsto, a proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava za čak 60 odsto. Došlo je i do pada u proizvodnji energije za 21,1 odsto.
Foto: Tanjuug/Sava RadovanovićAleksandar Vučić u fabrici Linglonga u Zrenjaninu
Stelantis na staklenim nogama
Na drugoj strani, industriju je povukao rast proizvodnje automobila, pa je ova oblast zabeležila međugodišnji rast od 58 odsto. To znači da srpska industrija delom zavisi od automobilske proizvodnje, koja je posebno problematična u Evropi pod naletom azijskih kompanija. Od toga koliko će se brzo Stelantis prebaciti na nove tokove u automobilskoj industriji – zavisiće u jednom delu i uspeh srpske privrede.
Foto: Tanjug/Rade PrelićFabrika Strelantisa u Kragujevcu
Proizvođač automobila Stelantis najavio je da će 2026. godine još povećati proizvodnju Citroena C3 u fabrici u Kragujevcu za 40.000 vozila godišnje zbog velike potražnje za ovim modelom. Dosad se C3 u velikim serijama proizvodio isključivo u Stellantisovoj fabrici u Trnavi, u Slovačkoj. Međutim, taj pogon je, uz sklapanje modela Opel Frontera, dostigao maksimalne kapacitete, što je ograničavalo isporuke C3.
„Primamo više porudžbina nego što možemo da proizvedemo“, rekao je izvršni direktor Citroena Gzavije Šardon, navodeći da je dodatni proizvodni kapacitet bio neophodan kako bi se zadovoljila tražnja.
Ipak, kompanija za proizvodnju automobila Stelantis, u čijem sklopu posluje i fabrika Fijata u Kragujevcu, objavila je početkom februara 2026. da očekuje gubitak od oko 22 milijarde evra. Deonice proizvođača automobila pale su odmah za 23 odsto, a gubitak se očekuje usled reorganizacije poslovanja kako bi se ubrzalo uvođenje električnih i hibridnih vozila.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka o puštanju 5.000 tona evrodizela na tržište doneta je kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje domaćeg tržišta u periodu kada se očekuje povećana potrošnja, saopštila je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović
Beogradske elektrane uputile su Sekretarijatu za energetiku zahtev za odobravanje novih cena toplotne energije za novu grejnu sezonu od 1. oktobra. Uz to ide i novi obračun u pojedinim zgradama. Cene potrošnje tople vode biće više za deset odsto
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
