Svetska cena kakaovca godinama se vrtela negde oko 2.500 dolara. Prošle jeseni je, međutim, počela da raste. Ali to nije bilo ništa u poređenju s ovom godinom: početkom januara je već bila na oko 4.000 dolara, a sada uoči Uskrsa (28.3.) je 10.367,12 dolara za tonu kakaovca, piše Dojče Vele.
Najvažniji razlog je El Ninjo – ali i činjenica da je uzgoj kakaovca relativno radno intenzivan proces, tako da ogroman deo kakaovca na svetsko tržište dolazi iz samo dve države zapadne Afrike. Pritom je tamo urod i više nego slab.
„Trenutno se procenjuje kako je rod u Obali Slonovače i Gani manji za trećinu, a s obzirom na to da samo iz te dve države dolazi nekih 60 odsto kakaovca, na svetskom tržištu je došlo do ozbiljne nestašice“, objašnjava Fridel Hic-Adams iz instituta Zidvind u nemačkom Bonu.
S obzirom na to da tolika količina kakaovca dolazi s tako ograničene teritorije, ispada da je klimatski poremećaj pod uticajem El Ninja bio koban. „U mnogim delovima Gane prošle godine najpre uopšte nije bilo kiše, a onda se nebo otvorilo i bilo je toliko padavina da su stabla kakaovca dugo stajala u vodi, a po plodovima su se proširile buđ i biljne bolesti. To je bilo katastrofalno“, kaže Hic-Adams.
Krivicu za to delom snosi i krčenje prašume, ali još je veći problem to što su uzgajivači po pravilu toliko siromašni da nemaju mogućnosti ni za kakve hemijske preparate protiv bolesti biljaka, niti za investiciju kojom bi meliorisali zemljište.
Cena tek za buduću berbu
Uz cenu koja je odjednom postala četiri puta veća, neki možda misle da će i uzgajivači imati koristi i novac za investicije. Daleko od toga. U tim zemljama Afrike troši se minimalna količina uzgojenog kakaovca i praktično sve odlazi u izvoz – pre svega u Evropsku uniju koja je najveći potrošač ili u SAD koje su na drugom mestu. Čokolada u našim prodavnicama jeste poskupela, ali od jednog evra koji mi plaćamo, 80 centi odlazi fabrici ili ostaje prodavcu, a samo oko sedam centi stiže proizvođaču kakaovca.
Isto tako, cene na robnim berzama po pravilu ne znače da ćete robu dobiti istog dana: i cena kakaovca se računa za budući urod, to je tzv. Futures. Još gore za uzgajivače je to što je i u Obali Slonovače i u Gani ogroman deo, oko 80 odsto, organizovan kroz centralni otkup i to po unapred dogovorenim cenama. „Tragično je to što poljoprivrednici u Obali Slonovače i Gani gotovo uopšte nemaju koristi od tih cena, jer su svoj kakaovac prodali pre nego što je cena počela da raste“, kaže Hic-Adams. Nemački stručnjak za kakaovac procenjuje da ga je većina prodala za nekih 1.800 dolara po toni, a sada su u velikom problemu, jer nemaju dovoljno kakaovca da prodaju.
Skupo, skuplje…
Za to vreme, cene na robnim berzama za isporuke kakaovca predviđene do kraja 2025. još uvek su dvostruko veće nego što su bile pre godinu dana, tako da će i uzgajivači imati barem nekakve koristi od toga. Ali, većih promena u ponudi neće moći da bude u dogledno vreme: stablu kakaovca potrebno je više godina dok ne počne da daje plodove.
Na cenu kakaovca bi svakako mogla da utiče i veća potrošnja u zemljama gde to nije bila tradicija: „Da, u Kini i Indiji jeste povećana potrošnja čokolade, ali čak i te dve zemlje zajedno uvoze upola manje kakaovca od jedne Nemačke“, kaže Hic-Adams. „Već petnaest godina slušam kako će Kinezi uskoro a jedu mnogo više čokolade, ali to se još nije dogodilo.“
To znači da nema straha za uskršnjeg zeku i druge čokoladne poslastice – ali jeste izvesno da će čokolada da poskupi. I poskupljenje pred Božić se objašnjavalo porastom cene sirovina, ali onda su proizvođači imali zalihe po starim cenama i to još nije bilo ništa u poređenju s današnjom cenom kakaovca.
