Odlazak italijanske kompanije „Beneton" iz Niša donosi neizvesnost ne samo za radnike, već i za buduću namenu zemljišta. Stručnjaci ističu da trenutni urbanistički planovi ne predviđaju stambenu izgradnju, a prisustvo arheoloških nalazišta dodatno otežava potencijalne investicije
Najava kompanije „Beneton” da će od aprila zatvoriti pogon u Nišu, osim pitanja o radnicima koji ostaju bez posla, otvorila je i pitanje šta će se desiti sa zemljištem i zgradama gde je fabrika, podseća portal „Južne vesti“.
Parcela površine oko osam hektara je u vlasništvu firme „Olimpias”, a prema postojećim planovima njena namena je poslovno-trgovinska, što znači da se tu ne mogu graditi stambeni kompleksi, bar dok se ne promeni ceo set urbanističkih planova i dobiju dozvole Zavoda za zaštitu spomenika, pošto je to područje arheoloških nalazišta.
Kada je „Beneton” 2011. godine kupio fabriku „Niteks” za tri miliona evra, ujedno je kupio i zemljište i sve objekte. Naime, kako objašnjavaju stručnjaci, sve firme koje su koje su nekad bile korisnice zemljišta koje je nekada bilo državno, u trenutku privatizacije uspele da to zemljište prevedu na svoje ime, i onda je to zemljište postalo privatno. Tako da kada je „Niteks” prodat i zemljište je išlo uz to.
Šta će „Beneton” uradiiti sa zemljištem i objektima, pitanje je koje su novinari „Južnih vesti uputili mejlom, ali odgovor nisu dobili. Isto pitanje vlasnicima kompanije postavio je i gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović.
„Od Benetona smo potražili nekoliko stvari. Jedna od njih je i statusna promena. Šta je to što oni misle da treba da se dogodi na toj lokaciji. U skladu sa onim što budemo dobili, opredelićemo se, da li ćemo da odobravamo ili nećemo da odobravamo. U ovom trenutku planskim dokumentom na toj lokaciji je definisano poslovanje, tu su proizvodni pogoni, a bez planskog dokumenta ništa oni ne mogu da urade, niti može bilo ko drugi da uradi“, rekao je Pavlović.
Problematična industrija zbog arheoloških nalazišta
Prema rečima Miroljuba Stankovića, urbaniste i nekadašnjeg direktora Zavoda za urbanizam, to što se zemljište gde je „Beneton” vodi kao gradsko građevinsko, ne znači da se bilo šta tu može graditi. Napominje da sve zavisi od toga šta je definisano planovima.
Ističe da je područje gde je fabrika „Beneton” obuhvaćeno Planom generalne regulacije Gradske opštine Pantelej – prva faza iz 2012. godine.
„Ta zona je definisana kao poslovno-trgovinski kompleks. Nema reči o industriji, jer je dugoročno protumačeno da nije poželjna nova industrija u tom području, posebno jer se na tom području nalazi vredno arheološko nalazište. To znači i da bilo kakvom odlučivanju prethodi arheološko istraživanje, pa onda saglasnost, pa građevinska dozvola“, objašnjava Stanković.
Napominje da je prema važećim planovima nemoguće graditi stambene zgrade na tom području, ali da se sve to može promeniti, ako se promeni Generalni urbanistički plan, a potom i Plan generalne i Plan detaljne regulacije.
„Trenutno je nemoguće stanovanje i nemoguće je dati dozvolu dok se celi sistem planova ne promeni“, ističe Stanković.
Kompleks od osam hektara
S obzirom da se radi o kompleksu od osam hektara ne postoji adekvatna komparacija sa bilo kojim drugim parcelama u Nišu. Na tržištu se do sada, na sličnim lokacijama nikada nije pojavilo u prodaji zemljište sa tolikom površinom. Čak ni van Niša.
Iz jedne agencije za nekretnine navode da je cena ara na periferiji oko 25.000 evra, a da bi u najboljem slučaju kod kompleksa “Benetona” mogla da se kreće i do 40.000 evra, ukoliko dobiju sve potrebne dozvole zbog potencijalnog arheološkog nalazišta. U slučaju kada bi cena ara koštala 40.000, cena celog kompleksa bi iznosila 32.413.600 evra.
Sa cenom od 30.000 po aru, ukupna vrednost bi iznosila 24.310.200 evra.
Inače, kada je „Beneton” kupio „Niteks” 2011. godine pojavile su se glasine da će na tom prostoru biti građeni stambeni kompleksi, što je direktor ove italijanske kompanije tada negirao. Da li će prodati zemljište ili ne, za sada nema odgovora iz kompanije.
Na prostoru nekadašnje tekstilne fabrike „Niteks“ pronađen je veliki broj grobnica iz 3, 4. i 5. veka nove ere.
Izvor: Južne vesti
Elektroprivreda Srbije obavestila je korisnike da se od juna menja račun za uplatu struje – umesto trezorskog, uplate idu na račun privatne Alta banke, u vlasništvu Davora Macure, biznismena bliskog SNS-u. EPS nije dao obrazloženje za ovu odluku, niti detalje ugovora
Tomaš Klima, direktor kompanije Sebre, izjavio je da je investitor projekta „Marina Dorćol“ spreman na potpunu transparentnost i komunikaciju s građanima. Najavio je redovne sastanke i otvorena vrata za komšije, a sumnje u zagađenost zemljišta odbacio pozivajući se na izveštaj Zavoda za javno zdravlje
Ukoliko se najave ne izjalove, u prvoj polovini naredne godine bi srpski građani mogli iz Evropske unije da telefoniraju kao od kuće
Kako se vidi na sajtu NBS, blokada je okončana 10. jula
Vlada Srbije usvojila je novu javnobeležničku tarifu na kojoj je sada vrednost boda porasla sa 150 na 180 dinara, što je porast od 20 posto. Pored toga pojedine naknade sada su duplo skuplje nego što su bile
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
